Kompromisno rešenje, izabrani lekar će odobravati bolovanje do 30 dana

Izabrani lekar ipak će utvrđivati privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, što je izvestan ustupak u odnosu na prvobitni predlog da to bude 15 dana, kako su tražili poslodavci. Predlog ministarke zdravlja Danice Grujičić da lekari opšte prakse zbog čestih zloupotreba samo dve nedelje vode radnike na bolovanju, izazvao je priličan gnev radnika i sindikata, pa je ponuđeno kompromisno rešenje zarad onih kojima je bolovanje zaista potrebno.

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predlaženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.

Takođe, kako se navodi u saopštenju, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Dodaje se da će predloženim izmenama i dopunama, pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biti racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe znatno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ministarka zdravlja u avgustu je najavila da je predviđeno da lekari opšte prakse odobravaju do dve nedelje bolovanja, ali je nekoliko dana kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će bolovanje koje odobre lekari opšte prakse ipak biti moguće do 30 dana. Mada je Vučić rekao da je ministarka zdravlja potpuno u pravu za sve što je rekla.

Danica Grujičić je izjavila da je privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko provede na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata trajalo baš 58 dana.

"Da li stvarno verujete da je to moguće i svi se pravite da ne znate o čemu je reč?", pitao je Vučić.

Rekao je da prihvaćen deo kritika javnosti.”Saslušali smo ljude i druga stručna mišljenja i povećaćemo to umesto 15 dana biće 30 dana bez komisija koje su potrebne", naglasio je Vučić.

Kako je rekao, tako je i bilo.

U obrazloženju izmene Zakona se navodi da su uočene brojne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno utvrđeno je da su lekari otvarali bolovanja mimo utvrđenih preporuka o dužini trajanja u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije o pregledu specijaliste.

"Na taj način deo osiguranika neopravdano je ostvario pravo na nadoknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužem vremenskom periodu, čime su dodatno opterećena sredstva poslodavca s obzirom na to da prvih 30 dana naknade zarade obezbeđuje poslodavac, kao RFZO-a koji od 31. dana snosi troškove nakande zarade", navedeno je.

Uočeno je da je već 2019. povećan broj zahteva poslodavaca za kontrolu bolovanja za 32 odsto. Kako se dalje navodi, u 2022. godini je broj sprečenih osiguranika za rad bio za 6,7 manji nego 2021. godine, ali je povećan broj dana privremene sprečenosti za rad za 20 odsto, što dovodi do podatka da su osiguranici bili privremeno sprečeni za rad 77 dana. To predstavlja povećanje broja dana privremene sprečenosti za rad za 10 odsto u odnosu na 2021. i za 14 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Ono što se nigde u obrazloženju zakona ne navodi da su 2021. i 2022. godina bile pandemijske godine i da su zbog virusa korona ljudi više uzimali bolovanje, jer im je bilo ugroženo zdravlje.

Prema ranije objavljenim podacima RFZO-a, bolovanje je 2019. godine koristilo 119.000 osiguranika, 2020. godine 134.000, 2021. godine 154.000 osiguranika.

Kao što je Bloomberg Adri već pisala, privrednici odluku o skraćenju bolovanja, odnosno izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju pozdravljaju, dok su sindikati protiv.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, rekao je da prema ranijim istraživanjima ovog udruženja oko 40.000 radnika zloupotrebljava bolovanje, što i nije mnogo s obzirom na to da je u Srbiji zaposleno oko dva miliona ljudi. Ali on smatra da je ovaj broj mnogo veći. Atanacković takođe potvrđuje da se primećuje zloupotreba bolovanja u područjima u kojima je razvijena poljoprivredna proizvodnja.

"Kada dođe vreme berbe malina u letnjim mesecima, drastično skače broj radnika na bolovanju sa nekoliko procenata na 25 do 30 odsto, što remeti proces rada u mnogim firmama. Poslodavci trpe veliku štetu jer zapošljavaju tačno onoliko koliko im treba i bilo ko da izostane, nastaje problem", kaže Atanacković.

Depositphotos

 

Da udruženja stranih kompanija odavno za ovo lobiraju, nije tajna. Patrizio Dei Tos, predsednik Udruženja italijanskih privrednika u Srbiji Confiindustria, svojevremeno je izneo podatke nekoliko kompanija iz centralne i južne Srbije iz tekstilno-obućarskog sektora da na mesečnom nivou gube do 16.000 evra, a prema njihovim procenama 70 odsto odsustva sa posla je neopravdano, s obzirom na to da se odsustva srazmerno povećavaju u periodu godine kada je poljoprivredna sezona.

S druge strane, Zoran Mihailović, sekretar Veća samostalnih sindikata Srbije, rekao je da poslodavce niko ne kažnjava kada radnici rade bez nedeljnog i godišnjeg odmora, a smeta im kada radnik uzme bolovanje.

"Lekari opšte prakse su školovani, imaju faksimil i oni stoje iza svojih odluka. Ne može niko da im se meša u posao", rekao je Mihailović za Bloomberg Adriju kada je ministarka najavila da će lekari opšte prakse odobravati bolovanje samo 15 dana.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar