Da li možete uzeti bolovanje zbog ekstremnih temperatura

Dok letnji toplotni talasi iz godine u godinu postaju sve duži i intenzivniji, sve više radnika u Srbiji, a posebno onih koji rade na otvorenom, izlaže se riziku po zdravlje. Ipak, sistem ne prepoznaje toplotu kao poseban uzrok odsustva s posla, pa se ti izostanci vode pod opštim dijagnozama, bez jasnih podataka i institucionalne reakcije. Suštinski, u praksi takva odsustva najčešće prolaze ispod radara.

Tema bolovanja radnika tokom letnje sezone otvorena je nedavno kada su iz Ministarstva zdravlja saopštili da Srbija svedoči mnoštvu zloupotreba bolovanja na radnom mestu. Mišljenja o ovome su podeljena: institucije i poslodavci tvrde da postoji određeni procenat ovakvih bolovanja koji šteti proizvodnji i industrijama, dok sindikati demantuju.

Budući da u Srbiji (makar trenutno) ne postoji zakon koji bi obuhvatio bolovanja zbog vrućina, na snazi su propisi i zakoni koji omogućavaju određenu zaštitu zaposlenih. Mada, treba dodati da primena njihovih odredbi zavisi od volje poslodavaca i kapaciteta inspekcija.

Recimo, Zakon o bezbednosti na radu propisuje da je "poslodavac dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih", ali i da adekvatno proceni kakvi su rizici nekog posla.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad ide korak dalje, direktno odredivši koje su temperature predviđene za radno okruženje. "U toku rada temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se nalaze radna mesta mora da bude odgovarajuća, u zavisnosti od metoda rada i aktivnosti, kao i fizičkog opterećenja zaposlenih, osim na radnim mestima na kojima je uslovljena tehnološkim procesom."

"Temperatura u prostorijama za odmor, prostorijama za zaposlene koji su na dužnosti, u sanitarnim prostorijama i prostorijama za pružanje prve pomoći mora da bude odgovarajuća u skladu sa namenom tih prostorija", navodi se u pravilniku.

 

Preporuka Vlade Srbije, koja je na snazi od 2007. godine, jeste da poslodavci organizuju rad tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova, kao i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura.

Pod visokim temperaturama podrazumeva se ona iznad 36 stepeni Celzijusa, a naročito od 11 do 16 časova.

Depositphotos

 

Ukoliko ne obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Iako je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen u aprilu 2023. godine, poslodavci su imali rok od dve godine da usklade svoje poslovanje s zakonom. Puna primena trebalo je da počne 7. maja 2025. godine, ali je ipak rok za četiri nova pravilnika odložen za 1. januar 2026.

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, bolovanja u Srbiji ubedljivo se najviše uzimaju preko leta. Privredna komora Srbije nedavno je anketirala kompanije i utvrdila da je sezonski vrhunac bolovanja tokom leta, u periodu jun-jul, i tokom zime decembar-januar. Procenat bolovanja u januaru i julu dostiže između 25 i 30 odsto zaposlenih u kompaniji, a u ruralnim i turističkim sredinama zabeleženi su slučajevi korišćenja bolovanja za rad u poljoprivredi ili ugostiteljstvu.

 

 

Iako podaci o konkretnom broju bolovanja zbog vrućina nisu javni, Dragoljub Rajić, izvršni direktor Mreže za poslovnu podršku, za Bloomberg Adriju kaže da u svakodnevici problem predstavlja što u pojedinim slučajevima ima nesavesnog postupanja poslodavaca, a država i njene inspekcijske službe uglavnom ne reaguju. 

Prema njegovim rečima često poslodavci u građevinarstvu, gde su ljudi izloženi ekstremnim uslovima rada na visokim temperaturama "pritiskaju zaposlene da rade u teškim uslovima kako bi se postigli zadati rokovi gradnje". 

"Zato se puno domaće i uvezene radne snage izlaže radu na visokim temperaturama i uglavnom je sve ostavljeno 'na savest' takvim poslodavcima", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

"Ovde dodatni problem predstavlja što vlada zbog kratkih rokova za izvršenje velikih državnih projekata, kao što su izgradnja izložbe EXPO 2027, auto-puteva ili pruga, izbegava da proglasi ekstremne vremenske prilike, jer bi onda moralo da dođe do prekida rada na svim tim projektima. Još se kao parametar za proglašavanje vanredne situacije zbog visokih temperatura koristi temperatura izmerena u hladu, a ne ona na gradilištima, gde je izloženost zaposlenih suncu i efektima ugrejanog betona i čelika daleko veća i temperature su više", tvrdi Rajić.

Depositphotos

Rajić smatra da većina poslodavaca ipak posluje savesno i uglavnom sprovode mere zaštite zaposlenih od visokih temperatura.

"Poslodavci uglavnom već primenjuju u praksi sve moguće mere. Poslovne prostorije su im opremljene klima-uređajima, deo njih prebacuje zaposlene da u vrelim danima rade od kuće i izbegnu dolazak i odlazak na posao po velikim vrućinama, dešava se da se niz aktivnosti na otvorenom otkaže ili odloži za neke datume kada su vremenski uslovi pogodni za rad."

Ko je savestan, dodaje Rajić, taj ne rizikuje zdravlje svojih zaposlenih da im ne bi ugrozio život, ali pravo je pitanje za Inspekciju rada i Zdravstvenu inspekciju koliko često one kontrolišu rad na otvorenom, a pre svega gradilišta po visokim temperaturama.

Pitanje rada po ekstremnim vremenskim uslovima nije novo

S obzirom na to da su bolovanja jedna od značajnijih pitanja radnika, postavlja se pitanje koliko zapravo imamo slučajeva zbog ekstremnih vrućina. "Sindikat nema konkretna saznanja o karakteru bolovanja radnika u toku letnje sezone, ali se sigurno dobar deo istih može vezati za uslove na radu usled izloženosti visokim temperaturama", navode iz Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost za Bloomberg Adriju.

"Postojeća zakonska regulativa, ako se poštuje, pre svega kroz adekvatnu procenu rizika i organizaciju posla, i Inspekcija rada kao kontrolni organ, mogu u velikoj meri doprineti zdravijem radnom okruženju i prevenirati neželjene efekte izlaganja zaposlenih ekstremnim uslovima rada. Smatramo da bi utvrđivanje gornje temperaturne granice, kao i ostalih klimatskih parametara uz obavezu prekida rada doprinelo jasnijem postupanju poslodavaca i konačno zaštiti života i zdravlja radnika", kažu iz sindikata Nezavisnost.

S druge strane, napominju da radnici koji se odluče za bolovanje ne smeju biti sankcionisani, ali upozoravaju da praksa često odstupa od zakona.

Depositphotos

Pitanje rada po ekstremnim vremenskim uslovima nije novo, ali sistemsko rešenje i dalje izostaje. "Sindikati duži niz godina kroz instrumente tripartitnog dijaloga postavlja ovo pitanje kao ključno, ali konačno rešenje mora sadržati mnogo kompromisa svih aktera i veoma široku društvenu podršku", zaključuju iz Nezavisnosti.

Sličan stav ima i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga, koji upozorava na nepouzdana merenja i nedovoljnu reakciju države. "Postoji ozbiljna sumnja već duži niz godina u tačnost zvaničnih merenja temperature, jer je više nego jasno da zvanične spoljne temperature ne odgovaraju stvarnim. Lično sam u svom automobilu u toku kretanja prošle subote u Kruševcu izmerio 49,5 stepeni."

Depositphotos

 

Na tako ekstremnim temperaturama, kako kaže, mora biti uvedeno vanredno stanje, odnosno da svi koji ne moraju da rade treba da ostanu kod kuće. "Oni koji moraju da budu na poslu imaju skraćeno radno vreme, ili prilagođeno, pa da na primer posao obavljaju u ranim jutarnjim časovima ili večernjim časovima po zalasku sunca uz, naravno, obezbeđivanje adekvatne zaštitne opreme i osvežavajućih napitaka za one koji rade napolju."

Inspektorima dati veća ovlašćenja

Veselinović ističe i razloge zbog kojih se radnici retko odlučuju na bolovanje, čak i kada bi im ono zdravstveno pripadalo. "Nema mnogo ljudi koji na bolovanje idu zbog visokih temperatura jer, iako odu na bolovanje, oni uglavnom imaju druge simptome kao što su možda povišen pritisak, šećer ili slično. Drugo, ekstremne vrućine u kontinuitetu ne traju dugo, pa onda se zbog toga ljudi malo i namuče da ne bi išli na bolovanje, a treće, možda i najvažnije je to da u većini firmi, pre svega mislim na privatne, ljudi izbegavaju bolovanje jer tako izgube bonus za prisutnost na poslu."

Prema njegovim rečima, dosadašnje zakonske regulative nisu dovoljne. "Inspekcijski nadzor je nedovoljan jer, kao prvo, inspektora rada nema dovoljno, a drugo je da oni i nemaju neka velika ovlašćenja u takvim nadzorima. Zato smo mi kao sindikat i podneli predlog izmene Zakona o radu i inspekcijskom nadzoru kako bi se inspektorima dala mnogo veća ovlašćenja u takvim situacijama."

Sezonsko usklađivanje odmora kao rešenje

Zasad, napori se svode na pojedinačne dogovore i preporuke. "Ono što mi kao sindikat već nekoliko godina unazad radimo sa poslodavcima, i to moram reći dosta uspešno, jeste ulaganje u sisteme hlađenja i ventilacije, pogotovo u montažnim halama i pogonima koji imaju limene krovove gde je temperatura često viša nego spoljašnja. Moram da kažem da i poslodavci to prihvataju, prosto jer su svesni da bi u takvim uslovima došlo ne samo do odlaska ljudi na bolovanje, nego čak i do kolabiranja ili nečeg možda goreg u takvim uslovima", kaže Veselinović.

Jedan od mogućih pravaca za budućnost je i sezonsko usklađivanje odmora. "Mislim da bi trebalo raditi i na tome da se zakonski odrede kolektivni godišnji odmori u periodu jul–avgust kako bi se dodatno smanjila mogućnost rada ljudi po teškim vremenskim uslovima. Takva praksa već postoji u mnogo evropskih zemalja, tako da je to svakako možda najbolje i najefikasnije rešenje za godine koje dolaze."

Kako bismo saznali koliko postoji otvorenih bolovanja tokom letnjih meseci koja se mogu dovesti u vezu s posledicama izloženosti ekstremnim temperaturama, upitali smo Ministarstvo za rad, koje je između ostalog nadležno i za inspekciju rada. Upitali smo i postoji li obaveza poslodavaca da prilagode radne uslove ili radno vreme tokom ekstremnih vrućina kako bi se smanjio rizik po zdravlje radnika, da li inspekcija rada sprovodi pojačane kontrole u tom periodu i koliko poslodavaca to ne čini. Osim toga, pitali smo i kako se rešavaju slučajevi kada poslodavac ne odobrava bolovanje radniku koji ima zdravstvene tegobe izazvane toplotnim stresom, i kako radnici mogu da zaštite svoja prava u takvim situacijama. Međutim, do trenutka objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.

Sve više bolovanja košta Evropu milijarde svake godine

Podsetimo, za preduzeća u Norveškoj bolest postaje sve veći problem. Radnici uzimaju više dana bolovanja nego bilo gde u Evropi, a odsustvuje se najviše u poslednjih 15 godina.

 

 

Kako se brojke povećavaju, tako rastu i ekonomski troškovi. Za mnoge vlade, koje se bore sa slabim rastom ili teretom duga na koji su investitori upozorili, to predstavlja dodatni finansijski teret. Preduzeća kažu da odsustva zbog bolesti pogoršavaju jaz u radnoj snazi, ometajući proizvodnju.

Recimo, piše Bloomberg, u Velikoj Britaniji broj ekonomski neaktivnih osoba porastao je za gotovo 800.000 od početka 2020. godine. Dugotrajna bolest uzima danak produktivnosti od gotovo 42 milijarde dolara, a taj broj bi mogao da se udvostruči do kraja decenije, prema podacima Zurich Insurancea.