Zloupotreba bolovanja ili stereotip - država počela da kontroliše

Pojedine kompanije već neko vreme ukazuju na rastući problem u Srbiji – bolovanje – zbog čega im zaposleni svake sezone zadaju muke. Poslodavci sumnjaju da zaposleni mahom zloupotrebljavaju bolovanje u vreme letnjih sezonskih poslova, ali sindikati to demantuju. Ipak, istina je da na bolovanje, bar u Evropi, odlaze milijarde evra godišnje.

Privredna komora Srbije (PKS) u junu 2025. anketirala je 133 kompanije kako bi proverila korišćenje prava zaposlenih na bolovanje i razmotrila pokretanje vanrednog nadzora, opravdanost odsustava sa posla i usklađenost sa važećim propisima. Rezultati ankete su pokazali da se bolovanje najčešće uzima u metalskoj i elektro industriji, zatim tekstilnoj, biljno-prehrambenoj, šumarstvu i komunalnim službama.

U pojedinim kompanijama zloupotrebe bolovanja bile su toliko učestale da su tokom letnje sezone bili primorani da obustave rad u pojedinim pogonima.

PKS: Bolovanje u januaru i julu uzima do 30 odsto zaposlenih u kompaniji

U PKS za Bloomberg Adriju kažu da su krajem juna ove godine sproveli dodatno istraživanje u kojem je učestvovalo 95 kompanija koje su, prema finansijskim izveštajima za 2023, ostvarile ukupan poslovni prihod od 1,7 milijardi evra, a u maju 2025. godine zapošlјavale 27.312 radnika.

Depositphotos

"Ovim istraživanjem je potvrđeno da je sezonski pik bolovanja tokom leta, u periodu jun-jul, i tokom zime decembar-januar. Analiza prikuplјenih podataka iz prethodnog perioda pokazuje da procenat bolovanja u januaru i julu dostiže između 25 i 30 odsto zaposlenih u kompaniji", navode iz PKS.

Poslodavci se suočavaju sa smanjenom produktivnosti, povećanim troškovima zbog prekovremenog rada i angažovanja zamena, kao i organizacionim problemima, jer odsustvo jednog radnika može uticati na rad većeg tima.

Problem je, kako kažu, izraženiji u ruralnim i turističkim područjima, gde zaposleni češće koriste bolovanje za rad u polјoprivredi ili ugostitelјstvu tokom sezone. "Takav trend posebno je problematičan u letnjim mesecima, kada se i najviše narušava radni kontinuitet u privredi."

 

 

"Iako institucionalni koraci, poput pilot-projekta e-bolovanja, predstavlјaju važan korak u pravcu digitalizacije i transparentnosti, smatramo da puna efektivnost ovog sistema zavisi od dosledne primene propisa, unapređene kontrole i saradnje svih relevantnih aktera", kažu iz Privredne komore.

Ipak, PKS nema jasnu računicu koliko iznose tačni gubici kompanija kad je reč o bolovanjima među srpskim radnicima.

Za 15 dana u malinama jedna mesečna plata

Bloomerg Adria je izračunala da li se radnicima isplati da uzmu bolovanje i rade sezonske poslove. Ako neko kod svog poslodavca mesečno zarađuje 70.000 dinara, njemu se sasvim sigurno isplati da otvori bolovanje i, na primer, bere maline. Tako će zaraditi skoro celu mesečnu neto platu za oko 11 dana, jer dnevnica za branje malina ove godine iznosi između 5.000 i 6.000 dinara. 

A ako neko ima sopstveni malinjak, zarada je i veća budući da je ovog leta otkupna cena malina oko 600 dinara za kilogram. Prosečan berač može dnevno da ubere oko 30 kilograma i zaradi  oko 18.000 dinara. 

Depositphotos

Zato i ne čudi što su poslodavci u Zapadnoj Srbiji, gde najviše uspevaju maline, masovno ove godine radnike poslali na kolektivne godišnje odmore u julu.

Prema računici Bloomberg Adrije, u fabrici koja zapošljava 200 radnika, ako je 20 odsto njih na bolovanju 15 dana poslodavac trpi trošak (štetu) od oko 910.000 dinara zbog odsustva 40 radnika, pri čemu pokriva 65 odsto njihove zarade. To nije direktna šteta u smislu gubitka profita, već finansijski trošak za isplatu naknada bolovanja. Tu nije uračunat i indirektan trošak (npr. pad produktivnosti, prekovremeni rad drugih radnika, kašnjenje isporuka...)

Biljana Cvetić, izvršna direktorka za ljudske resurse, pravo i bezbednost na radu u Metalcu, za Bloomberg Adriju kaže da su odsustva po osnovu bolovanja izazovi sa kojim se svakodnevno suočavaju sve kompanije, pa i Metalac. "Posebno imajući u vidu da je naših 650 zaposlenih neposredno vezano za proizvodni proces, a zavisimo i od prisutnosti na poslu još 750 zaposlenih u maloprodajnim objektima u okviru naša dva trgovinska lanca."

Svaki izostanak sa posla po bilo kom osnovu, dodaje, a posebno neplanirana odsustva po osnovu bolovanja, predstavlja ozbiljne teškoće za organizovanje proizvodnje, a time i poštovanje rokova isporuke robe kupcima. "Metalac, osim po kvalitetu proizvoda, kod svojih inostranih kupaca svoju prepoznatljivost i pouzdanost neguje kao partner od poverenja upravo i po poštovanju rokova isporuke."

"Imajući u vidu navedeno, godinama unazad posebno pažnju poklanjamo pokušajima kontrole korišćenja odsustva po osnovu bolovanja, u meri u kojoj možemo da utičemo na smanjenje eventualnih zloupotreba bolovanja od strane zaposlenih. U tom cilju smo doneli poseban pravilnik o apsentizmu, uveli apsent menadžera, formirali tim za apsentizam, edukovali na tu temu i menadžere i zaposlene", objašnjava Cvetić.

Sve navedene mere su dovele do toga da su ukupna bolovanja smanjena u odnosu na prethodne godine, ali su  dalje značajna i učestvuju sa 32 odsto u ukupno izgubljenim danima po svim osnovama apsentizma.

"Postoje bolovanja za koje imamo sumnju da nisu osnovana, posebno ako se ponavljaju u vreme korišćenja godišnjih odmora, ali nemamo mogućnost da na njih utičemo. Zakonska procedura za kontrolu takvih zloupotreba uistinu postoji, ali ona u praksi ne funkcioniše, u to smo se uverili na osnovu iskustva koje smo imali", kaže ona za Bloomberg Adriju.

Sve više bolovanja košta Evropu milijarde svake godine

Prema pisanju Bloomberga, za preduzeća u Norveškoj bolest postaje sve veći problem. Radnici uzimaju više dana bolovanja nego bilo gde u Evropi, a odsustvuje se najviše u poslednjih 15 godina.

Kako se brojke povećavaju, tako rastu i ekonomski troškovi. Za mnoge vlade, koje se bore sa slabim rastom ili teretom duga na koji su investitori upozorili, to predstavlja dodatni finansijski teret. Preduzeća kažu da odsustva zbog bolesti pogoršavaju jaz u radnoj snazi, ometajući proizvodnju.

 

 

Recimo, dodaje se, u Velikoj Britaniji broj ekonomski neaktivnih osoba porastao je za gotovo 800.000 od početka 2020. godine. Dugotrajna bolest uzima danak produktivnosti od gotovo 42 milijarde dolara, a taj broj bi mogao da se udvostruči do kraja decenije, prema podacima Zurich Insurancea.

Problem bolovanja traje godinama

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, potvrdio je nedavno za Bloomberg Adriju da Srbija ima veliki problem sa zloupotrebom bolovanja.

Savez ekonomista Srbije

"Nijedna susedna država nema tu vrstu sezonskih problema. Anketirali smo velike kompanije koje zapošljavaju mnogo ljudi i od 17 pa do 40 odsto radnika koriste bolovanje. Ovi ljudi, kad zloupotrebe bolovanje, praktično nisu fer prema kolegi koji zaista mora da ide na bolovanje."

Kako kaže, investitori su  kroz ovu praksu prozreli radnika. " U Rumuniji oko četiri odsto radnika koristi bolovanje, dok u Srbiji 20 odsto. To nije dobro."

Prema rečima Nebojše Atanackovića, privrednika i predstavnika Unije poslodavaca Srbije, pitanje bolovanja traje već godinama. "U odnosu na period od pre nekoliko godina, ništa se nije značajno promenilo osim toga što bolovanja sad predstavljaju veći problem za poslodavca".

"U sezoni poljoprivrednih radova, kad nema dovoljno ljudi i u selima, vlada apsolutni manjak zaposlenih. Takođe, taj poslodavac dobija šok pošto je 20 odsto zaposlenih na bolovanju. On, dakle, sada nije u situaciji da ima višak radnika kao nekada, zbog čega ne može da organizuje sredstva za rad na pravi način", objašnjava za Bloomberg Adriju.

Dodaje da je reč o ozbiljnom problemu koji bi trebalo da reši država.

E-bolovanje - novi segment srpske privrede

Prema nedavnoj tvrdnji Adrijane Mesarović, ministarke privrede, takva bolovanja su trenutno na istorijskom maksimumu. Upravo zbog toga uspostavljen je sistem takozvanog E-bolovanja. 

"Veliki broj zaposlenih u kontinuitetu uzima bolovanje i time kvari privredni ambijent u Srbiji, a samim tim onemogućava nesmetan proces rada tih kompanija u našoj zemlji", rekla je nedavno ministarka privrede Adrijana Mesarović za RTS.

I ministar zdravlja Zlatibor Lončar "zadužio je direktore domova zdravlja da kontrolišu sumnjiva, duga bolovanja i skrenu pažnju lekarskim komisijama koje produžavaju bolovanja".

E-bolovanje je, inače, počelo da se primenjuje zasada u četiri beogradska doma zdravlja. Za prvih 10 dana izdato je oko 1.400 bolovanja elektronskim putem. Do kraja jula, E-bolovanje trebalo bi da bude završeno u Beogradu, a do kraja godine i u celoj Srbiji.

Depositphotos

Inače, takozvana lažna bolovanja privukla su veću pažnju 2018. godine. Izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti proširena su ovlašćenja privatnih detektiva u Srbiji, a jedna od novina bila je sticanje mogućnosti da u ime kompanije proveravaju da li su zaposleni povredili radnu obavezu ili radnu disciplinu. U to spada i zloupotreba prava na bolovanje.

Bloomberg Adria je pitala Ministarstvo zdravlja koliko je ljudi u Srbiji koristilo bolovanje u prvih šest meseci ove godine i koliki je porast u odnosu na isti period prošle godine, zatim koji su najčešći razlozi za korišćenje bolovanja i postoji li zloupotreba. Na kraju, upitali smo i da li postoje sektori privrede u kojima se broj bolovanja naročito izdvaja, kao i koliku štetu trpe poslodavci, a koliku država. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

 

 

Republički fond za zdravstveno osiguranje u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju navodi da raspolaže podacima o bolovanjima koja su duža od 30 dana, jer za njih direktno isplaćuje naknadu. "Od 1. januara do 30. juna 2025. godine, duže od 30 dana za rad su bila sprečena 25.104 osiguranika, od kojih 19.442 zbog bolesti ili povrede, a zbog održavanja trudnoće 5.662 osiguranice."

U poređenju sa istim periodom 2024. godine, kako kažu, broj osiguranika sprečenih za rad duže od 30 dana u 2025. godini je manji za oko 10 odsto.

Todorović: U Srbiji najmanje radnika ide na bolovanje u odnosu na Evropu

Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, za Bloomberg Adriju kazao je da je ipak reč o možda drugačijem tipu problema. "Sve statistike koje imamo pokazuju da u Srbiji najmanje radnika ide na bolovanje – mi smo među pet država gde procentualno najmanje uzimamo bolovanje u Evropi."

Depositphotos

"Manje od Srbije idu na bolovanje Rumuni i Poljaci, a tu su i Grci. Što se tiče ostatka Evrope, procenat bolovanja u razvijenijim državama ide i do 14 odsto od ukupnog broja zaposlenih. To što je poslodavcima svako uzimanje bolovanja svojevrstan problem, ali radnici zbog očuvanja svog zdravlja to moraju da urade", kaže Todorović.

Kako kaže, epidemije lažnih bolovanja u Srbiji nema. "Ovo nije neki novi trend da se u Srbiji ide manje na bolovanje. Ljudima je jasno da, ako žele posao, moraju da rade te da niko neće trpeti odsustva. Čitava priča o lažnim bolovanjima na sezonskim poslovima je stereotip iz osamdesetih godina prošlog veka".

 

 

S druge strane, dodaje, plate u Srbiji su se povećavale u prethodnom periodu, te da jeste istina da taj rast ide sa rastom cena. "Negde oko 50 odsto zaposlenih ima manju platu od medijalne zarade, koja sada iznosi 84.000 dinara. Ako neko ko prima tu platu ode na bolovanje od mesec dana i dobije umanjenje plate od 35 odsto, onda mu preostaje svega oko 50.000 dinara. To je minimalac, i preveliki bi bio luksuz za radnika sa medijalnom platom da ode na bolovanje."

"Protiv smo toga da na taj način praktično kriminalizujemo radnike i doktore, što nije dobro za društvo", poentira Todorović u izjavi za Bloomberg Adriju.

Privatni detektivi kao desna ruka

Bloomberg Adria ranije je pisala o unajmljivanju privatnih detektiva, koji su postali saveznici kompanijama koje sumnjaju na nezakonito ponašanje svojih zaposlenih, a slučajevi u kojima ih firme angažuju prilično su raznoliki.

Kako su 2024. naveli u detektivskoj agenciji Seguridad, u poslednjih pet godina od klijenata stiglo je dosta zahteva za poligrafsko testiranje zaposlenih - za šta je, kako napominju, potreban pristanak samog radnika.

Osim odavanja poslovnih tajni, dešavalo im se da otkriju da ljudi paralelno rade u dve firme. Rade i na otkrivanju prevara u oblasti osiguranja, vraćanju raznih obrisanih podataka, instaliranju softvera za praćenje aktivnosti na službenim telefonima...

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar