Evropska unija (EU) izdvojila je 165 miliona evra za Srbiju kako bi se izborila sa posledicama energetske krize. Reč je o bespovratnoj pomoći, a odobravanje sredstava ozvaničeno je potpisivanjem ugovora u Beogradu između predstavnika Srbije i EU.
Kako je saopšteno iz EU info centra u Srbiji, ovaj paket podrške srpskoj energetici će pomoći da se izbori sa aktuelnom energetskom krizom i ubrza energetsku tranziciju.
Konkretno, prva mera je pomoć ugroženom stanovništvu kako bi cene energenata ostale pristupačne za njih. Druga mera je podrška malim i srednjim preduzećima, tačnije da bi se uravnotežio rast cena energenata za njih i kako bi mogla da održe poslovanje.
Opširnije
EPS od EBRD-a čeka odobrenje kredita, a građani novi teret
EBRD razmatra da odobri kredit od 300 miliona evra Elektroprivredi Srbije koji bi bio namenjen za poboljšanje likvidnosti.
09.12.2022
Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo
Nedostajuće količine struje EPS uvozi po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji
08.11.2022
Bez jake energetike nema ekonomskog razvoja Srbije
U narednih šest godina nova Vlada Srbije planira da uloži 12 milijardi evra u oblasti energetike.
04.11.2022
Energetski zemljotres budi EPS iz hibernacije
Posle više od tri decenije neulaganja u hidroenergetski sektor, iz fioke izvučen projekat Hidroelektrane "Bistrica".
04.07.2022
EU na subvencije energetske krize izdvojila 681 milijardu evra
Od septembra 2021. do januara ove godine, članice EU izdvojile su 681 milijardu evra za ublažavanje uticaja energetske krize; Britanija 103 milijarde, a Norveška 8,1 milijardu evra.
14.02.2023
Cene energenata čine srpsku privredu konkurentnom - preko leđa građana
Niske cene struje i gasa godinama su jedan od ključnih tegova na vagi stranih investitora prilikom odabira Srbije za investicionu destinaciju.
06.01.2023
Očekuje se da će broj domaćinstava koja će ove godine dobiti finansijsku podršku sa 68.000 biti povećan na 191.000, a da će pomoć dobiti oko 70.000 preduzeća.
EU Info
Treće, ova sredstva će se koristiti za grantove, zajmove i garancije kako bi javne i privatne zgrade postale energetski efikasne i kako bi se malim i srednjim preduzećima pomoglo da postanu zelena i uštede energiju.
Još jedna mera jeste da će se ova sredstva koristiti i za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana, kao i za izgradnju vetroparka u Kostolcu.
Ovim sredstvima finansiraće se i povećanje konkurencije na tržištima gasa i električne energije, što podrazumeva razdvajanje i sertifikaciju svih operatera gasa, otvaranje tržišta gasa i sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.
Sporazum je u Beogradu potpisan u prisustvu šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuelea Giaufreta i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a potisale su ga ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.
EU Info
Giaufreta je rekao da je sporazum konkretan primer solidarnosti EU prema Srbiji.
"Ruska invazija na Ukrajinu je poremetila energetsko snabdevanje i predstavlja ogromne rizike po naše ekonomije. EU je reagovala da zaštiti građane i ekonomije tako što se držimo zajedno i odlučno delamo, a rezultati su impresivni: diverzifikovano je snabdevanje energentima i povećali smo energetsku bezbednost", rekao je Giaufreta.
Vučić je zahvalio EU na ogromnoj pomoći i rekao da je Srbija dobila u jednom danu od EU jedan odsto budžeta. Istakao je i da Srbija umnogome zavisi od EU i da bez nje ne može napred.
"Dobili smo jedan odsto predviđenih prihoda za budžet. Samo u jednom danu dobili smo jedan odsto na poklon od EU. Hoću da to ljudi znaju, pošto neretko pocenjujemo ono što EU čini za nas. Oni su dali svoje pare od svojih poreskih obveznika građanima Srbije", rekao je Vučič.
Preduzeća iz EU najveći strani direktni investitori u Srbiji
Protekla 2022. bila je rekordna po prilivima stranih direktnih investicija. Prema nedavnom saopštenju Narodne banke Srbije, na nivou cele 2022. Procenjuje se da će priliv bruto stranih direktnih investicija iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što bi bilo za oko 10 odsto više nego 2021.
U prvoj polovini 2022. najveći prilivi stranih investicija su zabeleženi iz Kine - 491,5 miliona evra, iz EU 401 milion, iz SAD 56,7 miliona i iz Rusije 30,4 miliona evra.
EU info
Ulaganja iz EU su i dalje najveća. Prema podacima NBS, od 2010. do drugog tromesečja 2022. godine, priliv stranih direktnih investicija iz EU iznosio je 19,204 milijarde evra, iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) 3,281 milijardu, iz Rusije 2,473 milijarde i iz Sjedinjenih Američkih Država 733 miliona evra.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...