Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen predložiće radikalne korake za zaustavljanje energetske krize, uključujući mere racionalizacije i pozivajući na povećanje profita energetskih kompanija.
Predlozi koje će izneti u govoru pred Evropskim parlamentom u sredu će zaoštriti rasprave između država članica, koje imaju različite prioritete i probleme. Ona je već morala da odloži ideju o nametanju ograničenja cena na uvozni ruski gas usred protivljenja i podela.
Ali cene gasa se smanjuju - delimično zbog spremnosti bloka da uvede odgređene mere. Ključno pitanje za tržišta je da li će njen predlog o smanjenju potrošnje gasa od pet odsto preživeti različite faze pregovora. Iako je teško, to bi bio veliki korak za obuzdavanje energetskog deficita sa kojim se kontinent suočava otkako je Rusija počela da smanjuje tokove gasa.
Tržišta se takođe nadaju da će evropski regulatori doneti mere kojima bi se ublažio pritisak na trgovce energijom izazvan rastućim zahtevima za kolateralom. Komisija će pregovarati sa finansijskim regulatorima, a Evropska uprava za hartije od vrednosti i tržišta saopštila je u utorak da aktivno razmatra da li su, pored takvog nadzora, neophodne bilo kakve regulatorne mere.
Nekoliko zemalja je već preduzelo korake da podrže energetske kompanije, u nastojanju da zaustave rezultat koji se 2008. desio sa Lehman Brothers. O merama podrške likvidnosti se još uvek raspravlja.
"Znamo da postoje određeni napori oko likvidnosti. Moramo biti u mogućnosti da se obratimo tim regulatorima i da razumemo kako će to efikasno funkcionisati", rekla je komesarka EU za finansijske usluge Mairead McGuinness u intervjuu tokom vikenda. "Razmatramo i neke osigurače, ali opet, o detaljima će se dalje raspravljati."
Glavne tačke plana Von der Leyen, prema najnovijim nacrtima, jesu sledeće:
-
Ograničavanje prihoda od proizvodnje energije obnovljivih i nuklearnih kompanija na 180 evra (180 dolara) po megavat-satu. Akcije komunalnih preduzeća porasle su u utorak jer je taj nivo i dalje viši od predratnih nivoa.
-
Namet kompanijama u industriji nafte, gasa, uglja i rafinerijama od najmanje 33 odsto njihovog ekstraprofita. Tako bi se dodatno oporezovala ta dobit pre oporezivanja u fiskalnoj 2022. godini, koja za više od 20 odsto premašuje prosek poslednje tri godine.
-
Cilj da se smanji ukupna potrošnja električne energije za 10 odsto i obaveza smanjenje potražnje tokom određenih sati za pet odsto
Izazov će biti pronaći rešenje za celu EU koje odgovara svakoj zemlji članici zbog njihovih različitih izvora energije, bogatstva i industrijske snage. Sastanak ministara energetike prošle nedelje pokazao je koliko su duboke neke podele.
U želji da postigne dogovor pre oktobra - kada počne zimska grejna sezona - Češka, koja trenutno predsedava EU, sazvala je još jedan hitan sastanak za 30. septembar. Dok cene rastu, kao i protesti zbog sve većih cena života, Brisel pokušava da zadrži određeni stepen jedinstva i spreči različitu politiku za članice koja bi na kraju potkopala jedinstveno tržište.
"Ne postoji čarobni štapić koji bi vratio cene na predratne nivoe. Sa ciljanim paketom za hitne slučajeve, možemo ublažiti pritisak na cene i pomoći građanima", rekao je komesar EU za energetiku Kadri Simson.
- U pisanju teksta pomogli Lenka Ponikelska i Alberto Nardelli.
.webp){kind=icon}
