Cene energenata čine srpsku privredu konkurentnom - preko leđa građana

Niske cene struje i gasa godinama su jedan od ključnih tegova na vagi stranih investitora prilikom odabira Srbije za investicionu destinaciju. Pored ostalih prednosti, i to je učinilo Srbiju zemljom koja je poslednjih godina postala najprivlačnija u regionu, a i šire, za strane investitore.

Tokom 2022. godine cena struje za privredu je uvećana sa 75 na 95 evra po megavat-satu, dok je cena gasa uvećana za 12 odsto. Prema mišljenju sagovornika Bloomberg Adrije i analize cena u drugim zemljama, reč je o neznatnom povećanju koje nije imalo uticaj na konkurentnost srpske privrede, a i sa povećanjima od januara cene energenata u Srbiji i dalje će biti među najnižim u Evropi.

Od januara cena struje je veća za građane, ali ne i za privredu, dok je cena gasa uvećana i za domaćinstva i za privredu u iznosu od 11 odsto. "Tokom 2023. godine biće još dva poskupljenja struje", najavio je ministar finansija Siniša Mali, koji je dodao da je to dogovoreno sa MMF-om. "Ta poskupljenja biće daleko manja od poskupljenja u Evropi." Ministar nije precizirao kada bi se povećanja dogodila i da li će se odnositi samo na građane ili i na privredu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da struja za privredu neće drastično poskupeti jer su, kako kaže, na neki način "strani investitori mezimci države". Zbog toga će, dodaje, građani, kroz državno subvencionisanje cena energenata, snositi najveći deo tereta kako bi strani investori ostali i nastavili da dolaze u Srbiju.

 

Smatra i da u ovo teško vreme, kada su cene energenata svuda u svetu poskupele, nije realno očekivati da investitori preseljavaju proizvodnju, čak i kada bi došlo do nekog većeg povećanja cena struje i gasa u našoj zemlji. Dodaje da je investitorima važna i cena radne snage, subvencije koje država daje, dobro izgrađena mreža auto-puteva.

Činjenica je, kaže Savić, i da građani snose najveći deo tereta, jer proizvodna cena struje, odnosno cena po kojoj EPS prodaje električnu energiju nije niska kao ranije, s obzirom na to da EPS više uvozi nego što proizvodi. U nastavku je tabela koja pokazuje kolike su bile cene struje na berzi, dok je EPS prodavao privredi po ceni od 75 evra, a građanima oko 40 evra po megavat-satu. I cene gasa po kojima Srbijagas nabavlja ovaj energent su veće od onih po kojima prodaje građanima i privredi, iako se deo potreba pokriva gasom iz Rusije koji Srbija dobija po dosta jeftinijoj ceni od tržišne.

"Građani plaćaju veliku cenu da bi ta preduzeća ostala", rekao je Savić i dodaje da su strane direktne investicije važne zbog smanjenja nezaposlenosti, rasta srpske privrede, pa i plata. "Jasno je i državi i građanima da kakve god bile strane kompanije, koliko god mi plaćali da oni dođu ovde, mi od njih imamo i koristi. Uvek se čovek zapita: 'Šta je alternativa? Imati tako ne baš mnogo plaćen posao ili nemati nikakav posao?'"

Fiskalni savet: Troškove poskupljenja ne treba da snose svi

Fiskalni savet smatra da Srbija ima pogrešan ekonomski princip – da troškove poskupljenja nabavne cene gasa snose svi poreski obveznici umesto potrošača.

 

Članovi Fiskalnog saveta ukazuju da nema ekonomskog opravdanja da građani Srbije plaćaju, na primer, troškove poskupljenja gasa kompaniji HBIS GROUP (bivša Železara Smederevo) koja gas plaća oko 30 miliona evra godišnje, tim pre što je ovo preduzeće imalo profit u 2021. od 200 miliona evra.

Slično tome, dodaju i da nema ekonomskog opravdanja da svi građani Srbije, uključujući i siromašne bez priključka za gas, plaćaju račune pojedinaca koji taj gas troše, među kojima sigurno ima i onih sa višim životnim standardom i kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.

 

Budžetom za 2023. godinu predviđeno je da poreski obveznicu plaćaju oko 1,2 milijarde evra zbog neuspešnog poslovanja EPS-a i Srbijagasa, kao i još milijardu evra koje je država budžetom omogućila za nove garancije za zadruživanje ova dva preduzeća.

Uprkos povećanju, cene energenata i dalje među najnižim

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da će cena struje u Srbiji i od januara biti među najnižim u Evropi.

Kada je reč o gasu, Fiskalni savet ukazuje da je cena gasa koju plaćaju domaćinstva u zemljama centralne i istočne Evrope porasla u prethodnih godinu dana u proseku za skoro 80 odsto, dok je cena za privredu povećana za skoro 190 odsto.

"Agresivna politika subvencionisanja omogućila je da cena gasa u Srbiji u proteklih godinu dana bude jedna od najnižih u Evropi", navodi Fiskalni savet i dodaje da su pored Srbije cenu gasa subvencionisale i Mađarska i Bosna i Hercegovina.

Rast cene gasa od početka energetske krize u Srbiji i zemljama CIE (izvor Eurostat, preuzeto iz izveštaja Fiskalnog saveta o oceni predloga o budžetu za 2023. godinu)

To pokazuje da dodatno povećanje cene gasa za privredu u Srbiji ne bi ugrozilo konkurentnost srpske privrede, s obzirom na to da su cene gasa za privredu u ostalim evropskim zemljama drastično poskupele. Cena gasa za privredu u Srbiji će 2023. u odnosu na 2022. biti veća za 20 odsto.

Privreda još nije počela da plaća cenu struje od 95 evra

Pošto EPS sa preduzećima ugovara cenu na duži vremenski period (najčešće godinu dana, mada su se tokom perioda energetske krize ugovori sklapali na kraći period, na primer kvartalno), privreda još nije počela da plaća cenu od 95 evra po megavat-satu, ukazao je Fiskalni savet.

"Potrebno je sačekati obnavljanje ugovora da bi EPS počeo skuplje da naplaćuje električnu energiju od pojedinačnih preduzeća", naveo je Fiskalni svet.

Cena struje za privredu 2023. godine biće, kao i cena gasa, skuplja nešto više od 20 odsto.

Snažno ulaganje i tokom 2022, uprkos krizi

Tokom prvih devet meseci 2022. priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 3,011 milijardi evra, što je neznatno više u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada je uloženo 3,002 milijarde, podaci su Narodne banke Srbije (NBS).

U prvoj polovini 2022. najveći prilivi stranih investicija su zabeleženi iz Kine - 491,5 miliona evra, iz EU 401 milion, iz SAD 56,7 miliona i iz Ruske Federacije 30,4 miliona evra.

Ulaganja iz EU su i dalje najveća. Prema podacima NBS, od 2010. do drugog tromesečja 2022. godine, priliv stranih direktnih investicija iz EU iznosio je 19,204 milijarde evra, iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) 3,281 milijardu, iz Ruske Federacije 2,473 milijarde i iz Sjedinjenih Američkih Država 733 miliona evra.

EU za tebe

"Strane investicije i kriza obično ne idu zajedno i investitori se u takvim uslovima teško odlučuju na nova ulaganja, ali srećom mi smo u uspeli da Srbiji ne bude tako i da uprkos krizama zbog kovida i rata u Ukrajini nastavljajmo da privlačimo strane direktne investicije", izjavila je krajem novembra premijerka Ana Brnabić.