Rudarstvo donosi petinu dobiti u Srbiji, ali ostaje bez zamaha

Rudarstvo u Srbiji se nalazi na prelomnoj tački. Sektor je prošle godine ostvario petinu ukupnog neto dobitka domaće privrede, ali podaci ukazuju na to da je trenutni model ekspanzije iscrpljen, nakon što je više godina ova grana, uz građevinarstvo i IKT (informisanje i komunikacije), bila pokretač srpske ekonomije.

Tokom 2025. privreda je zadržala stabilnost i ostvarila umereni rast, pokazala je nedavno objavljena zvanična statistika. "Privredna društva su nastavila seriju profitabilnog poslovanja, pre svega, zahvaljujući uspešnom obavljanju primarne delatnosti iz koje je realizovan poslovni dobitak od 1.381.637 miliona dinara, povećan za 6,2 odsto", navodi se u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).

Pozitivan neto rezultat privrede premašio je 950 milijardi dinara, što je skok od preko 10 odsto na godišnjem nivou.

"Tokom 2025. svi sektori su bili profitabilni, s tim da je gotovo petinu (19,8 odsto) neto dobitka privrede ostvario sektor Rudarstvo, i to u vrednosti od 189.791 milion dinara (povećanje od 33,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu). Prema značajnom iznosu pozitivnog neto rezultata izdvojili su se i sektori Prerađivačka industrija, sa 183.419 miliona dinara i Trgovina na veliko i malo, sa 174.596 miliona dinara", pokazuje računica APR-a.

Zijin glavni igrač

Ovih gotovo 190 milijardi dinara je praktično neto rezultat rudarskog sektora, dobijen razlikom neto dobitka od oko 214 milijardi i neto gubitka od približno 24 milijarde dinara.

"Ostvareni rezultat prvenstveno je posledica uspešnog obavljanja osnovne delatnosti, a njegovom rastu doprineo je i pozitivan rezultat iz aktivnosti finansiranja, budući da je u prethodnoj godini iskazao finansijski gubitak. Istovremeno, zabeležio je značajan gubitak iz ostalih aktivnosti, koji čini 32,3 odsto ukupnog gubitka na nivou privrede, dok je u prethodnoj godini po tom osnovu iskazan pozitivan rezultat", kaže se u publikaciji APR-a.

Očekivano, neto dobitak primarno je došao od ovdašnjeg poslovanja kineskog rudarskog giganta Zijin - njihove dve kompanije na istoku Srbije već neko vreme važe za jedne od firmi sa najvećom neto dobiti u Srbiji. Grupacija, dakle, ima dva velika projekta eksploatacije bakra i plemenitih metala: Serbia Zijin Copper (nekadašnji RTB Bor), koji ima više rudarskih lokacija i u kom je država zadržala manjinsko vlasništvo, i mlađi poduhvat Serbia Zijin Mining sa rudnikom Čukaru Peki, koji je u stoprocentnom vlasništvu kineske grupacije. Prvo preduzeće lane je postiglo neto dobit od skoro 62 milijarde, a drugo od preko 130 milijardi dinara. Zajedno čine skoro 90 odsto pomenutog dobitka rudarstva od oko 214 milijardi.

Grupa je krajem 2024. u Boru registrovala još jednu firmu - Malka Golaja Mining, nagoveštavajući da bi mogla otvoriti novi rudnik na toj lokaciji, ali jasne prognoze o tome dosad nisu zvanično saopštene. Partnerska kompanija Zijina EMX Royality saopštila je da na nalazištu Malka Golaja procenjeni resursi bakra iznose ukupno 2,8 milion tona rude, sa prosečnim sadržajem bakra od 1,8 odsto. Resursi zlata procenjeni su na 92 tone, sa prosečnim sadržajem od 0,6 grama po toni.

Uz to, Zijin od prošle godine ima i 100-procentno vlasništvo nad beogradskom firmom za projektovanje i gradnju Alba Invest, vlasnikom beogradskog hotela Falkensteiner, koji je potom preimenovan u Zijin Hotel. Objekat ima četiri zvezdice i nalazi se na Novom Beogradu, a dizajnirao ga je čuveni arhitekta Boris Podreka.

Zanimljivo je da je Zijin postao i akcionar australijske kompanije za istraživanje minerala Strickland Metals, vlasnika projekta Rogozna kod Novog Pazara, gde je planirano iskopavanje ruda zlata, bakra i cinka. Širenje kapitala u nov region i - prema rečima istraživača tog područja - potencijalno jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu, dolazi sa privođenjem kraju investicionog ciklusa Zijina u Boru.

Kako stoje drugi parametri u sektoru

Rudarstvo je dalo, kako ocenjuju u APR-u, "značajan doprinos" ukupnom poslovnom rezultatu, sa dobitkom (računatim kao razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda) od preko 230 milijardi dinara. Ovo je rast od 12 odsto u odnosu na godinu pre.

Ta grana privrede takođe je doprinela smanjenju negativnog finansijskog rezultata, prikazavši dobitak iz finansiranja od oko 15 milijardi dinara posle gubitka u 2024. godini.

"Najpovoljniju finansijsku poziciju imao je sektor Rudarstvo, koji se više oslanjao na sopstvene resurse vredne 823.963 miliona dinara, uz njihov godišnji rast od 13,1 odsto. Poslovanje je finansirao i sa 498.799 miliona dinara pozajmljenih sredstava, što je za 11,9 odsto manje nego prethodne godine. Ovakva dinamika izvora finansiranja uticala je na to da, u poređenju sa ostalim sektorima, iskaže najviši racio sopstvenog kapitala od 62,3 odsto (prethodne godine 56,3 odsto), kao i najniži stepen ukupne zaduženosti od 0,61 (0,78 u 2024. godini)", dodaje APR.

Ipak, proizvodnja gubi zamah

Uprkos doprinosima koje je dalo domaćoj ekonomiji, treba reći da je rudarstvo prošle godine usporilo, pri čemu pojedini ekonomisti smatraju da je to usporavanje dobrim delom trajne prirode. "U rudarstvu je veliki investicioni ciklus povezan s novim rudnicima u Boru u najvećoj meri završen, pa se ne može očekivati nastavak izuzetno visokih stopa rasta ovog sektora kao ranije", istakli su autori Kvartalnog monitora u izdanju u kom je analizirano poslednje tromesečje 2025.

APR potvrđuje da je industrijska proizvodnja lane imala "umereniju dinamiku rasta u odnosu na prethodnu godinu", po stopi od 0,9 odsto (naspram 3,2 odsto u 2024), pri čemu "najznačajniji doprinos takvim kretanjima i dalje potiče iz sektora Rudarstvo, uz porast za 4,7 odsto", što je usporavanje u poređenju sa 7,4 odsto u prethodnoj godini.

Podaci ukazuju na to da, iako se proizvodi mnogo, prostora za dalji statistički rast iz postojećih kapaciteta više nema. Stari projekti su završili svoju brzu ekspanziju i prešli u fazu stabilne redovne proizvodnje, što uzrokuje usporavanje/pad, dok su novi ambiciozni projekti poput Rogozne još uvek tek u fazi dokazivanja rezervi i pripreme.

U međuvremenu, tekuća godina počela je minusom. U januaru 2026. u rudarstvu je očitan međugodišnji pad proizvodnje od 2,3 odsto, a zaseban izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazao je da se taj pad do kraja prvog kvartala dodatno produbio. Tromesečje je tako zaključeno padom proizvodnje od 3,2 odsto, pri čemu je sektor držao učešće od 8,9 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Druge oblasti takođe su imale negativne vrednosti, pa je ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji u prvom kvartalu završila u minusu od 0,8 odsto u odnosu na isti period 2025.