Srbija novim sporazumom otvara vrata Kaspijskom regionu

Ekonomski odnosi Srbije i Gruzije poslednjih godina napreduju, iako je reč o partnerstvu koje po apsolutnim iznosima i dalje zauzima relativno skromno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Dok Srbija sa Gruzijom ostvaruje stabilan suficit zahvaljujući znatno većem izvozu robe od uvoza, poslednjih godina još brže raste razmena usluga koja je tokom 2025. godine bila više nego dvostruko veća od ukupne robne razmene.

Dodatni podsticaj ekonomskoj saradnji moglo bi da donese i očekivano zaključenje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Tokom posete Tbilisiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ostalo "svega dva do tri odsto neusaglašenih pitanja" i da očekuje potpisivanje sporazuma na jesen. Prema njegovim rečima, taj dokument mogao bi da otvori dodatni prostor za rast trgovine i investicija između Srbije i Gruzije.

Višestruko više izvozimo nego što uvozimo

Robna razmena između dve zemlje dugo je bila na nivou od svega nekoliko miliona evra godišnje, da bi 2021. i 2022. godine došlo do naglog preokreta. Srpski izvoz u Gruziju je tada dostigao rekordnih 65,6 miliona evra, a ukupna robna razmena je premašila 66 miliona evra. Iako je nakon tog uzleta usledilo zatišje, trgovina je ostala iznad nivoa karakterističnog za period pre 2021.

Tokom 2025. godine, srpski izvoz je porastao za 27,8 odsto, na 12,8 miliona evra, dok je uvoz iz Gruzije pao za 28,8 odsto, na 1,2 miliona evra. Time je Srbija ostvarila trgovinski suficit od 11,6 miliona evra.

Podaci za prva četiri meseca 2026. godine ukazuju na to da se pozitivan trend nastavlja. Ukupna razmena povećana je za 24,1 odsto na 5,1 milion evra, pri čemu je izvoz Srbije porastao za 22 odsto, a suficit dostigao 4,3 miliona evra.

Kako ocenjuje Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS), samo gruzijsko tržište nije veliko, ali je poslednjih godina značajno napredovalo, između ostalog i zbog priliva velikog broja ruskih državljana nakon početka rata u Ukrajini, što je podstaklo rast potrošnje, trgovine i tržišta nekretnina.

Ističe i da značaj potencijalnog sporazuma prevazilazi samo Gruziju, jer Srbiji otvara dodatne mogućnosti povezivanja sa Azerbejdžanom i širim kaspijskim regionom, važnim i s aspekta energetske diverzifikacije. Osim toga, dve zemlje dele pojedine geopolitičke izazove i imaju interes za jačanje saradnje.

Duvan nosi izvoz, ali raste i plasman industrijske opreme

Najveći deo srpskog izvoza čini nekoliko grupa proizvoda, pri čemu je najvažniji izvozni proizvod Srbije u Gruziju prerađeni duvan, sa vrednošću od 5,3 miliona evra u 2025. i rastom od čak 159 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Samostalno je učestvovao sa više od 40 odsto ukupnog izvoza.

Među najznačajnijim izvoznim proizvodima nalaze se i đubriva (954.000 evra), hartija i karton (926.000 evra), automobilske gume (841.000 evra) i ulja od nafte i minerala (537.000 evra). Doprinos su dale i mašine za pojedine industrijske grane (434.000 evra), zatim električni aparati za strujna kola (231.000 evra) i električne mašine i uređaji (204.000 evra).

Ovi podaci ukazuju na postepeno jačanje izvoza proizvoda sa višom dodatom vrednošću. Istovremeno, snažno su porasli i pojedini prehrambeni proizvodi. Na primer, izvoz prerađenog voća povećan je više od četiri puta, dok je izvoz biljnih sirovina porastao više od šest puta u odnosu na 2024. godinu.

Šta Gruzija najviše izvozi u Srbiju

Za razliku od izvoza, srpski uvoz iz Gruzije ostaje relativno nizak i znatno manje koncentrisan. Među najznačajnijim uvoznim proizvodima tokom 2025. godine izdvojili su se alkoholna pića (179.000 evra), sveže i suvo voće (161.000 evra), mašine za proizvodnju hrane (159.000 evra), medicinski i farmaceutski proizvodi (104.000 evra), kao i furnir i obrađeno drvo (83.000 evra).

Najveći pad zabeležen je kod uvoza ulja od nafte i minerala, čija je vrednost smanjena za gotovo 90 odsto. Upravo je to jedan od glavnih razloga zbog kojih je ukupan uvoz iz Gruzije tokom 2025. godine opao.

Razmena usluga raste brže od trgovine robom

Pored robne razmene, sve značajniju ulogu u odnosima Srbije i Gruzije ima razmena usluga. Zanimljivo je da je ukupna razmena usluga u 2025. dostigla 32,5 miliona evra, što je više nego dvostruko od ukupne robne razmene koja je iznosila 14 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna razmena usluga između dve zemlje iznosila je 3,1 milion evra u 2020, što znači da je u samo pet godina došlo do više nego desetostrukog rasta.

Posebno je ubrzan rast srpskog izvoza usluga. Prihodi Srbije od pruženih usluga Gruziji porasli su sa 1,5 miliona evra 2020. godine na 17,2 miliona evra 2025, uz prosečne godišnje stope rasta koje su često prelazile 50 odsto. Istovremeno su rasli i rashodi za usluge iz Gruzije, ali sporijim tempom.

Zanimljivo je da je Srbija od 2022. do 2024. godine beležila deficit u razmeni usluga sa Gruzijom, pri čemu je najveći minus dostignut 2023. godine i iznosio je 3,9 miliona evra. Međutim, 2025. dolazi do preokreta - nakon tri godine deficita, prihodi od usluga ponovo su premašili rashode, pa je Srbija ostvarila suficit od dva miliona evra, uz pokrivenost rashoda prihodima od 113,2 odsto.

Trend rasta nastavljen je i u 2026. godini. U prva tri meseca ukupna razmena usluga dostigla je 11 miliona evra, što je za 75,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Prihodi Srbije porasli su za 65,8 odsto, na šest miliona evra, dok je pokrivenost rashoda prihodima ostala visoka i iznosila je 120 odsto.

 

Gde se krije potencijal za dalje jačanje saradnji

Iako Gruzija još nije među značajnijim trgovinskim partnerima Srbije, to što poslednjih godina rastu robna i uslužna razmena pokazuje da se saradnja više ne oslanja samo na pojedine proizvode. Ukoliko se nastavi trend diverzifikacije izvoza i rast razmene usluga, Gruzija bi mogla da postane još značajnije i perspektivnije tržište za srpske kompanije, posebno u sektorima industrijske proizvodnje, prehrambene industrije i usluga.

Potencijalni sporazum sa Gruzijom uklopio bi se u širu strategiju Srbije da kroz mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini obezbedi domaćim kompanijama pristup što većem broju tržišta. Takvi sporazumi, po pravilu, služe jačanju izvoza, povećanju konkurentnosti privrede i privlačenju investicija, a Srbija ih već primenjuje sa Evropskom unijom, zemljama CEFTA, Kinom, Turskom, Evroazijskom ekonomskom unijom i drugim partnerima, navodi PKS.

Ipak, kako ocenjuje Stanić iz PKS, iskustvo Srbije sa dosadašnjim sporazumima o slobodnoj trgovini pokazuje da njihov efekat u velikoj meri zavisi od konkurentnosti domaće privrede i strukture izvoza.

"CEFTA je donela ogromnu korist Srbiji, koja je ubedljivo najkonkurentnija privreda u regionu. Zahvaljujući tom sporazumu, Srbija je 2025. ostvarila suficit od oko tri milijarde evra u razmeni sa regionom. Sporazum sa EU dodatno je povećao izvoz, smanjio deficit i povećao atraktivnost Srbije za ulaganja, dok je lane prvi put zabeležen i suficit u razmeni sa Nemačkom."

Srbija je 2025. uvezla iz potpisnica CEFTA robu u vrednosti od 1,7 milijardi evra, dok je pre 17 godina uvozila oko 950 miliona evra, kažu iz PKS. Podsetimo, članice CEFTA su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo.

S druge strane, sporazumi ne donose automatski i uravnoteženiji trgovinski bilans. Prema rečima Stanića, sporazum sa Kinom je za sada doprineo rastu trgovinske razmene, ali nije promenio strukturu srpskog izvoza, dok je deficit dodatno produbljen. Sličan trend beleži se i u trgovini sa Turskom. Istovremeno, značaj sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom smanjen je nakon uvođenja zapadnih sankcija Rusiji.

Stanić ocenjuje da će za punu procenu efekata novijih sporazuma s Egiptom i UAE biti potrebno više vremena, dok su, u međuvremenu, najavljeni i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom i Izraelom.