Srbija prva u regionu po rastu broja programera, Hrvatska u minusu

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u Srbiji doživljava ekspanziju, a broj stručnjaka u jednoj od najprimaljivijih oblasti raste.

Nova analiza Hrvatskog udruženje poslodavaca (HUP) pokazala je da je Srbija među evropskim prvacima po broju programera. Posle Grčke, Kipra i Portugala, Srbija je zauzela četvrto mesto sa rastom broja programera od 18,7 odsto prošle godine. Procenjuje se da je došlo do skoka sa 79.100 na 93.900 programera.

Predsednica Vlade Ana Brnabić prošle nedelje je poručila da je sektor informacionih tehnologija (IT) najbrže rastući i najveći izvozni sektor naše privrede. Prema njenim rečima, očekuje se da ćemo uskoro doći do broja od 100.000 programera. Njih zadržavamo, pojasnila je, omogućavanjem razvoja za sve više startap kompanija, uvećanjem fondova za inovacije koje investiraju startapove, te prilagođavanjem zakonodavstva. Uz to, otvara se sve više razvojnih centara, pa sem toga što zadržavamo naše stručnjake, u zemlju dolaze i strani.

S druge strane, susedna Hrvatska zabeležila je znatno slabije rezultate. Prošle godine izgubila je 1.700 programera, pa joj je, prema podacima pomenutog udruženja, ostalo 59.700 stručnjaka iz te oblasti. Procentualno slabiji rezultat od nje, na području Evrope, ostvario je samo Island, koji je imao pad od 14,3 odsto.

Slovenija je tokom navedenog perioda dobila 4.000 programera, pa ih prema podacima analize, sada ima 46.500.

Ipak, cifre osim po apsolutnim brojkama i rastu, treba posmatrati svakako i po stepenu razvoja sektora u navedenim zemljama i osnovi sa koje broj programera raste.

ICT profesionalci u evropskim državama
Zemlja	Međugodišnji procenat rasta
Grčka	37,7%
Kipar	29,7%
Portugal	19,5%
Srbija	18,7%
Holandija	17,7%
Litvanija	17,3%
Malta	16,8%
Irska	15,3%
Belgija	13,0%
Luksemburg	10,8%
Češka	9,5%
Slovenija	9,4%
Norveška	9,1%
Španija	8,1%
Danska	7,4%
Švedska	7,2%
Mađarska	6,2%
Poljska	5,7%
Bugarska	4,5%
Slovačka	4,4%
Nemačka	3,8%
Letonija	2,8%
Italija	2,5%
Francuska	1,6%
Švajcarska	0,6%
Rumunija	0,1%
Austrija	0,1%
Estonija	-0,5%
Finska	-1,8%
Hrvatska	-2,8%
Island	-14,3%

Izvor podataka: HUP ICT: Press Brief, leto 2022

"U 2021. jedna smo od samo tri članice Evropske unije koja je doživela pad u broju ICT stručnjaka, i to za čak 2,8 odsto", izjavio je Hrvoje Josip Balen, predsednik HUP ICT-a, govoreći o smanjenju broja IT stručnjaka u Hrvatskoj.

Njegov zamenik Siniša Đuranović poručio je da je, uprkos nepovoljnom okruženju na koje preduzetnici nisu mogli da utiču, ICT sektor u protekloj godini ostvario prihod od gotovo milion kuna (više od 133.000 evra) po zaposlenom, što je najbolji rezultat u proteklih devet godina. Prosečna mesečna neto plata u ICT sektoru je 60 odsto veća od proseka hrvatske privrede. 

U Srbiji ta razlika iznosi 240 odsto. Naime, prema najnovijoj zvaničnoj statistici, prosečna neto plata u aprilu iznosila je nešto više od 73.000 dinara, dok se u oblasti informisanja i komunikacije u tom mesecu u proseku zarađivalo više od 175.000 dinara. Rekorderi u toj oblasti su, očekivano, oni koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim i s tim povezanim delatnostima – njihova prosečna neto plata je bila oko 234.600 dinara.

Prošla godina, podsetimo, bila je rekordna po broju startapova i investicija u njih. Kako je Bloomberg Adria već pisala, Startup Genome je objavio da su naši startapovi lane privukli više od 123 miliona evra investicija, što je šest puta više nego prethodne godine. Prihodi od izvoza srpskog tehnološkog sektora premašili su u 2021. vrednost od 1,7 milijardi dolara.

"Za poslednjih šest godina tri puta smo povećali izvoz IT usluga. U prva četiri meseca ove godine on je jednak našem izvozu IT usluga 2016. i verujemo da će ove godine preći 2,5 milijarde evra", istakla je nedavno predsednica Vlade Srbije.