Rast plata u IT sektoru potvrđuje jačanje tog sektora u Srbiji

Plate u sektoru računarskog programiranja porasle su najviše u Srbiji u protekloj godini, što potvrđuje komentare da je domaća IT industrija u periodu velikog rasta.

Od aprila prošle godine, plate programera skočile su 35,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To ukazuje na rast životnog standarda u okviru ove profesije, čak i kada se uzme u obzir visoka inflacija koja je u aprilu iznosila 9,6 odsto. Doduše, mora se uzeti u obzir da kako se IT sektor konsoliduje, sve više juniora prelazi na seniorske pozicije, te im se i zbog godina radnog iskustva zarade povećavaju, što je očekivano.

Programeri su u aprilu u proseku imali neto zaradu od 234.607 dinara. Na mesečnom nivou primećuje se pad od 2,9 odsto koji se delimično može objasniti činjenicom da mnoge kompanije na kraju prvog kvartala isplaćuju deo bonusa za prethodnu godinu te ta činjenica utiče na martovsku statistiku.

Rast plata veći od 25 odsto zabeležen je još u sanaciji, rekultivaciji i upravljanju otpadom, vazdušnom saobraćaju, ostalim stručnim naučnim i tehničkim delatnostima, ali i kockanju i klađenju – industriji koja se sve češće okreće klađenju preko interneta, tako da ima potrebu i za kadrovima iz IT-a koji su skupi.

Mogućnost da dobijanje visokih plata u IT sektora omogućava činjenica da je izvoz IT usluga iz Srbije iznosio 740 miliona evra. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je nedavno na pres-konferenciji: "Toliko je bio za celu 2016. godinu". Ona očekuje da će izvoz IT usluga iz Srbije dostići 2,5 milijardi evra.

U predpandemijskoj 2019. godini, izvoz IT proizvoda iz Srbije iznosio je 1,42 milijarde evra. 

Danas je tražnja za IT uslugama iz Srbije sve veća, a rat u Ukrajini doprinosi rastu jer je sama Ukrajina imala jaku IT industriju pre rata, te klijenti traže geografski relativno bliska tržišta koja mogu ispuniti njihove zahteve. Prema podacima ukrajinske IT industrije, njihov izvoz prošle godine iznosio je 6,4 milijarde evra.

Osim Ukrajine, velikom rastu IT industrije doprinose i jaki startapovi poput Tenderlyja, koji je sakupio više od 58 miliona dolara i zabeležio rast prihoda od 500 odsto u poslednjih godinu dana. Pored toga, softverski gigant Microsoft već neko vreme aktivno širi svoj razvojni centar u Srbiji. Ova kompanija navela je prošle godine da očekuje da će ukupni broj IT stručnjaka u Srbiji porasti na 120.000 do 2025. godine, što bi bilo otprilike tri puta više od trenutnog broja.

Bloomberg

 

Visoke zarade u računarskom programiranju u aprilu pratile su visoke zarade u vazdušnom saobraćaju, naučno-istraživačkom razvoju, proizvodnji duvanskih proizvoda, eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa. Posle njih dolaze finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova i savetovanje u vezi sa upravljanjem. To ukazuje na jako pozicioniranje uslužnih delatnosti, ali i na to da prisutnost proizvodnje u industrijama sa visokim platama i dalje nije zanemarljiva.

Znatno veće plate od prosečnih

U IT sektoru su plate znatno veće od prosečnih. U Srbiji je u aprilu prosečna neto plata bila 73.012, što je nominalni rast od 12,4 odsto u poređenju sa aprilom 2021. godine, dok je realni rast 2,6 odsto.

Bruto zarade u celoj zemlji u aprilu iznosile su u proseku 100.727, što ukazuje na nominalni međugodišnji rast od 13,2 odsto, a realni rast od 3,9 odsto.

Međutim, medijalna zarada, tj. zarada iznad i ispod koje se nalazi po 50 odsto zaposlenih bila je 55.267 dinara u aprilu, što ukazuje da više od polovine zaposlenih ima nižu platu od prosečne, te da određene profesije, poput IT industrije vuku prosek naviše.

U javnom sektoru prosečna neto plata u aprilu bila je 77.886 dinara, što je malo manje od 79.229 dinara iz marta. Najviše plate u aprilu u okviru javnog sektora bile su u administraciji na nivou države, dok su najniže zarade bile na nivou lokalnih samouprava.

Van javnog sektora prosečna neto plata u aprilu bila je 70.975 dinara.

Gledajući celu ekonomiju, uočljivo je da su najniže plate i dalje u uslužnim delatnostima, posebno u pripremanju i posluživanju hrane, preradi drveta i delatnostima putničkih agencija, ukazujući na to da se te industrije i dalje oporavljaju od pandemije virusa kovid 19. Isto tako to ukazuje da se rast u uslugama u celoj ekonomiji odnosi više na konsultantske usluge koje proizilaze iz modernih tehnologija, a manje iz tradicionalnih uslužnih delatnosti poput restorana.