Otkrivanje sveta digitalne imovine u Srbiji tek je u začetku, a budući da smo nedavno dobili prvi digitalni token, mnoge zanima kakav poreski tretman čeka one koji će njime - ali i drugim budućim tokenima - trgovati.
Konačne odgovore nije lako dati, pa je za zainteresovane zasad najbolje da se direktno obrate nadležnom Ministarstvu finansija. Ipak, neki okvir se može dati.
Zbunjujući porez na dodatu vrednost (PDV)
U našoj zemlji trenutno je jedino beogradska kompanija Finspot uspela da kreira svoj token - Finspot faktoring token (FIN). Ukratko, njihova ponuda zvuči ovako: potencijalni investitori u tu kompaniju moći će da kupe tokene dinarskom uplatom i potom ih ulože u jedan od četiri investiciona indeksa. U zavisnosti od indeksa, datum dospeća može biti od tri do 12 meseci, a stopa prinosa varira od sedam do 10 odsto kamate na godišnjem nivou. Po datumu dospeća investitor dobija nazad svoje FIN-ove i ostvareni prinos kamate. FIN-ovi se potom mogu iskoristiti za ulaganje u nove investicione indekse, a mogu se i prodati izdavaocu za dinare.
Postavlja se pitanje ko u ovom procesu plaća porez i u kom iznosu. Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa i poreski savetnik specijalizovan za kriptovalute i tokene, očekuje da će u trgovanju FIN-ovima primarna biti pravna lica, pa priču fokusira samo na njih, radi pojednostavljenja. Kakav je poreski tretman za fizička lica kasnije nam je pojasnio sam osnivač Finspota, a više o tome može pročitati u tekstu: U Srbiji se prvi put investira u novi vid imovine. Kod pravnih lica u razmatranje dolaze tri vrste poreza: na dodatu vrednost (PDV), na dobit i na kapitalnu dobit.
Kompanija ne plaća PDV kada kupi token niti Finspot iskazuje PDV prilikom prodaje, jer su, kaže naš sagovornik, prema jednom mišljenju Ministarstva finansija oslobođeni od PDV za konkretno taj njihov token (kasnije ćemo objasniti zašto).
"U slučaju ulaganja pravnog lica u FIN, moja je pretpostavka da će to ovako izgledati: kompanija koja je kupila i investirala u token knjiži ga na nematerijalnu imovinu (stalna sredstva) po nabavnoj vrednosti. Svako kasnije ubiranje kamate smatra se prihodom i ti prihodi od kamata će na kraju godine povećati dobit kompanije koja je uložila u token. Dakle, ovde sada pričamo o implikacijama na porez na dobit koji iznosi 15 odsto (u slučaju preduzetnika - 10 odsto) i obračunava se kada se kalendarska godina završi (kada se sprovodi završni račun, podnose finansijski izveštaji…)", pojašnjava Praštalo.
Kako zaključuje, navedeni porez na dobit uvek je isti. Kada je u pitanju porez na kapitalnu dobit - on ne postoji. Investitor, naime, ne može da ostvari kapitalnu dobit, jer FIN nije moguće preprodati.
"Pošto se FIN tokeni ne mogu čuvati (a i fiksirani su na 1.000 dinara po komadu, pa im se vrednost ne može povećavati), samim tim ne postoji ni bilo kakva kapitalna dobit, niti kapitalni gubitak u poreskom bilansu pri sprovođenju završnog računa", ističe naš sagovornik.
Kada su ta dva razjašnjenja, vratimo se na pitanje u vezi sa PDV.
Nemaju svi tokeni iste odlike
Da bismo došli do toga zašto je resorno ministarstvo oslobodilo kompaniju te obaveze, moramo prvo proći kroz nekoliko stvari.
Za početak, postoji više vrsta digitalnih tokena. Na primer, "security" tokeni služe kao vrsta elektronskog ključa za pristup nečemu, "utility" tokeni omogućavaju pravo upotrebe nekog proizvoda ili usluge, nezamenljivi tokeni (engl. non-fungible token – NFT) najčešće predstavljaju umetničke predmete koje neko želi da poseduje kroz naglašeno jedinstveno vlasništvo…
"Za svaki od njih savetujem da se traži mišljenje od Ministarstva finansija, kao što je uradio i Finspot. Dakle, Finspot nije bio siguran da li mora da iskaže i plati PDV kada emituju token, to jest kada ga prodaju drugim kompanijama. Oni su tražili mišljenje i izrazito detaljno objasnili njihov slučaj i Ministarstvo finansija je donelo mišljenje da ne postoji obaveza obračuna i plaćanja PDV na FIN token, s obzirom na to da je Komisija za hartije od vrednosti taj token svrstala pod 'dematerijalizovanu obveznicu'", naglašava Praštalo.
Da pojasnimo - radi se o tome da Zakon o digitalnoj imovini razlikuje dve vrste digitalne imovine - virtuelne valute (pojam "kriptovaluta" ne koristi se u zakonskoj regulativi) i digitalne tokene. Virtuelne valute nemaju pravni status novca ili valuta, ali su prihvaćene kao sredstvo razmene u digitalnom svetu. I kao što se na tradicionalni keš kao sredstvo plaćanja ne plaća porez, ne plaća se ni na korišćenje virtuelnih valuta u tom smislu. Tokeni se, s druge strane, ne smatraju sredstvom plaćanja i mogu se porediti sa tradicionalnim finansijskim sredstvima kao što su akcije i obveznice.
"Tokeni i akcije su veoma slični, samo kod emitovanja tokena još mora da se odredi da li se plaća PDV ili ne, jer je token bliži nekoj robi", navodi naš sagovornik.
To nas dovodi do prilično fluidne regulacije baratanja tokenima, u zavisnosti od toga kakve konkretne karakteristike imaju. Striktna pravila u vezi sa plaćanjem PDV ne postoje, poručuje Praštalo. Budući da se tek probija led na ovom polju, nezahvalno je osloniti se na lične zaključke, jer može biti da država ne posmatra stvari na isti način. Stoga, za potrebe klijenata, kaže on, mišljenje resornog ministarstva traži za svaki pojedinačni slučaj.
"Ako bih morao da napišem najbitniju stvar za ustanovljavanje da li je na određeni token potrebno obračunati PDV ili ne - to bi bilo procenjivanje da li taj token ima odlike virtuelnih valuta ili nema. Ako token ima odlike virtuelnih valuta - ne obračunava se PDV, a ako nema - obračunava se. Na primer, za NFT, po mom mišljenju, potrebno je obračunati PDV, jer on nema odlike virtuelnih valuta", ocenjuje Praštalo.
Međutim, to ne mora uvek biti slučaj, budući da u Finspotu navode da nadležno ministarstvo nije zaključilo da njihov token ima odlike virtuelnih valuta.
"Ministarstvo je dalo odgovor na naš zahtev za mišljenje u kome kaže da se PDV ne primenjuje zato što tokeni imaju odlike finansijskog instrumenta na koji se takođe ne primenjuje PDV. Procena poreskog tretmana tokena zavisi od toga šta taj token predstavlja - koji 'asset' je tokenizovan i koja prava token daje imaocima", preciziraju u toj kompaniji.
(Tekst ažuriran pojašnjenjima u vezi sa porezima na kapitalnu dobit i dodatu vrednost.)
