Zeleno svetlo Finspotu za izdavanja prvog digitalnog tokena u Srbiji povećalo je interesovanje za novi vid investiranja u kompanije i mogućnosti koje on pruža.
Pitanja koja ovih dana dobija suosnivač i tehnički direktor ove beogradske firme Ognjen Kurtić su brojna, a najčešće se odnose na regulatorne i detalje tehničke implementacije.
"Pitanja poput 'Ko može da izda token? Kolika je maksimalna emisija tokena? Kakva su iskustva sa regulatorima? Koliko košta implementacija tehničkog rešenja koje omogućava emisiju?' veoma su česta, ukazuju na to da je oblast veoma mlada i da postoji mnogo nepoznanica", navodi on.
Smatra da je jedno od objašnjenja za veliko interesovanje taj što Srbija nema razvijeno finansijsko tržište. Izvori finansiranja su ograničeni i kompanije konstantno istražuju inovativne načine da taj problem reše.
"Finspot je i nastao upravo kao odgovor na problem nedovoljne dostupnosti izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća", priča Kurtić.
Njegov kolega, generalni direktor Finspota Davor Papac izrazio je nadu da će njihov beli papir, kao i odgovori koji su dati u procesu njegovog odobravanja biti odskočna daska i za druge kompanije koje razmišljanju u ovom smeru.
"Veoma smo radi da vidimo da se ovaj ekosistem razvija i pozivamo sve zainteresovane kompanije da kontaktiraju sa nama ukoliko imaju pitanja ili su im potrebne smernice u vezi sa tokenizacijom", kazao je on.
Šta uopšte tačno podrazumeva tokenizacija? Kako firme mogu ovim putem da unaprede svoja poslovanja? Da li je tačno uvreženo mišljenje da su takvi novi i alternativni vidovi ulaganja rezervisani samo za mlade, inovativne kompanije? Odgovore na pojedine nedoumice daje Zakon o digitalnoj imovini koji je stupio na snagu sredinom prošle godine. On razlikuje dve vrste digitalne imovine: virtuelne valute i digitalne tokene. Nadzor nad primenom ovog zakona poveren je Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti. Ali, korak po korak…
Šta su digitalni tokeni?
Zabunu neretko pravi mešanje baba i žaba, u ovom slučaju digitalnih tokena i kriptovaluta. Oni nisu sinonimi, kako neki misle. Treba reći da pomenuti domaći zakon i ne prepoznaje termin "kriptovaluta", već samo pomenuti "virtuelna valuta". Dakle, osnovni pojmovi regulative su:
1) digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom;
2) virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno u vezi sa zakonskim sredstvom plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski;
3) digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.
Jednostavnije rečeno, kriptovalute možemo posmatrati kao pandan tradicionalnom novcu, one služe kao sredstvo plaćanja. Tokene, s druge strane, možemo u ovom slučaju suženo posmatrati kao pandan hartijama od vrednosti. Postoje različite vrste tokena, a njihove konkretne karakteristike definišu se kroz pametni ugovor. Pametni ugovor zapisan je u računarskom kodu, to je praktično program koji omogućava prenos sredstava. Tokenizacija poslovanja u tom smislu može biti slična izlasku na tradicionalnu berzu, ali gde umesto akcija ili obveznica kompanija investicije prikuplja izdavajući - tokene.
Beli papir i inicijalna ponuda
Da bi neko privredno društvo ponudilo svoje tokene potencijalnim investitorima, potrebno je da mu Komisija za hartije od vrednosti odobri beli papir (izdavanje nije obavezno u izuzetnim slučajevima propisanim zakonom o digitalnoj imovini). Reč je o dokumentu koji je, kako je objasnila ta institucija, sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti i izdavalac je u obavezi da ga objavi. Beli papir sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima. Omogućava investitorima da donesu utemeljenu odluku o investiranju i procene rizike u vezi sa ulaganjem u digitalnu imovinu. Izdavalac je dužan da pri oglašavanju navede da je beli papir objavljen ili da će biti objavljen, uz informaciju o tome na kom mestu i na koji način investitori mogu da ga dobiju.
Posle odobrenog belog papira, kompanija može da pokrene inicijalnu ponudu tokena. Rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema/donošenja rešenja o odobrenju objavljivanja belog papira. Uplata digitalne imovine vrši se u novčanim sredstvima, u digitalnoj imovini, i/ili u uslugama sticaoca te imovine (na primer, prenos izdate digitalne imovine licima koja "rudare" tu digitalnu imovinu).
Bloomberg
Recimo, u konkretnom primeru Finspota, ponuda investitorima izgleda ovako: imaoci njihovog Finspot faktoring tokena (FIN) moći će da biraju između četiri investiciona indeksa koji predstavljaju deo portfolija firme, a ono što ih prvenstveno razlikuje su rok dospeća i visina kamatne stope. Ulaganjem FIN-a u neki od indeksa, imalac postaje investitor. Nakon datuma dospeća indeksa, investitoru se vraćaju uloženi FIN-ovi (prenosom u njegov blokčejn novčanik), a prinos kamate se u dinarskoj vrednosti uplaćuje na račun investitora. FIN-ove koji su vraćeni nakon datuma dospeća indeksa, investitor može ponovo iskoristiti za ulaganje u nove investicione indekse koji tada budu u ponudi ili može prodati tokene za dinare, i to isključivo izdavaocu ovih digitalnih tokena.
Zakon dalje propisuje da je izdavalac dužan da, najkasnije u roku od tri radna dana od dana okončanja inicijalne ponude, na svojoj internet prezentaciji objavi izveštaj o ishodu te inicijalne ponude.
"Nakon uspešnog okončanja inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobreno objavljivanje belog papira izdavalac na svojoj internet prezentaciji obaveštava investitore o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom", dodaje se u Zakonu o digitalnoj imovini.
Kome bi tokenizacija mogla da bude najkorisnija?
Prema rečima Kurtića, tokenizacija je trend koji je tek počeo da se razvija i očekuje se da će pun zamah dobiti u deceniji ispred nas. Kome bi on mogao da bude najprivlačniji, imajući u vidu sve navedeno? Komisija za hartije od vrednosti, na primer, u skorašnjem saopštenju navodi da su digitalni tokeni posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija - startapova. Ipak, naši sagovornici proširuju listu potencijalnih korisnika tokena u poslovanju.
"Mnogo toga može biti predmet tokenizacije, od fizičkih stvari poput nekretnine, do apstraktih poput učešća u profitu. Imajući to u vidu, teško je odrediti podskup vrsta privrednih društava koje od tokenizacije mogu imati najviše koristi. Gledajući slične primere u 'crowdfundingu' (grupnom finansiranju), možda su to u ovoj fazi kompanije koje već imaju jak brend i izgrađenu mrežu pratilaca ili pak firme koje se bave oblastima koje su važne širokoj populaciji, poput projekata zelene energije", ocenjuje Kurtić.
Papac smatra da je tokenizacija idealna za uparivanje sa privrednim subjektima koji primenjuju novi model u svom poslovanju, uglavnom potpomognut primenom različitih inovativnih rešenja.
"Ta rešenja ih dalje diferenciraju u odnosu na konkurenciju, jer tržištu nude neku novu ideju, pristup, uslugu ili proizvod. Najčešće su to - ali ne i isključivo - nova ili nedavno osnovana preduzeća koja se zahvaljujući prethodno navedenim karakteristikima ne uklapaju u stereotipe kojs su nametnule tradicionalne finansijske institucije i njihove usluge, ali s druge strane emituju određenu energiju i kvalitet koji može da bude prepoznat kod drugih segmenata zajednice koji je spreman da prepozna i podrži takav potencijal", poručuje Papac.
.webp){kind=icon}
