Šta se najčešće krijumčari preko granice: zlato na vrhu liste, posebno usred krize

Uprava carina je nedavno na prelazu Batrovci zaplenila sedam investicionih zlatnika Bečke filharmonije - ukupne težine 240 grama i čistoće 999,9 - vrednih oko tri miliona dinara (25.500 evra). To je tek jedan u nizu primera kako se, posebno u uslovima globalne neizvesnosti, menja vrsta robe koja završava u rukama carinika. Upravo u kriznim periodima, poput aktuelnog rata na Bliskom istoku ili ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, raste broj pokušaja prenosa imovine koja ima trajnu i univerzalnu vrednost: od zlata, preko gotovine, do luksuznih predmeta i umetnina.

Prema odgovorima Uprave carina na upit Bloomberg Adrije o najčešće krijumčarenoj robi najveće vrednosti, u 2025. godini bilo je zaplena koje ilustruju širok spektar "sive zone" prekogranične trgovine: oduzeto je tri miliona cigareta, više od dve tone duvana, oko milion komada lekova, gotovo 400 kilograma narkotika, 1,5 miliona evra u gotovini, kao i više od pet kilograma neprijavljenog zlata. Iako su najčešći predmet prekršaja - a samim tim i zaplene - i dalje akcizna roba, garderoba i modni dodaci, u krizama dolazi do zaokreta ka imovini koja služi kao "sigurno utočište".

 

 

Roba koja čuva vrednost

U proteklih nekoliko nedelja tržište investicionog zlata zabeležilo je oštru korekciju, što je iznenadilo deo investitora koji su očekivali rast cena pod uticajem geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Međutim, kako objašnjava Georgi Hristov iz kompanije "Tavex zlato&srebro", takvo kretanje nije neuobičajeno i više govori o dinamici tržišta nego o samom zlatu. Tržišta u krizama ne reaguju linearno - početna faza često donosi pad pre nego što se formira stabilnija uzlazna tendencija.

Naime, rast tenzija podiže cenu energenata, što dodatno podgreva inflaciju i održava kamatne stope na višem nivou. To, dalje, povećava prinose na obveznice i privlači kapital ka dolaru i drugim prinosnim klasama imovine, dok zlato u tom trenutku gubi deo atraktivnosti. Ipak, njegova uloga dugoročnog čuvara vrednosti ostaje nepromenjena. Slična dinamika viđena je i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je naftni šok izazvao inicijalni pad cene zlata, nakon čega je usledio snažan višegodišnji rast.

Dakle, ovde je ključno razumeti u kojoj se fazi ciklusa nalazimo, jer se tržište zlata obično kreće kroz nekoliko etapa - od panike, preko faze apsorpcije, do rasta vođenog strukturnom tražnjom i dostizanja novih maksimuma. Trenutno smo u fazi apsorpcije, ali to ne znači da zlato "gubi" - naprotiv, kontinuirana kupovina od centralnih banaka potvrđuje stabilnu tražnju. Zlato, luksuzna roba i keš najčešće postaju meta pokušaja krijumčarenja upravo u eri pojačane ekonomske i geopolitičke nesigurnosti, kada raste potreba za brzom likvidnošću i prebacivanjem kapitala van formalnih tokova.

 

 

Zlato 'na granici' - između zaštite kapitala i sive zone

Uprava carina upozorava da se roba, poput zlata, mora prijaviti na granici, bez obzira na to da li je kupljena neposredno pre putovanja ili je u ličnom vlasništvu od ranije. Razlog je regulatorne prirode: svaka roba stranog porekla, ako ostaje u zemlji, mora steći status domaće robe kroz plaćanje uvoznih taksi.

"Neprijavljivanje sa sobom povlači rizik privremenog ili trajnog oduzimanja robe ili novca, zbog čega je najsigurnije da se putnici dobro informišu pre puta i na granici prijave sve vrednije stvari koje sa sobom nose", dodaju.

 

 

Motivi za neprijavljivanje variraju - od pokušaja izbegavanja dažbina do mnogo ozbiljnijih scenarija, poput ubacivanja nelegalno stečenog novca u legalne tokove. Upravo ovaj drugi scenario, kako ističu iz Uprave, predstavlja veći bezbednosni rizik jer je povezan sa finansiranjem kriminalnih aktivnosti.

Istovremeno, metode krijumčarenja postaju sve sofisticiranije. Carinici se, u praksi, susreću sa robom skrivenom u konstrukciji vozila, duplim zidovima kofera, pa čak i u predmetima svakodnevne upotrebe, poput nesesera za šminku. Ipak, "zahvaljujući iskustvu i modernoj opremi, carinski službenici mogu da spreče i pokušaje vešto skrivene i na prvi pogled neprepoznatljive robe (na primer one koja je sakrivena u točkićima, ručkama ili duplim stranicama kofera ili pak u unutrašnjosti nekog drugog predmeta koji se prenosi u prtljagu)", pojašnjavaju iz Uprave.

Bloomberg

 

"Za razliku od satova i garderobe, krijumčarenje antikviteta i umetnina se orijentiše ka platežnijem zapadnoevropskom tržištu. Ono sa čime su se carinski službenici najčešće susretali su pokušaji krijumčarenja antičkog novca i nakita, umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starog oružja, satova, srebrnine."

Iz Uprave dalje objašnjavaju da razlike postoje i u zavisnosti od vrste saobraćaja. Najveći broj pokušaja krijumčarenja beleži se na drumskim graničnim prelazima, gde se koriste prepravljene konstrukcije vozila. Avio-saobraćaj je karakterističan za luksuznu robu manjih dimenzija, dok se u rečnom i pomorskom transportu češće pojavljuje krijumčarenje goriva.

Zašto su zlatnici posebno zanimljivi i kako se formira cena

Kada je reč o, konkretno, zlatnicima Bečke filharmonije, oni nisu samo investiciono sredstvo visoke čistoće, već i jedan od najprepoznatljivijih simbola evropske monetarne i kulturne tradicije. Izdaje ih Austrian Mint (originalni naziv Münze Österreich), jedna od najstarijih kovnica na Starom kontinentu, u vlasništvu Oesterreichische Nationalbanka. Dizajn zlatnika inspirisan je čuvenim orkestrom Vienna Philharmonic Orchestra, što im daje i kolekcionarsku i simboličku vrednost.

Dizajn ovih zlatnika je praktično nepromenjen od 1989. i direktno je vezan za muzičku tradiciju Beča: na prednjoj strani su velike orgulje iz Zlatne sale Musikverein Wiena, uz natpise o nominalnoj vrednosti, težini, godini kovanja i čistoći zlata, dok je na zadnjoj strani prikazana kompozicija instrumenata orkestra (četiri violine, violončelo, harfa, fagot i bečki rog). Za razliku od digitalnih ili papirnih oblika imovine, fizičko zlato poput ovih kovanica lako se prenosi i prepoznaje širom sveta, što dodatno objašnjava njegovu popularnost.

 

 

Cena zlatnika Bečke filharmonije ne određuje se proizvoljno, već prati cenu zlata na globalnim berzama (spot-cenu), koja se formira na velikim tržištima poput Londona i Njujorka. Na tu osnovnu cenu dodaje se relativno mala premija koja pokriva troškove kovanja, distribucije i maržu trgovaca. Stoga, vrednost zlatnika praktično uvek odražava aktuelnu cenu zlata: na primer, kovanica od jedne unce (31,1 gram) vredi približno koliko i jedna unca zlata na svetskom tržištu, uz blago odstupanje naviše.

 

Nominalna vrednost utisnuta na kovanici (npr. 100 evra) ima isključivo formalni karakter i ne odražava njenu realnu tržišnu cenu, koja može biti višestruko veća i direktno zavisi od globalnih kretanja na tržištu plemenitih metala. Cene ovih zlatnika možete pratiti i preko zvaničnog sajta.