Šta posle 'Epskog besa' na Bliskom istoku

Prošlog vikenda, "Epski bes" je stigao na Bliski istok. Iako je u pitanju kodni naziv za američko-izraelsku vojnu intervenciju protiv Irana, on istovremeno veoma dobro oslikava i osećanja koja lideri ovih zemalja gaje jedni prema drugima.

"Epski bes" možda jeste započeo udarima po Iranu, ali su vrlo brzo i zalivske zemlje osetile bes na sopstvenoj teritoriji. Udarima po američkim vojnim bazama, ali i civilnim ciljevima, Islamska republika je odgovorila po svojim susedima. Umesto da iskoristi nezasitu želju Saudijske Arabije, UAE, Katara i drugih zalivskih monarhija da trgovina, turizam i finansije teku nesmetano kao adut u pregovorima, bes Irana se prelio i na njih, gurajući zalivske zemlje u zagrljaj Izraela i SAD.

Još uvek se udari širom Bliskog istoka svakodnevno čuju, ali već smanjenim intenzitetom u odnosu na prve dane sukoba. Stoga, kako trenutno deluje da idemo ka nekom novom primirju, postavlja se pitanje u kakvom stanju "Epski bes" ostavlja Bliski istok i, na kraju krajeva, ko iz ovog sukoba izlazi kao relativni pobednik, a ko izvlači deblji kraj. Pre nego što se odgovori na to pitanje, potrebno je najpre zapitati se zbog čega je ova poslednja vojna intervencija uopšte pokrenuta i šta je bio njen planirani ishod.

Iran i Izrael su tradicionalni neprijatelji 

Za početak, Iran i Izrael su tradicionalni neprijatelji, negujući to neprijateljstvo još od 1979. godine. Rukovodstva i partije se menjaju, ali antagonizam između zvaničnog Jerusalima i Teherana opstaje. Za SAD je Iran takođe trn u oku na Bliskom istoku, jedina regionalna sila koja se nikada nije povinovala željama Vašingtona. Pobeda nad islamskim režimom u Teheranu bila bi kruna karijere svakog američkog predsednika, dok bi poraz predstavljao jednu od najvećih geopolitičkih sramota.

Prve udare protiv Irana izvele su SAD i Izrael prošlog leta u takozvanom dvanaestodnevnom ratu. Predsednik SAD je tvrdio da su nuklearna postrojenja u potpunosti uništena, ali režim u Teheranu, predvođen vrhovnim vođom Alijem Khameneijem, opstaje. Nakon toga, krajem 2025. godine, Iran pogađaju možda najozbiljniji ulični protesti u poslednjih nekoliko decenija, kada je delovalo da je režim ozbiljno poljuljan. Nakon naznaka da režim brutalno suzbija proteste i da se žrtve broje u hiljadama, Donald Trump najavljuje da pomoć stiže narodu Irana.

Međutim, dok je podrška, u vidu američke flote i avijacije, stigla, protesta na ulicama više nije bilo. Kako je kritična masa na ulici, potrebna za smenu režima, nestala, tako je i Amerika izgubila svoj casus belli, neposredni povod za rat. Tada se svet ponovo podseća da je Iran navodno samo nekoliko nedelja udaljen od pravljenja nuklearne bombe, kao i mnogo puta do sada. Nuklearna postrojenja koja su, barem prema zvaničnim izjavama, trebala da budu potpuno uništena prošlog leta, odjednom ponovo postaju aktivna pretnja, pa je sada potrebno sprečiti da Iran dođe u posed nuklearnog oružja.

 

Stoga se tokom samih priprema sukoba povod za rat postepeno menjao. Deluje da je predsednik Trump koristio pretnju vojnom silom kao pregovarački adut prema Iranu, što objašnjava kako je moguće da je američkoj avijaciji i mornarici bilo potrebno više od dva meseca da se u punom kapacitetu rasporede na Bliskom istoku. Shvatajući da Iran neće popustiti u pregovorima ili da postavlja zahteve koje SAD i Izrael ne žele da prihvate, Trump biva politički sateran u ćošak. Predaleko je otišao u vojnim pripremama, tako da bi povlačenje snaga delovalo kao poraz, slika koju sebi ne može da priušti.

Netanyahu daje sve od sebe da gurne Ameriku dublje u sukob

Premijer Izraela Benjamin Netanyahu daje sve od sebe da gurne Ameriku dublje u sukob, kako bi iskoristio kapacitete velikog brata da oslabi režim u Teheranu. Stoga Trump pokreće vojnu akciju, bombardujući Iran bez jasno definisane političke strategije. Svrgavanje režima, iako spomenuto kao cilj, sada deluje kao pusti san nego realan plan. Uništenje nuklearnog programa deluje pomalo neuverljivo kao argument, nakon što je već mnogo puta proglašavan uništenim, pa potom misteriozno vaskrsavao.

Ajatolah Khamenei jeste ubijen prvog dana sukoba, ali već se govori o izboru novog vrhovnog vođe, a neprijateljstvo Irana i njegovih protivnika previše je duboko ukorenjeno u političkoj kulturi zemlje da bi se ponovio scenario iz Venecuele gde je Madurova naslednica promenila kurs i poklekla pred Vašingtonom. U takvim okolnostima postaje besmisleno gledati razmenu udara avionima i dronovima širom Bliskog istoka, pogotovo kada posledice mogu biti tragične, poput pogibije 165 devojčica u školi u okolini Teherana.

Ali Khamenei, nekadašnji vrhovni vođa Irana / Bloomberg Mercury

 

Moskva i Peking pažljvo posmatraju 

Kina i Rusija su u trenutnom sukobu pokazale jasne granice "sveobuhvatnog strateškog partnerstva" koje je Moskva potpisala sa Teheranom januara 2025. godine. Deluje da Peking i Moskva pažljivo osluškuju razvoj događaja i, izuzev nekoliko diplomatskih nota, ostaju po strani.

Evropska unija, s druge strane, ne radi vikendom, pa smo na prvi zvaničan odgovor morali da sačekamo prvi radni dan. Tako da besciljni sukob koji su započele snage Izraela i SAD moraće da završavaju uglavnom same. Lišeni mogućnosti potpune pobede i prihvatajući činjenicu da Islamska republika ostaje realnost na terenu, na Trumpu je sada da pronađe izlaz iz sukoba koji neće izgledati kao njegov jasan poraz.

Da Amerika nikada nije želela ovaj sukob, mogli smo jasno da čujemo u medijima prethodnih dana. Mnoge uticajne ličnosti konzervativnog sveta, poput Tuckera Carlsona, Megyn Kelly i drugih, jasno su ustale protiv rata u Iranu. MAGA (Make America Great Again) pokret je zamišljen kao okretanje Amerike ka unutrašnjim problemima, poziv na rešavanje nagomilanih ekonomskih i društvenih izazova u SAD. Trump je podršku dobio upravo zato što je poručio da će se svetskim problemima baviti neko drugi, na šta su ga njegovi politički saveznici jasno podsećali prethodnih dana. Republikanci su tradicionalno skloniji izolacionizmu, dok je oblikovanje sveta po sopstvenom liku obeležje demokrata.

 

Ulaskom u sukob bez jasno definisanog cilja, bez izlazne strategije i uz rastuće nezadovoljstvo među sopstvenim biračima, Trump se sada nalazi pred izborom između dva politički bolna scenarija. S jedne strane, kako izaći iz sukoba kojem se ne nazire kraj, a da ni Trump, ni SAD, ni Izrael ne izgube svoj politički kredibilitet.

S druge strane, kako završiti sukob sa Iranom dovoljno brzo da bi se sačuvala podrška biračkog tela koje nije glasalo za nove američke ratove, niti želi da dočekuje sanduke svojih vojnika poginulih u još jednom bliskoistočnom konfliktu. Kako nadolazeći izbori mogu u potpunosti uništiti Trumpovu političku zaostavštinu, moja je nada, a i očekivanje da ćemo narednih dana prisustvovati dramatičnom zaokretu, proglašenju nekakve pobede i brzom pakovanju kofera. Do nekog sledećeg puta…

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.