Američko-izraelsko bombardovanje Irana i iranski uzvratni udari na Izrael i zemlje u okruženju izazvali su globalni poremećaj na tržištu nafte i gasa, nateravši predsednika Donalda Trumpa da najavi da će SAD ponuditi finansijsko osiguranje i vojnu pratnju brodovima koji prevoze energente kroz Ormuski moreuz, čije je suštinsko zatvaranje dovelo do skoka svetskih cena nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).
Međutim, Iran je pojačao napade, ne samo na Izrael i američke baze širom Bliskog istoka, već i na ekonomske objekte u ovom regionu, pa čak i u pravcu Evrope i Kavkaza.
"Rekli smo neprijatelju da ako pokuša da naudi našim glavnim centrima, pogodićemo sve ekonomske centre u regionu", rekao je savetnik glavnokomandujućeg Iranske revolucionarne garde Ebrahim Jabari u iranskim medijima, dodajući da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe uskim Ormuskim moreuzom između Irana i Arapskog poluostrva. "Prolaz je zatvoren. Ako neko pokuša da prođe, heroji Revolucionarne garde i redovne mornarice će zapaliti te brodove."
Opširnije
Saudijska Arabija preusmerava transport nafte, skladišta u regionu se brzo pune
Saudijska Arabija preusmerava milione barela nafte ka svojim lukama na Crvenom moru kako bi održala snabdevanje kupaca širom sveta, dok se zbog rata u Iranu skladišta nafte širom Bliskog istoka brzo pune.
05.03.2026
Trump hvali američke ratne operacije, Iran najavljuje pojačanu odmazdu
Američko-izraelski rat protiv Irana ušao je u šesti dan bez naznaka smirivanja, pošto je Islamska Republika saopštila da će pojačati odmazdu zbog američkih udara.
05.03.2026
Ormuz gotovo stao, pomorski saobraćaj pao više od 95 odsto
Saobraćaj kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju svetske trgovine energentima, gotovo je zamro usled rata između SAD, Izraela i Irana.
04.03.2026
Trump nudi osiguranje i vojnu pratnju SAD za naftne tankere
Predsednik Donald Trump izjavio je da će SAD obezbediti garancije osiguranja i pomorsku pratnju kako bi se naftnim tankerima i drugim brodovima obezbedio siguran prolaz kroz Ormuski moreuz, da bi se sprečila moguća energetska kriza izazvana ratom sa Iranom.
04.03.2026
Kao deo svoje odmazde za izraelsko i američko bombardovanje u kojem su ubijeni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei i drugi visoki zvaničnici, Iran proteklih dana raketama i dronovima-kamikazama gađa američke ambasade i vojne baze u regionu, ali i infrastrukturu arapskih suseda, kao što su naftna i gasna postrojenja, luke, aerodromi, strane misije, pa čak i znameniti hoteli.
Nakon šest dana rata, postaje očigledno da u okviru svoje odmazde Teheran namenski cilja infrastrukturu ključnu za svetsku proizvodnju i dopremanje energenata.
"Takođe ćemo napasti naftovode i nećemo dozvoliti da ijedna kap nafte napusti region. Cena nafte će dostići 200 dolara u narednim danima", rekao je Jabari u objavi na Telegram kanalu Iranske revolucionarne garde. "Amerikanci, sa dugovima hiljada milijardi dolara, zavise od nafte regiona, ali treba da znaju da do njih neće stići ni kap nafte."
Mamutski posao za Amerikance
Uprkos tome što su pred Ormuskim moreuzom zaustavljeni tankeri sa naftom, koji prevashodno idu u Kinu, Indiju i Japan, kao tankeri sa LNG-jem za Evropu, globalni skok cene nafte je i te kako pogodio i SAD, i to u godini kada slede izbori za Kongres SAD i kada se Trumpova administracija suočava sa kritikama da je carinama dovela do skoka inflacije, a sada ratom i do poskupljenja nafte i naftnih derivata. Zbog toga ne čudi zašto je Trump objavio da će SAD osigurati nesmetani protok brodova kroz ovaj strateški važan tesnac koji povezuje Zaliv sa Indijskim okeanom.
Bloomberg
"Naredio sam Američkoj korporaciji za finansiranje razvoja (DFC) da odmah, po veoma razumnoj ceni, obezbedi osiguranje od političkog rizika i garancije za finansijsku bezbednost celokupne pomorske trgovine, posebno energenata, koja putuje kroz Zaliv", napisao je Trump na svojoj društvenoj mreži Truth Social, ističući da će ovo osiguranje od rizika biti dostupno za sve brodske rute. "Ako bude potrebno, američka mornarica će početi da prati tankere kroz Ormuski moreuz, što je pre moguće. Bez obzira na sve, SAD će osigurati slobodan protok energije u svet."
Ova objava u trenutku kada cena sirove nafte neumitno raste i taj skok je već prešao 15 procenata u odnosu na cenu pre početka američko-izraelskog napada na Iran.
Iranska revolucionarna garda je juče objavila i da je pogodila američki naftni tanker u severnom Persijskom zalivu.
"Ovo pokazuje da je uvek moguće prouzrokovati štetu iz Irana koristeći relativno jednostavna i jeftina sredstva, kao što su dronovi, mali brodovi i rakete", rekao je za nemačku televiziju Welt Nico Lange, stručnjak za pomorsku bezbednost, ističući da je u pitanju veoma asimetrični rat između zapadnog "veoma skupog oružja" i iranskog "jeftinog naoružanja". "Mamutski posao je pred američkom mornaricom (ako će da štiti brodove u Ormuskom moreuzu)."
Alternativni put za zalivsku naftu
Zasad je saobraćaj Ormuskim moreuzom kao vitalnom trgovinskom arterijom, kojom prolazi i do 20 procenata svetske nafte i LNG-ja, i dalje obustavljen. Osim toga, iranski dronovi su pogodili rezervoar za gorivo u Omanu, deo skladišta nafte u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i postrojenja za preradu gasa, zbog čega je katarska državna kompanija QatarEnergy saopštila da će obustaviti proizvodnju nekih supstanci, uključujući ureu, polimere, metanol i aluminijum, što poprilično pogađa svetsku proizvodnju đubriva.
Međutim, postoje i alternativne rute kojim bi delom moglo da se zaobiđe blokada u Zalivu. Konkretno, postoje saudijski i emiratski naftovodi do Crvenog mora i Saudijska Arabija je već saopštila da svoj izvoz preusmerava tom rutom. Ali kapaciteti ovih cevovoda su poprilično ograničeni pa ne mogu nadomeste Ormuski moreuz kojim dnevno prođe 20 miliona barela sirove nafte. A pritom, oni su samo za naftu, dok za LNG iz Zaliva uopšte nema alternativne rute.
Bloomberg
Arapske sunitske monarhije zasad vojno ne odgovaraju šiitskom Iranu. Prema oceni evropskih analitičara, uprkos svojim suprotstavljenim polaznim tačkama i strukturama saveza, poslednjih godina sunitske zemlje su radile su na normalizaciji odnosa sa Teheranom, svesne da bi ozbiljna destabilizacija ugrozila koheziju njihovih društava i njihovih ekonomija.
"Prisustvo tradicionalno marginalizovanih šiitskih zajednica, potreba da se održi imidž stabilnih i 'modernih' ostrva u regionu zahvaćenom sukobima i njihova zavisnost od globalne ekonomije naveli su sunitske vladare da usvoje 'umeren' stav prema Teheranu i da mesecima vrše pritisak na Vašington da ne popusti pred zovom sirene Izraela", ističe komentatorka italijanskog lista "Il Manifesto" Chiara Crusiati.
Međutim, iransko bombardovanje ciljeva u Zalivu, prema oceni bugarskog komentatora Ognjana Daskareva, trenutno uništava iranske odnose sa svojim susedima.
"U svom nemoćnom besu, mule čine kolosalan promašaj. Orkestrirali su masovni napad na sve zemlje Persijskog zaliva sa kojima imaju prećutni pakt o nenapadanju. To je izuzetno nerazumno, jer ako mule ostanu na vlasti, moraće nekako da koegzistiraju sa svojim susedima", ističe za bugarski list "Trud" Daskarev, ističući da je samo na Ujedinjene Arapske Emirate ispaljeno oko hiljadu raketa i dronova.
Udar na gasovode i naftovode?
Da je Iran ozbiljan kada najavljuje širenje "vatre" na Evropu i ceo svet, svedoči i da je Turska oborila jednu raketu u blizini svoje teritorije. Osim toga, Azerbejdžan je juče optužio Iran da je ispalio dva drona-kamikaze na njegovu teritoriju, pri čemu je jedan pogodio regionalni aerodrom u gradu Nakčivanu desetak kilometara od granice sa Iranom, dok je drugi pao u blizini jedne škole.
Dve osobe su povređene, a azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo iranskog ambasadora na razgovor da bi mu uputio oštar protest.
Bloomberg
"Azerbejdžanske vojne snage su dobile naređenje da pripreme i izvedu uzvratne mere nakon iranskog napada na Nakčivan", rekao je predsednik Azerbejdžana Ilham Aliyev.
Zasad još nije jasno zašto su iranski borbeni dronovi pali u Azerbejdžan, ali mnogi stručnjaci i posmatrači ovaj incident ne vide samo kao izolovanu vojnu epizodu usred širih regionalnih tenzija, već kao politički signal koji pokreće brojna pitanja.
Nakčivan je glavni grad politički autonomne enklave Azerbejdžana, koja je od njega geografski odvojena i nalazi se stišnjena između Jermenije, Irana i Turske. Drugim rečima, pogođeni aerodrom je jedina veza sa Bakuom pa ovaj napad azerbejdžanske vlasti shvataju ozbiljno, budući da je tu taktiku koristila i Jermenija kada su ove dve države ratovale devedesetih godina prošlog veka.
Osim toga, upotreba dronova protiv civilne infrastrukture se u Bakuu i ostatku južnog Kavkaza shvatilo kao zabrinjavajući signal, budući da Iran preti svima koji pomažu Izraelu, a upravo iz Azerbejžana preko Gruzije ide naftovod iz kojeg se naftom u velikoj meri snabdeva Izrael.
Bloomberg
Štaviše, proteklih dana se na društvenim mrežama pojavila informacija da su Iranci na gruzijskoj teritoriji izvršili napad na naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, u nameri da unište izraelske zalihe nafte. Međutim, ovo se ispostavilo kao dezinformacija, ali je napad na Nakčivan podigao zabrinutost u Gruziji i Azerbejdžanu da je ovakav scenario ipak moguć.
Štaviše, od Nakčivana do Igdira u Turskoj ide novi gasovod, koji od prošle godine gasom snabdeva ovu azerbejdžansku enklavu, čime ona više nije zavisna od iranskih isporuka, a ojačan je politički i ekonomski uticaj Ankare u turkofonih zemalja, među kojima su Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan.
Predsednik Turske Rejep Tayyip Erdogan, inače, nastoji da bude mogući posrednik između SAD i Irana, pa Turska trenutno ne dozvoljava američkoj vojsci da koristi svoje baze u Turskoj za bombardovanje Irana. Zasad bez ljutite reakcije Donalda Trumpa.
.webp){kind=icon}
