Ormuz gotovo stao, pomorski saobraćaj pao više od 95 odsto

Saobraćaj kroz ključni pomorski prolaz Ormuskog moreuza gotovo je potpuno stao usred rata između SAD, Izraela i Irana. U utorak su primećena samo dva broda za rasuti teret i jedan manji kontejnerski brod kako prolaze ovim plovnim putem. Sva tri su napuštala Persijski zaliv, a nijedan nije ulazio.

Moreuz je praktično uronio u digitalnu maglu. Ometanje signala i masovno isključivanje transpondera za prijavljivanje pozicije otežali su satelitsko praćenje i učinili nadzor nad saobraćajem kroz ovaj prolaz znatno težim. Ipak, razumevanje toga šta se, ako išta, kroz njega kreće - ključno je za procenu uticaja sukoba na tržišta nafte, gasa i drugih sirovina.

Zemlje Persijskog zaliva imaju presudnu ulogu u globalnom snabdevanju sirovom naftom, gorivima, prirodnim gasom i sirovinama za proizvodnju đubriva. Gotovo celokupna proizvodnja regiona mora da prođe kroz Ormuski moreuz, što ga čini uskim grlom za oko petinu svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, kao i za polovinu globalne pomorske trgovine sumporom.

Bloomberg

 

Faktičko zatvaranje ovog plovnog puta već je navelo pojedine zemlje, poput Iraka, da smanje proizvodnju, što je pomoglo da cena nafte od vikenda poraste za 14 odsto, dok je prirodni gas dostigao najviši nivo od ruske invazije na Ukrajinu 2022. Istovremeno, trgovci sumporom ubrzano traže alternativne izvore snabdevanja za industrije đubriva i prerade nikla.

Podaci o praćenju brodova koje je prikupio Bloomberg pokazuju da je saobraćaj pao za više od 95 odsto, dok veliki tankeri za sirovu naftu i tečni prirodni gas (LNG) izbegavaju ovu rutu. Nekoliko brodova koji se još kreću napuštaju Persijski zaliv sa isključenim transponderima za lociranje, što je uobičajeno u ratnim zonama.

Prema podacima o praćenju, samo sedam brodova prošlo je u ponedeljak, u poređenju sa više od 100 u petak, dan pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli operaciju "Epski bes". U utorak je taj broj pao na svega tri.

Većina preostalih zabeleženih prolazaka odnosila se na brodove koji su napuštali Persijski zaliv kako se sukob zaoštravao i kako su plovila dobijala upozorenja da je prolaz zabranjen. Pošto brodovi mogu da plove bez AIS signala dok se ne udalje dovoljno od Ormuskog moreuza, automatski signali o poziciji prikupljani su na širokom području koje obuhvata Omanski zaliv, Arapsko more i Crveno more kako bi se identifikovala plovila koja su možda ušla u Persijski zaliv ili ga napustila.

 

Kada se identifikuju potencijalni prolazi, analizira se istorija signala kako bi se utvrdilo da li je kretanje stvarno ili je rezultat takozvanog "spoofinga" - elektronskog ometanja koje može lažno prikazati poziciju broda.

Takva aktivnost postala je široko rasprostranjena oko Ormuskog moreuza od početka sukoba, pri čemu su signali brodova verovatno zahvaćeni širim elektronskim ratovanjem. Neki prolazi možda nisu ni registrovani ako transponderi plovila nisu ponovo uključeni.

Tankeri povezani s Iranom često napuštaju Persijski zaliv bez emitovanja AIS signala sve dok, oko deset dana nakon prolaska pored Fudžaire, ne stignu do Malajskog moreuza. Drugi brodovi možda primenjuju sličnu taktiku i neće se pojaviti na ekranima za praćenje još mnogo dana.