Transportna infrastruktura - faktor X za nove investicije u regionu

Iz Soluna je stigla jasna poruka - bez bolje povezanosti nema ni bržeg ekonomskog rasta, ni veće konkurentnosti regiona. Samit o investicijama u transportu organizovan u tom grčkom gradu okupio je predstavnike Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, a u fokusu se našlo ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata u okviru proširene evropske TEN-T mreže, efikasnije korišćenje sredstava iz Plana rasta Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan, kao i veće uključivanje privatnog kapitala u finansiranje saobraćajne infrastrukture.

Transport ostaje jedan od ključnih preduslova za privlačenje investicija, jačanje trgovinskih tokova i integraciju regiona sa evropskim tržištem.

A Evropska investiciona banka (EIB) jedan je od najvećih finansijera transportne infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana, sa dosadašnjim ulaganjima u vrednosti od sedam milijardi evra. Time je podržana modernizacija železničkih koridora, razvoj plovnih puteva, izgradnja auto-puteva i unapređenje urbanog saobraćaja.

O tome šta se menja i šta očekuje u ovoj godini kada je reč o boljoj transportnoj povezanosti, za Bloomberg Adria TV govorio je potpredsednik EIB Robert de Groot. 

- Kako tumačite glavne poruke sa Samita o investicijama u transportu za unapređenje transportnih projekata na zapadnom Balkanu?

Transport je i dalje kritično usko grlo. Ograničava ekonomski rast. Otežava regionalnu integraciju ako ne investiramo više u transport u regionu. Izazovi sa kojima se suočavamo odnose se na pripremu projekata, kvalitet nabavke i, naravno, realizaciju projekata koje želimo da ostvarimo. Ovde na samitu u Solunu, u severnoj Grčkoj, direktno se govori o tim pitanjima okupljajući vlade iz regiona, ali i finansijske institucije i privatni sektor, firme koje moraju pomoći u realizaciji projekata koji su pred nama. Iz perspektive evropske banke, mogu da kažem da su sredstva dostupna. Usaglašenost sa EU koju želimo da postignemo je jasna. Ključni izazov je implementacija.

Bloomberg Adria TV

- Kakav je Vaš utisak nakon sastanaka u Solunu, da li postoji politička volja za poboljšanje transportnih veza i povezanosti u Adria regionu?

Apsolutno postoji politička volja. Postoji podrška sa svih strana, od strane transportne zajednice, Evropske komisije, komesar Tzitzikostas je ovde, takođe od strane finansijskih institucija i privatnog sektora. Politička volja postoji. Moramo tu političku volju pretvoriti u ono što sam spomenuo ranije - kvalitetne planove, jer, što su planovi kvalitetniji, to ih je lakše implementirati i realizovati.

- Još jedno od glavnih pitanja, posebno ovde u Srbiji, jeste EU integracija. Kako poboljšane transportne veze podržavaju integraciju u jedinstveno tržište EU?

Smatram da je ulaganje u transport od ključnog značaja za podsticanje EU integracija. Time ne samo da fizički poboljšavamo transport u regionu zapadnog Balkana, već i olakšavamo malim i srednjim preduzećima da izvoze i postanu deo lanca snabdevanja unutrašnjeg tržišta EU. Dakle, što kvalitetnije ulažemo u ove projekte i što su bolji prekogranični transportni koridori, manje gubimo vreme na granici i možemo lakše transportovati, na ovaj ili onaj način, u unutrašnje tržište. Vidim ulaganje u transport - spomenuli ste tih sedam milijardi, kao veoma važan katalizator za podsticanje EU integracija.

- Postoji i perspektiva EU. Zašto je povezanost zemalja kandidata za pristupanje EU važna, posebno iz ugla evropske stabilnosti i bezbednosti?

To nije važno samo kada su u pitanju zemlje kandidati. Jednako je važno unutar EU. Zato EIB takođe intenzivno ulaže u transport unutar EU. To ima veze sa strateškom autonomijom naših društava, tako da možemo odlučiti kako želimo da Evropa izgleda. To ima veze sa strateškom autonomijom naših preduzeća na geopolitički promenljivom globalnom tržištu. Takođe se tiče bezbednosti Evrope. Dakle, jačanje transportnih koridora poboljšava pouzdanost ključnih ruta, smanjuje zavisnost od alternativnih ili manje stabilnih veza i osigurava da Evropa može održavati sigurne i efikasne veze sa okruženjem. Dakle, povezanost generalno ima direktnu ulogu u proširenju EU i usklađivanju sa evropskim standardima. Ponavljam, jednako smo aktivni unutar EU kao i sa zemljama u našem direktnom okruženju.

- Postoji još jedno veliko pitanje, zelena ekonomija. Kakvu ulogu održivi transport igra u rešavanju klimatskih promena i izazova?

Pre svega, moramo postati energetski efikasniji. Cene energenata su visoke. Videli smo šta se dešava u Ormuskom moreuzu, kako to utiče na cenu benzina, dizela, svega. Preduzeća sve to moraju uzeti u obzir. Dakle, želimo postati efikasniji. Istovremeno, postajući efikasniji, koristeći manje energenata, takođe brinemo o klimi i emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Napori za dekarbonizaciju nadopunjuju se sa tim da ekonomično plaćamo manje račune za energiju. Te dve stvari idu zajedno. Projekti održivog transporta doprinose i dugoročnoj otpornosti u ekonomskom smislu, ali takođe u smislu klime i održivosti. Smatram da funkcionišu paralelno.

- Uvek postoje neki izazovi, posebno kada je reč o implementaciji projekata. Koje su po Vašem mišljenju glavne prepreke u implementaciji projekata velikih razmera? I kako EIB osigurava da projekti ispunjavaju standarde EU?

Ono na čemu moramo kolektivno raditi, vlade, institucije, Evropska unija, kao i EIB, jesu kapaciteti za planiranje i kvalitet nabavki. Što je bolji kvalitet nabavki, to je lakše firmama, lokalnim i evropskim, da ponude i, konačno, isporuče ono što želimo da isporuče. Rad pre nego što počnemo sa gradnjom i konstrukcijom zahteva više pažnje, a EIB podržava projekte tokom celog ciklusa, od pripreme u ranoj fazi do implementacije, kombinujući finansiranje sa savetodavnim uslugama, EIB ima veliki savetodavni centar visokog kvaliteta, a tehnička pomoć za savetodavne usluge se finansira od strane Evropske komisije kroz Investicioni fond za zapadni Balkan. Pored finansiranja, osiguravamo da svi projekti ispunjavaju najviše ekološke, socijalne i standarde nabavke, tako da pružamo vrednost za uložen novac i stvarnu korist ljudima i preduzećima u regionu.

- Ako govorimo o praksi i situaciji na terenu, da li je glavna prepreka nedostatak znanja ili nedostatak novca, kada je u pitanju realizacija velikih infrastrukturnih ulaganja?

Ništa od toga. Mislim da to ima veze sa administracijom u vladama, vlade zaista moraju da ulože mnogo truda u velike transportne projekte, koji su složeni, i imaju komplikovane elemente koje moramo uzeti u obzir. U to nije uključeno samo jedno ministarstvo, već brojna ministarstva. Dakle, to ima veze sa kapacitetom vlada da sastavljaju takve projekte. I ne pokušavam da kažem da vlade ne funkcionišu dobro, mislim da daju sve od sebe, najbolje što mogu, ali to je težak proces, tako da je lako odlučiti da želimo da se neki projekat realizuje, ali zapravo moramo bolje da sarađujemo sa svim vladinim službama, često prekogranično. To ima veze sa lokalitetima u zemljama, sa provincijama, sa gradovima, gradonačelnicima, sa njihovom administracijom. Ponekad ne vidimo koliko posla ide u takve vrlo skupe projekte, koji će trajati 20, 30 godina. To je mnogo vremena. Dakle, ako budemo bolje radili zajedno, unutar zemalja, između zemalja, i sa finansijskim organizacijama poput EIB, uveren sam da ćemo obaviti bolji posao i to u kraćem roku.

Depositphotos

- Šta planirate u bliskoj budućnosti kada je u pitanju finansiranje transportnih projekata na Zapadnom Balkanu? Koji će biti glavni prioriteti i koliko novca planirate da uložite?

Nastavićemo da ulažemo novac, ne bih spominjao cifre, ali kao što sam rekao ranije, finansijska sredstva, kako u obliku kredita, tako i grantova od strane Evropske komisije, su tu. Uveren sam da ćemo moći da uradimo mnogo više u narednim godinama. Moj fokus u narednom vremenskom periodu, kada posetim svoje kolege u svakoj od zemalja, kao i u Beogradu, biće na rezultatima, na ostvarivanju ciljeva i uveren sam da, sa finansijske strane, to neće biti ograničavajući faktor.

- Dakle, iznos finansiranja biće veći od sedam milijardi evra koje je Zapadni Balkan do sada dobio?

Ako pogledate investicione fondove zapadnog Balkana, to je mnogo više. Tako da možemo otključati još više investicija.