Ekonomski plan Kamale Harris

Prošlo je tek nešto više od mesec dana od kada je aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Joe Biden učestvovao u neuspešnoj debati sa njegovim tadašnjim protivkandidatom Donaldom Trumpom. U međuvremenu, Biden je bio primoran da odustane od trke za poziciju predsednika države, na Trumpa je izvršen pokušaj atentata, a zatim je Kamala Harris, sasvim neočekivano, zabeležila niz marketinških pobeda koje joj trenutno pružaju vođstvo nad Trumpom čak i pre konvencije njene stranke koja će je zvanično nominovati za kandidata i pre nego što je izabrala odgovarajućeg kandidata za mesto potpredsednika SAD.

U još kraćem periodu, otprilike dvonedeljnom, Kamala Harris je započela tranziciju sa umereno leve pozicije po širokom spektru političkih i ekonomskih pitanja prema liberalnom centru. Ova tranzicija je neminovna, budući da Harris mora da privuče široki deo umerenih i neopredeljenih birača. Američki elektorat apsolutno nije spreman da glasa za jasno profilisanu levičarsku opciju na nacionalnom nivou, iako američka levica unutar Demokratske partije ima ograničenog uspeha u najprogresivnijim federalnim državama.

Bloomberg Mercury

Budući da je do novembra ostalo dovoljno vremena da Harris formuliše svoj ekonomski plan, razumljivo je da je njena kampanja započela sa drugim temama, naročito vezanim za identitet. S jedne strane, to je proizvod Trumpovih napada na njen dvojni rasni identitet (ona je delom Afroamerikanka, delom Indijka), ali i činjenice da rasna pripadnost u SAD znači tamošnjem društvu onoliko koliko nacionalna pripadnost znači balkanskim biračima. 

Međutim, grafikoni koji prikazuju da je Harris tokom četiri godine mandata u Senatu glasala uglavnom protiv Republikanaca za većinu zakonskih predloga, što nije uobičajeno za umerenog poslanika i svedoči o njenim levičarskim inklinacijama, biće ozbiljna prepreka kojom će kandidatkinja demokrata za predsednika morati da se suoči.

Između ostalog, levičarenje Kamale Harris vezano je za njene ekonomske stavove i ukazivaće na put njihovog razvoja ka liberalnim pozicijama kako se novembarski izbori budu primicali. Nedugo nakon što je predsednik Biden napustio trku za predsednika, Harris je počela da stvara sopstveni narativ o ekonomiji, stavljajući naglasak na okončanje dečjeg siromaštva, promovisanje radničkih sindikata, smanjenje troškova zdravstvene i dečje nege i zaštitu kvaliteta života penzionera.

Nijednom u nastupima pred njenim pristalicama u Viskonsinu, Indijani ili Teksasu nije spomenula reč "inflacija", ovaj ogromni ekonomski izazov koji je mučio Bidenovu administraciju i primorao ga da u svojim obraćanjima naciji konstanto priznaje bol glasača dok se suočavaju sa višim troškovima za namirnice, gorivo, stanovanje i kupovinu automobilskih vozila. Na njenu sreću, strogo podizanje kamatnih stopa od strane Federalnih američkih rezervi izgleda da je rast inflacije stavilo pod kontrolu, koincidentno taman u mesecima koji prethode izborima.

Što se javne potrošnje tiče, a ona je fundament bajdenomike, kao i oporezivanja krupnih korporacija, Harris će verovatno delovati u skladu sa prethodno sastavljenim Bidenovim predlogom budžeta za 2025. godinu i njegovim planom povećanja stope poreza na dobit velikih preduzeća na 28 odsto sa trenutnih 21 odsto, što je nizak postotak na koji je Trump tokom svog mandata sveo korporativne poreze 2017. godine. U tom pogledu, Harrisova svakako nije korporativni kandidat, što u neku ruku objašnjava zašto su internet milijarderi poput Elona Muska i Davida Sacksa u Trumpovom timu. Očekuje se da će ona nastaviti s politikom ulaganja u proizvodni sektor, jačanje infrastrukture i podsticanje širenja kapaciteta obnovljivih izvora energije. 

Ukoliko Trumpova kampanja uspe da izađe iz jame identitetske politike i utvrđivanja da li je Kamala Harris zapravo Afroamerikanka ili Indijka po rasnoj pripadnosti, te da se fokusira na njene umereno levičarske antikorporativne stavove, imaće veće šanse nego što je trenutno slučaj. Sa svoje strane, kampanja Harris će morati da se udaljava sa levih pozicija, pritom ne priznajući da su iste uopšte i postojale, a u tome će joj pomoći izbor za potpredsedničkog kandidata nekog od konzervativnijih guvernera ključnih država iz redova demokrata. Izbor guvernera Tima Walca iz Minesote doprineo bi njenoj poruci prosečnom američkom radniku sa Srednjeg zapada, dok bi guverner Josh Shapiro iz Pensilvanije bio bolji korporativni izbor (zalaže se za manje državne namete za biznis sektor). 

Bloomberg

Konkretno, Harris još uvek nije razradila ekonomski plan koji bi se bitno razlikovao od ciljeva i metoda bajdenomike, ali će njena poruka tokom kampanje biti koncentrisana više na socijalna davanja ugroženim segmentima društva, ali sa stavljanjem porodice u prvi plan. To se savršeno uklapa u njen senzibilitet i u očekivanja biračkog tela, a pritom predstavlja dobar odgovor na potenciranje porodičnih vrednosti, na čemu se baziraju njeni suparnici. Poslovni sektor nije nezadovoljan sa njenom kandidaturom, jer ona predstavlja stabilnost putem nastavka Bidenove politike i nije radikalno levi kandidat. Uz pravilan izbor kandidata za potpredsednika, Kamala Harris može pridobiti deo korporativnog sektora za sebe.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.