Laburisti ponovo na britanskom tronu – ekonomske i političke posledice

Na parlamentarnim izborima održanim u Velikoj Britaniji ove nedelje, a tačnije u četvrtak 4. jula, laburisti su odneli istorijsku pobedu koja je preoblikovala političku mapu Ujedinjenog Kraljevstva. Torijevci su doživeli potpuni kolaps širom zemlje, sve sa delom glasova koji se odlio kako desno-populističkoj stranci Reform UK (u slobodnom prevodu „Reformisati Ujedinjeno Kraljevstvo“) koju predvodi Najdžel Faraž, jedan od istaknutih zagovornika Bregzita, tako i liberalnim demokratama koji zastupaju proevropsko stanovište.

Bloomberg

Stranka Kira Starmera preokrenula je u svoju korist više od 200 parlamentarnih mesta dok je izgubila samo sedam, čime je osigurala komfornu većinu neophodnu za formiranje vlade od 172 mesta, najveću od pobede Tonija Blera 1997. godine (pritom je razlika između Starmerove i Blerove rekordne većine svega šest poslaničkih mandata). Samo pet godina nakon što su konzervativci pomeli laburiste sa političke scene s mandatom da završe proces Bregzita, ova stranka desnog centra pretrpela je katastrofalan poraz od koga će se oporavljati sledećih godina.

Podrška torijevcima svela se na 120 mesta u parlamentu, što je najgori rezultat od osnivanja stranke 1834. godine. Udeo laburista, gledano kroz ukupan broj glasova na nacionalnom nivou, povećao se neznatno na 33,7 odsto, svega 1,6 procenata više nego na prošlim izborima, ali 6,3 procenata ispod učinka stranke 2017. godine. Dakle, laburisti su ostvarili ogromnu pobedu na izborima uz osvajanje manjeg broja glasova nego u prethodna dva izborna ciklusa.

Iako je britanski većinski izborni sistem česta meta kritika, budući da, kao i svaki drugi mažoritarni izborni sistem, rezultira iskrivljenom slikom moći i uticaja partija u odnosu na njihovu nacionalnu popularnost, nepravilno je porediti partijske učinke u procentima ukupno osvojenih glasova i parlamentarnih mandata u datom slučaju. Razlog za tu metodološku pogrešku jeste činjenica da učesnici u izbornoj trci, to jest partije i naročito individualni kandidati koji se nadmeću u svojim izbornim jedinicama, unapred pripremaju izbornu strategiju u skladu sa pravilima igre većinskog izbornog sistema. Strategija bi bila drugačija da je u pitanju proporcionalni sistem, gde ukupan broj glasova nosi jedino značenje za pobednički učinak, a uz promenu strategije, promenili bi se i partijski rezultati na izborima.

Bloomberg

Jedna istorijska pravilnost, primećena nakon mnogih izbornih ciklusa u Britaniji, jeste ta da su laburisti bili van vlasti kada su ih predvodili levičarski radikali, poput Džeremija Korbina, a da su ostvarivali dobre rezultate onda kada su delovali kao umereno leva alternativa, po socijalnim pitanjima surovim, torijevcima.

Starmer se ne računa kao posebno radikalan lider Laburističke stranke. Pod njegovim rukovodstvom, laburisti su se obavezali da će održati status kvo po pitanju poreskih stopa i obećali su smanjenje neto migracije. Date politike odišu prilično konzervativnim etosom. Ipak, njegova stranka je istupila sa velikom vizijom u vezi sa ekonomskom budućnošću Britanije, od kojih će najozbiljniji poduhvati biti: osnivanje Great British Energy (javnog preduzeća za čistu energiju); renacionalizacija železnica, kako tekući ugovori o privatizaciji javnih usluga budu isticali; te implementacija nove nacionalne industrijske strategije. Pomenuti ciljevi su svakako ambiciozni, ali nisu nedostižni, imajući u vidu siguran mandat koji su laburisti dobili od glasača.

Spoljna politika

Po pitanju spoljne politike i odbrane, ne treba očekivati krupne promene ili zaokrete. Ujedinjeno Kraljevstvo će i dalje biti aktivan član NATO i nastojaće da poveća izdvajanja za odbranu na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (što su i konzervativci takođe obećali). Međutim, laburisti su jasno stavili do znanja da je njihov prioritet bliži odnos s EU. Još jedna ključna razlika u odnosu na konzervativce je to što u svom manifestu laburisti obećavaju da će se zalagati za trenutni prekid vatre u Gazi, s nesmetanim pristupom pomoći Gazi i priznavanjem palestinske države kao deo rešenja u dve nezavisne države i budućeg mirovnog procesa s Izraelom.

Laburistička stranka je takođe iznela predloge s ustavnim implikacijama za Ujedinjeno Kraljevstvo, a koji se tiče procesa decentralizacije vlasti i upravljanja javnim dobrima. U svom manifestu laburisti ističu da će resetovati odnos između Vestminstera i devoluiranih vlada u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Isti manifest takođe opisuje ustrojstvo novog Veća nacija i regiona, koje bi uključivalo premijera, lidere devoluiranih nacionalnih vlada i gradonačelnike glavnih regiona širom Ujedinjenog Kraljevstva. Ova promena u podeli vlasti, koja bi takođe bila primetna u izmenama mreže transporta, strukturi zapošljavanja, kapitalnog planiranja, pa i raspodeli stanovništva, predstavlja odstupanje od stroge kontrole Vestminstera nad regionima i vredno je pažnje u narednim godinama.

Bregzit

Jedno od najvažnijih ekonomskih i političkih pitanja za Britaniju biće gorepomenuto regulisanje trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom, sada kada je Bregzit, po istraživanjima javnog mnjenja, nepopularniji nego ikad među građanima Britanije.

Pobeda laburista na ovim izborima šalje jasnu poruku Evropskoj uniji: Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da poboljša svoj odnos s Evropom. Koliko će se odnosi između dva partnera razvijati zavisiće od ambicija laburističke vlade i od toga šta je EU spremna (ili nije spremna) da prihvati kada je reč o trgovini. Iako su laburisti izrazili nameru da obnove odnose s Evropom nakon osam godina napetih bilateralnih odnosa izazvanih Bregzitom, nisu bili posebno precizni u vezi svojih ciljeva. Ako ništa drugo, ono što su laburisti jasno stavili do znanja je da se neće ponovo pridružiti jedinstvenom tržištu ili carinskoj uniji EU, niti će dozvoliti slobodno kretanje ljudi između granica UK i EU.

Bloomberg

Ipak, laburisti su vodili kampanju sa probiznis pozicije i verovatno će težiti uklanjanju preostalih trgovinskih barijera s Evropom u korist malih i srednjih preduzeća Britanije. Ipak, malo je verovatno da će EU prihvatiti ove uslove ako to znači da će Ujedinjeno Kraljevstvo birati uslove pristupa njenom jedinstvenom tržištu. Ovo predstavlja problem za namere laburista da ponovo razmotre Bregzit sporazum, koji je Starmer u prošlosti nazvao „loše izvedenim“. S malo apetita za ponovno pregovaranje o trgovinskom sporazumu u okviru Bregzita, EU neće prihvatiti nikakav novi sporazum bez dobijanja nekih ustupaka. EU će verovatno insistirati na slobodnom kretanju ljudi (posebno na šemi mobilnosti mladih) po modelu uzajamne koristi. Za laburističku vladu će biti značajno da postigne dobar balans u svom trgovinskom odnosu s EU, koja i danas ostaje najveći trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva.

Uzimajući u obzir da su laburisti osvojili komotnu većinu, na njima će biti veliki teret da opravdaju poverenje građana. Ukoliko Starmerova vlada podbaci u ostvarenim rezultatima, može se očekivati skok popularnosti desnog populizma, što znači da će i u ovoj zemlji politički centar biti u opasnosti. Posle velike pobede, laburiste očekuju i veliki izazovi.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.