Srpska industrija pred novim nametima-počinje oporezivanje ugljenika

Srbija od 1. januara uvodi dva nova poreza - na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda (struja, gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo i cement). Dva zakona, koja je Narodna skupština usvojila početkom decembra, uvode se kao odgovor na evropski mehanizam oporezivanja emisija ugljenika, takozvani CBAM (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism), koji takođe stupa na snagu prvog dana 2026. godine. 

"Nema dvostruktog oporezivanja - namera je da kompanije, koje su izvozno orijentisane i plasiraju robu na tržište EU, u Srbiji plate za emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi im se to odbilo od takse prilikom izvoza u Evropsku uniju", kaže za Bloomberg Adria TV Tanja Lindell, pomoćnica direktora u Privrednoj komori Srbije (PKS). 

Novi porez pogodiće proizvodni sektor Srbije, a Lindell pojašnjava da su u pitanju kompanije koje su i do sada imale obavezu da sprovode monitoring emisija. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine (MZŽŠ), u pitanju je nešto više od 50 kompanija, pretežno velikih i srednjih, koje već prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama.

"Od sada će na njih morati da plaćaju i porez", dodaje.  Predviđena taksa iznosi četiri evra za svaku tonu ugljenika koja se oslobodi u proizvodnji električne energije, gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, kao i na uvoz ovakvih proizvoda. Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije uzrokuje preko 57 odsto emisija u Srbiji i preko 90 procenata u okviru nacionalnog sistema monitoringa, pokazuju podaci MZŽŠ.

Samo Železara Smederevo, čiji je stoprocentni vlasnik kineski HBIS, emitovala je 1,96 miliona tona ugljen-dioksida u 2023, što su ujedno poslednji dostupni podaci.
 

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda odnose se na emisije ugljen-dioksida (CO2), ali i na emisije azot-suboksida (N2O) i perfluorougljenika (PFC). Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetska efikasnost i unapredi položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

 

 

DepositPhotos

Bez dvostrukog oporezivanja 

Dvostrukog oporezivanja neće biti, ali za sada nije uspostavljen mehanizam, na osnovu kojeg bi kompanije koje su već platile porez u Srbiji bile oslobođenje poreza na ugljenik pri izvozu u Evropsku uniju. Isto važi i za uvoz iz EU, gde emiteri već plaćaju porez. "Namera je da se prizna sve što je već plaćeno, ali taj mehanizam tek treba da se uspostavi", kaže Lindell. 

Iako porez počinje da se računa već od 1. januara, dinamika same naplate još uvek nije definisana. "Naplata će početi tek sredinom 2027. godine, a za to vreme, kompanije će poslovati uz dozu neizvesnosti u vezi sa naplatom koja će uslediti", dodaje Lindell. 

Taksa od četiri evra važiće do 2030. godine. Nakon toga, ona će se udesetostručiti. "Posle 2030, iznosiće 40 evra po toni, a ideja ja da se postepeno povećava do 2050. godine", kaže Lindell. Srbija je 2050. odredila kao rok da emisije CO2 svede na nulu. 

Porezom na ugljenik za sada neće biti obuhvaćene naftne kompanije, koje su takođe značajni zagađivači. NIS, protiv kojeg je  američka Kancelarija za kontrolu strane imovine 9. oktobra nije uvela sankcije zbog ruskog udela u vlasništvu, u 2024. emitovao je 1,61 miliona tona ovakvih gasova, a indirektno više od 400,000 tona kroz električnu i toplotnu energiju, koju kompanija koristi, pokazuju izveštaji kompanije. 

Elektroprivreda Srbije čak 60 odsto struje proizvodi iz uglja i jedan je od najvećih zagađivača u zemlji

Poreski kredit za dekarbonizaciju

Proizvođači energije, koji ulažu u unapređenje proizvodnje kako bi smanjili emisije ugljenika, moći će da računaju na poreski kredit u iznosu od 20 odsto sredstava koja su uložili u mere dekarbonizacije, previđa Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte. "Poreski kredit je predviđen samo za proizvođače struje, dok drugim sektorima nije eksplicitno dostupan", kaže Lindell. Kako dodaje, kompanije iz ovog sektora smatraju da "poreski kredit u iznosu od 20 odsto nije dovoljan za investicije", dodaje.

Srbija još uvek nema namenski fond za dekarbonizaciju, u koji bi se uplaćivala sredstva prikupljena od poreza. To znači da novac, koji se prikuplja kroz porez, ide direktno u državni budžet. "Dalje usmeravanje sredstava moralo bi da se reguliše dodatnim pravilnicima, koje bi Vlada Srbije prethodno morala da usvoji", ističe Lindell.

 

Zakon o porezu na emisije gasova previđa da sredstva, prikupljena kroz ovaj namet, mogu da se ulažu u projekte zelene tranzicije. "Primarni sektor za ovakve investicije je energetski sektor, koji ima veliku ulogu u emisijama, a zatim i svi ostali sektori", ocenjuje Lindell. Kako podseća, s obzirom na to da za sada ne postoji državni fond koji bi podržao dekarbonizaciju, ulaganja se za sada svode na napore pojedinačnih kompanija. "Ove firme ili ulažu sopstvena sredstva, ili to rade uz podršku banaka i stranih fondova", kaže Lindell.