Klimatske promene i te kako su stvarne, ali čini se da borba protiv njih nije

Veliko interesovanje Donalda Trumpa za kupovinu Grenlanda uzburkalo je geopolitičke odnose, ali i otkrilo jednu ružnu istinu - velike svetske sile su suzbijanju klimatskih promena oduvek pristupale s prekrštenim prstima.

Dok smo proteklih godina naivno gledali dirljive govore u Ujedinjenim nacijama (UN), svedočili ratifikaciji Pariskog sporazuma i ubadali se u nos neodvojivim čepovima na plastičnim bocama, iza kulisa se očigledno vrtela sasvim suprotna priča. Lideri modernog sveta ne samo da se nisu iskreno posvetili zaustavljanju globalnog zagrevanja, već su mu se, čini se, potajno radovali jer bi na njemu mogli masno zaraditi.

Trumpovi i Putinovi apetiti

Dolaskom Trumpa na vlast to je postalo očigledno jer novi-stari američki predsednik nikad nije bio suptilan čovek. I u svom prvom mandatu pokazivao je zainteresovanost za prisvajanje Grenlanda, a nakon što je izabran i drugi put agresivnije je krenuo s pritiscima.

Montaža Bloomberg Adria

Otvoreno preti sankcijama Danskoj, pod čijom je vlašću Grenland, ako odbiju da prodaju svoju teritoriju. Pre nekoliko dana razgovarao je s danskom premijerkom Mette Frederiksen o svojim namerama, a u 45-minutnom telefonskom razgovoru očito je ostao veran svojim tvrdnjama da je spreman ne samo na ekonomsku već i vojnu prisilu da ostvari svoje ekspanzionističke želje.

Još jedan svetski lider je samo nekoliko dana nakon osvajanja svog prvog predsedničkog mandata javno iskazao interesovanje za nadmoć na dalekom severu Zemlje. Bio je to Vladimir Putin, koji je 2000. godine održao govor na nuklearnom ledolomcu Rossija, poručivši čelnicima tamošnjih brodarskih i energetskih kompanija kako ekonomska budućnost Rusije leži u kontroli prolaza u Arktičkom okeana i razvoju velikih sibirskih naftnih i gasnih polja.

Otkud interesovanje za daleki sever

Putin, dakle, već decenijama sanja o otvaranju subarktičkog morskog puta koji bi prolazio celom dužinom ruske severne obale jer bi se time skratilo vreme transporta proizvoda iz Kine u Evropu i olakšalo izvoz energenata iz sibirskih luka na azijska tržišta.

Vladimir Putin već decenijama mašta o ekonomskom procvatu istoka Rusije | Bloomberg

Dosad mu je u tome smetala samo jedna "sitnica" – led. Ali on se zbog klimatskih promena rapidno otapa i raspiruje imperijalnu maštu lidera najvećih svetskih sila.

Slična priča je i s Grenlandom, koji gubi 30 miliona tona leda po satu, što je daleko više nego što su naučnici predviđali. Tako brzo otapanje ukazuje da bi ostrvo moglo potpuno ostati bez ledenog pokrova već za desetak godina.

Dok vojska stručnjaka pokušava da proceni koliko bi katastrofalan uticaj toga bio na globalnu klimu, od dizanja nivoa mora do promene važnih morskih struja koje bi uništile brojne ekosisteme i poremetile spoljne obrasce od zapadne Evrope do Sahela, Trump, koji klimatske promene naziva "velikom prevarom", šalje svog sina, imenjaka Donalda na Grenland u izvidnicu.

Pogled na kartu otkriva stratešku važnost Grenlanda u trci za resursima na Severnom polu. Žuta linija označava Severnomorski put kojem se raduju Rusija i Kina, a crvena linija pokazuje Severozapadni morski prolaz | Google Earth

Junior je na svom nedavnom putovanju izjavio kako želi da "Grenland ponovo učini velikim", pa optužio Dansku da sprečava svoju samoupravnu teritoriju u razvoju "velikih prirodnih resursa koje imaju, bilo da je to ugalj, uranijum, bilo da se radi o drugim retkim mineralima, o zlatu ili dijamantima".

I zaista, Grenland je bogat nalazištima nafte, minerala i retkih zemljanih metala od kojih danas zavise brojne industrije, od proizvodnje električnih automobila i vetroturbina, do proizvođača moderne vojne opreme.

Resursi Grenlanda privlače sve više pažnje svetskih velesila | Depositphotos

Posebno je zanimljiva intruzija Ilimaussaq, geološka formacija stara 1,2 milijarde godina s jedinstvenim mineralnom sastavom. Kako piše "The Economist", "od 50 najpoželjnijih svetskih sirovina u Ilimaussaqu ih ima čak 30, a ako se u obzir uzmu i nalazišta na istočnom delu otoka, Grenland ima rezerve čak 43 od 50 važnih minerala koje trenutno globalno isporučuje Kina".

Trka SAD, Rusije i Kine

Upravo su Kina i Rusija trn u Trumpovom oku, ne samo po pitanju ekonomije već i bezbednosti.

"Grenland nam treba zbog nacionalne bezbednosti. Imate kineske brodove svuda. Imate ruske brodove svuda. Ne možemo to dopustiti."

Treba podsetiti da Amerikanci još od Drugog svetskog rata imaju vojnu bazu na Grenlandu. Nalazi se u Pituffiku i najsevernija je ispostava američkih oružanih snaga, opremljena sistemom upozorenja na raketni napad.

Kinezi pak prave planove za "Polarni put svile" koji će severnim plovnim putem povezati njihove luke sa Evropom i svetom. Putin je prošle godine posetio Kinu i pozvao na ulaganja u Severni morski put. Kineske energetske kompanije su reagovale i preuzele velike udele u sibirskim gasnim projektima i investirale u razvoj lučke infrastrukture.

Xi Jinping takođe s naklonošću gleda na otapanje ledenog pokrivača oko Severnog pola | Bloomberg

Kinezi su takođe izrazili interesovanje za eksploataciju resursa Grenlanda, ali pošto je preblizu američkom dvorištu, nisu mnogo napredovali po tom pitanju.
 

Panamski kanal

Zanimljivo je da Trump pored Grenlanda bacio oko na još jedan ekonomski važan deo sveta, ali mu klima nikako ne odgovara. U stvari, klimatske promene koje otapaju led na Arktiku takođe izazivaju ozbiljne suše u Panami. Zbog njih je znatno opao nivo vode u veštačkom jezeru Gatun, koje vodom snabdeva svetski ekonomski krvotok – Panamski kanal, što je otežavalo saobraćaj kroz moreuz. Prošle godine je promet brodova kroz kanal opao za skoro trećinu.

Klimatske promene remete promet Panamskim kanalom | Depositphotos

Podsećamo, SAD su sporazumom iz 1999. godine prepustile upravljanje kanalom Panami, ali Trump želi ponovo da stavi šape na taj globalno važan moreuz. Od decembra govori o nepravednim uslovima za američke brodove, optužujući lokalne vlasti da kanalom upravlja Kina i poručujući da će SAD tražiti da se Panamski kanal vrati "potpuno i bez pitanja".

Biće sve gore

Zaustavljanje klimatskih promena zahteva saradnju celog sveta. Pokušano je da se dogovor postigne Pariskim sporazumom, ali povratak imperijalizma i militarizma izgleda ubija svaku nadu u globalnu sinergiju da zaustavi ono što je započeto.

Sat nemilosrdno otkucava, a umesto da pokušaju da ga zaustave, ili bar uspore, čini se da svetski lideri idu u suprotnom smeru. Kratkovida trka za resurse i stratešku nadmoć dugoročno će pucati celom čovečanstvu u noge.

Sve čemu možemo da se nadamo je da snimak neće biti mnogo fatalniji, ali trenutno nema mnogo razloga za optimizam.