.webp){kind=icon}
Ovogodišnji klimatski pregovori Ujedinjenih nacija zasigurno neće biti jednostavni. Dok svet bruji od tenzija zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, COP29 se održava u Azerbejdžanu, zemlji koja se oslanja na naftu i koja kroz proteklih 30 godina pregovora nije mnogo postigla po pitanju klimatskih promena. Glavna tema biće ono što mnogi nerado spominju, a to je novac, i to u vremenu kada bogate zemlje vode bitku s inflacijom, ograničenim budžetima i jačanjem populizma.
I kao da sve to nije dovoljno, dodatnu težinu nad pregovorima donosi povratak Donalda Trumpa na političku scenu. Trump, koji je već najavio nameru da ponovo povuče SAD iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine, stvara napetost među pregovaračima, čak iako fizički neće prisustvovati samitu UN. Njegova retorika i politika prema klimatskim pitanjima već sada uzrokuju zabrinutost među zagovornicima klimatske akcije, a mnogi se pitaju kako bi njegova administracija mogla uticati na napredak postignut u proteklim godinama.
O implikacijama koje bi Trumpov povratak mogao da ima na klimatske napore u SAD, ali i šire, razgovarali smo s Johnom Noëlom, zamenikom direktora Klimatskog programa Greenpeacea u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i Lukom Tomcem, vođom programa klimatskih promena u domaćoj neprofitnoj organizaciji Zelena akcija.
Izazovi za klimatsku politiku SAD i sveta
Noël odmah naglašava da bi ponovni Trumpov mandat mogao značajno da naruši globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, počev od poništavanja Bidenovih regulativa koje ograničavaju emisije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja.
"Trumpova administracija mogla bi da poništi regulative koje su bile ključno oružje u smanjenju klimatskog zagađenja u Sjedinjenim Državama", objašnjava Noël. Prema njegovim rečima, Bidenove administrativne mere bile su presudne za kontrolu emisija, posebno u sektorima koji su veliki zagađivači.
Postoji strah da će dolaskom Trumpa na vlast mnogi postati skeptični prema klimatskim promenama | Depositphotos
Luka Tomac dodaje da pitanje američke podrške međunarodnim klimatskim sporazumima ima dugu istoriju složenih pregovora. "Još od protokola iz Kjota devedesetih godina centralno pitanje UN pregovora o klimi je kako diplomatski dobiti SAD na potpis ikakvog globalnog sporazuma o klimi", ističe Tomac.
Objašnjava kako Pariski sporazum predstavlja određenu diplomatsku pobedu, no da njegovi ciljevi nisu dovoljno ambiciozni da osiguraju stabilizaciju klime. "Kada se saberu nacionalni ciljevi svih zemalja potpisnica, sporazum iz Pariza nas i dalje vodi u svet topliji za 3,6-4 °C, što je kraj sveta i ekosistema kakve danas poznajemo", upozorava Tomac.
Drugi značajan rizik koji Noël ističe odnosi se na Trumpove planove za masovno širenje bušenja nafte i gasa na saveznim zemljištima i vodama, čime bi se dodatno podsticao fosilni sektor.
"Trumpova administracija već je najavila otvaranje novih dozvola za bušenje nafte i gasa pa generalno planira da podstiče bušenje do krajnjih granica", upozorava Noël. Takva politika, dodaje, ne samo da bi povećala domaće emisije u SAD već bi se odrazila na globalne napore u smanjenju emisija.
Emisije stakleničkih plinova i dalje rastu | Bloomberg
Ukidanje Zakona o smanjenju inflacije i njegove posledice
Među najvećim pretnjama klimatskim naporima, Noël ističe i mogućnost ukidanja Zakona o smanjenju inflacije (IRA), koji je bio ključan u podsticanju razvoja i ulaganja u čistu energiju. Kako objašnjava Noël, ukidanje ovog zakona dovelo bi do značajnog povlačenja investicija iz industrije čiste energije, jer je upravo Zakon o smanjenju inflacije doneo niz poreskih olakšica i podsticaja koji su privukli velika ulaganja.
Prema analizi istraživačke kompanije Atlas Public Policy, nakon što je zakon stupio na snagu, najavljeno je 555 novih projekata ili proširenja postojećih proizvodnih pogona vezanih za čistu energiju, što bi moglo da stvori otprilike 160.000 novih radnih mesta.
"Nakon što je Biden potpisao klimatski zakon, kompanije su najavile planove za izgradnju ili proširenje oko 555 proizvodnih objekata koji bi mogli imati koristi od poreskih olakšica i drugih podsticaja iz IRA", objašnjava Noël, dodajući kako su ti projekti do sada privukli oko 153,4 milijarde dolara planiranih investicija.
Tomac dodaje kako bi povlačenje ovih podsticaja dodatno oslabilo SAD u globalnoj trci za dominaciju u sektoru obnovljive energije.
"SAD već kaska u globalnom takčmičenju tehnologija, materijala i softvera za obnovljive izvore energije", ističe Tomac, objašnjavajući kako bi povlačenje takvih podsticaja moglo dugoročno da uspori tranziciju čiste energije u SAD. Ipak, smatra kako "Trump ne može potpuno da zaustavi tranziciju jer se ona odvija lokalno. Upravo tu se mora graditi otpor prema fosilnoj industriji."
Emisije metana iz fosilnih goriva | Bloomberg
Noël napominje da većina tih projekata još nije započela s radom, ali da njihovo ostvarenje predstavlja ključan korak prema tranziciji čiste energije. "Ako se podsticaji iz zakona održe, ovo bi moglo pokrenuti pravi talas čiste energije s globalnim uticajem. No, ako se te mere povuku, tranzicija će se usporiti, što bi moglo da bude pogubno s obzirom na potrebu za brzim smanjenjem emisija", ističe.
Povlačenje iz Pariskog sporazuma i globalne posledice
Trumpova najava o ponovnom povlačenju SAD iz Pariskog sporazuma takođe stvara veliku zabrinutost među klimatskim stručnjacima. Iako bi sam sporazum ostao na snazi, Noël veruje da bi se narušilo poverenje u američko vođstvo u borbi protiv klimatskih promena.
"Napuštanje Pariskog sporazuma od strane Trumpove administracije neće narušiti verodostojnost samog sporazuma, već će ozbiljno uzdrmati verodostojnost američke vlade koja će na taj način praktično prepuštati vođenje klimatske politike industriji fosilnih goriva", objašnjava Noël.
Tomac smatra da prisutnost fosilne industrije na COP-U 29 nije pravilno regulisana | Bloomberg
Tomac pak ističe kako klimatski pregovori već decenijama ne uspevaju značajno da smanje emisije. "UN okvir klimatskih pregovora postoji već 30 godina, ali globalne emisije se nisu smanjile", kaže. Osim toga, naglašava kako prisutnost fosilne industrije na pregovorima nije regulisana, što dodatno otežava stvaranje ambicioznijih ciljeva. "Trumpov izlazak mogao bi čak podstaći ambicioznije ciljeve kod ostalih zemalja koje žele zauzeti vodeću poziciju", dodaje.
Noël takođe upozorava na "vakuum moći" koji bi mogao nastati izlaskom SAD. "Ako SAD odluče da napuste pregovore, zemlje poput EU, moraće da preuzmu inicijativu, što može imati dugoročne posledice za globalnu borbu protiv klimatskih promena", naglašava Noël.
Uticaj na javno mnjenje i percepciju klimatskih promena
Noël takođe izražava zabrinutost zbog uticaja koji bi Trumpova administracija mogla da ima na percepciju klimatskih promena u javnosti. "Svako može videti i osetiti uticaj klimatskih promena oko nas, čak i ako većina ljudi nema naziv za to", kaže Noël, ukazujući na sve češće i intenzivnije prirodne nepogode poput oluja, suša i požara koji sve više utiču na svakodnevni život Amerikanaca.
Trumpovo potencijalno povlačenje iz Pariskog sporazuma širi strah među stručnjacima | Bloomberg
Tomac dodaje kako bi kombinacija Trumpovih stavova s uticajem skeptičnih pojedinaca poput Elona Muska mogla ozbiljno da promeni percepciju javnosti o klimatskim pitanjima. "Opasna je kombinacija Trumpa i Muska", napominje Tomac, dodajući kako bi njihova retorika mogla dodatno da naruši poverenje javnosti u potrebu za ozbiljnom klimatskom akcijom. Ipak, smatra da je dugoročno nemoguće izbeći priznanje klimatskih promena jer su njihove posledice očigledne.
Noël zaključuje da bi Trumpova administracija mogla da pokuša da oblikuje alternativnu stvarnost u kojoj klimatske promene nisu stvarna pretnja. "Koliko god se moglo manipulisati javnim mnjenjem, učinci klimatskih promena postaju previše očigledni. Dugoročno, ne mislim da postoji način da se ljudima u SAD spreči prepoznavanje promene klime i ekonomskih, kulturnih i društvenih posledica tih promena koje već utiču na njihove živote", zaključuje Noël.
