Najtoplija godina u istoriji - svet premašio granicu zagrevanja od 1,5°C

Zemljina temperatura je prvi put u 2024. na godišnjem nivou premašila 1,5°C iznad predindustrijskog proseka, objavili su UK Met Office i Copernicus Climate Service EU. Ovaj istorijski podatak potvrđuje da svet propušta priliku da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma, koji nastoji da zagrevanje ograniči na taj nivo kroz decenije.

Colin Morice, naučnik UK Met Officea, istakao je u saopštenju da je preostalo vreme za delovanje "gotovo isteklo". Naglasio je kako naučni podaci pokazuju da je prag od 1,5°C premašen brže nego što se predviđalo.

Najtoplija godina dosad

Naučnici su još početkom 2024. upozoravali da će godina postati najtoplija u istoriji, a sada je to i potvrđeno. Copernicus je zabeležio prosečnu temperaturu od 1,6°C iznad predindustrijskog proseka, dok je UK Met Office objavio 1,53°C.

Ekstremni vremenski događaji pratili su ove rekordne temperature. U Aziji su tajfuni poput Gaemija, podstaknuti klimatskim promenama, odneli stotine života, dok su uragani Helene i Milton izazvali razaranje u SAD. Zabeležene su i poplave u Sahelu i jugoistočnoj Španiji, suše u južnoj Italiji i Amazoniji, te požari u Čileu.

Poslednji u nizu takvih događaja desio se u Los Anđelesu.

Bloomberg

Najtopliji dan u istoriji bio je 21. jul 2024, a rekord je srušen već sledećeg dana, 22. jula. Prema stručnjacima, emisije staklene bašte učinile su ovakve događaje 2,5 puta više verovatnim.

Neobjašnjivo ubrzanje

Naučnici su zbunjeni brzinom kojom temperature rastu. Sofia Menemenlis, doktorand atmosferskih nauka na Princetonu, izjavila je za Bloomberg kako se ovakva iznenađenja mogu očekivati zbog globalnog zagrevanja. "Ovo nije nešto potpuno neočekivano", rekla je.

Gavin Schmidt iz NASA Goddard instituta smatra da trenutni porast temperature nije samo anomalija, već potencijalni znak ubrzanog trenda. Prema njegovim rečima, nauka nudi fizičke razloge za ovakva ubrzanja, ali još nije jasno koji su najvažniji.

Uticaj El Niña i aerosoli

Prvih pet meseci 2024. obeležilo je snažno prisustvo El Niña, prirodnog fenomena koji pojačava globalno zagrevanje. Ipak, naučnici upozoravaju da to nije dovoljno da objasni brzinu trenutnog porasta.

Jedan od ključnih faktora mogao bi biti smanjenje sumpornih aerosoli u atmosferi. Regulacije uvedene 2020. godine, koje su smanjile emisije sumpora za 74 odsto, znatno su doprinele zaštiti ljudskog zdravlja, ali su istovremeno privremeno rezultirale višim temperaturama.

Bloomberg

Sumporne aerosoli podstiču formiranje oblaka koji reflektuju sunčevu svetlost, a njihov manjak smanjuje ovu zaštitu.

Helge Goessling iz Instituta Alfred Wegener istraživao je naglo zagrevanje Severnog Atlantika i primetio rekordno smanjenje planetarne albedo vrednosti - sposobnosti površine da reflektuje sunčevu energiju. Manje oblaka znači više topline na površini, što dodatno podstiče zagrevanje.

Šta dalje

Iako naučnici još uvek raspravljaju da li je ovo privremeni skok ili početak dugoročnog ubrzanja, sve su zabrinutiji da je planeta osetljivija na efekte staklene bašte nego što se ranije mislilo. Zeke Hausfather iz Berkeley Eartha istakao je da bi topljenje oblaka koji reflektuju sunčevu svetlost, ako ga podstiče globalno zagrevanje, moglo predstavljati "najgori mogući scenario".

Bloomberg

Premda diplomate i naučnici ne smatraju da je Pariski sporazum formalno prekršen dok temperature ne premaše 1,5°C na dvadeset godina, jasno je da se svet opasno približava toj tački.

"Posmatrajte trend", rekao je Karsten Haustein sa Univerziteta Leipzig, upozoravajući da probijanje ovog istorijskog praga ima ozbiljne posledice po budućnost planete.