Budućnost je zelena: Startapi kao pokretači održivog razvoja

Poslednjih godina zeleni startapovi beleže ubrzani rast širom sveta, jer održivost i borba protiv klimatskih promena postaju globalni prioriteti. Ova promena donosi sve veća ulaganja u zelene tehnologije, omogućavajući inovacijama da brže dosegnu tržište i postanu deo rešenja za ekološke izazove s kojima se suočavamo. Iako Srbija zaostaje za globalnim liderima kada su u pitanju zeleni startapi, poslednjih godina vidi se određeni napredak.

Kao podrška njihovim razvoju postoje brojni programi i inicijative koji se uglavnom realizuju kroz međunarodne fondove i projekte.

Zeleni startapi se fokusiraju na održive poslovne prakse, zaštitu životne sredine i smanjenje negativnog uticaja na planetu. Oni obično razvijaju inovativne tehnologije, proizvode ili usluge koje doprinose očuvanju prirodnih resursa, smanjenju emisija ugljen-dioksida, energetskoj efikasnosti ili upravljanju otpadom.

Profitabilnost sa pozitivnim ekološkim efektima

Jedna od ključnih karakteristika zelenih startapa jeste da balansiraju između ekonomskog profita i pozitivnog ekološkog doprinosa.

Prema izveštaju "The State of Impact Startups and VC 2023," oni postaju strateški važni za održivi razvoj jer uspešno povezuju rast poslovanja sa smanjenjem ekološkog uticaja. Upravo ta kombinacija privlači sve više investitora, jer zeleni startapi nude atraktivan povrat na investiciju, uz istovremeno ostvarivanje pozitivnih efekata na životnu sredinu, što dodatno podržavaju regulative i fondovi namenjeni razvoju održivih tehnologija.

Nadalje, analiza iz "Green Tech Market 2023" pokazuje da oni igraju ključnu ulogu u ispunjavanju klimatskih ciljeva, posebno u sektorima obnovljivih izvora energije i cirkularne ekonomije. Ovo istraživanje ističe kako sve veće interesovanje potrošača i kompanija za održivim proizvodima dodatno podstiče zeleni sektor na inovacije u energetici, poljoprivredi i upravljanju otpadom.

Ta potražnja motiviše startape na razvoj inovativnih rešenja koja ne samo da doprinose očuvanju prirodnih resursa već stvaraju i značajnu ekonomsku vrednost, jačajući njihovu poziciju u globalnoj ekonomskoj tranziciji​ ka održivijem poslovanju.

Zeleni startapi igraju ključnu ulogu u ispunjavanju klimatskih ciljeva | Depositphotos

Glavni pravci razvoja u zelenim startapima

Kada govorimo o zelenim startapima, možemo ih podeliti u nekoliko kategorija, pa tako imamo startape koji se bave inovacijama u oblasti obnovljivih izvora energije. Oni razvijaju nove tehnologije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora poput sunca, vetra ili biomase umesto fosilnih goriva, čime pomažu u smanjenju štetnih emisija i obezbeđuju čistiju energiju.

Zatim, veliki broj zelenih startapa je orijentisan na cirkularnu ekonomiju, pa je razvoj njihovih proizvoda usmeren na reciklažu i ponovnu upotrebu materijala, što smanjuje količinu otpada i sirovina potrebnih za proizvodnju.

Važnu ulogu u očuvanju prirodnih resursa igraju oni koji donose eko-inovacije u poljoprivredi. Oni koriste nove tehnologije za smanjenje upotrebe pesticida, hemikalija ili vode u poljoprivredi, uz povećanje prinosa i očuvanje tla.

 

Ekološko rešenje za očuvanje pčelinjih zajednica

Jedan od njih je i EcoHive, srpski startap u kojem je napravljen uređaj koji uništava pčelinjeg krpelja varou na ekološki način. Varoa je krpelj najsličniji krpeljima koji imaju psi i mačke, a otpornost pčela na njega je svake godine sve manja i manja.

Populacija pčela i i rezerve meda su drastično smanjene od 2015. godine, u nekim oblastima Evrope čak za 30 odsto. Varoa je odgovorna za nestajanje čitavih kolonija pčela, zbog čega su inovacije iz ove oblasti još važnije.

Nikola Teomirović, osnivač startapa EcoHive, kaže da je sedamdesetih godina, kada se varoa pojavila na našim prostorima, pčelinja zajednica mogla da izdrži 10.000 krpelja na 30.000 pčela. Danas varoa prenosi sve više virusa, i pčelinja zajednica umire već sa pojavom 1.200 varoa u košnici.

"Problem je globalan, ljudi su proširili varou i nema košnice na svetu koja nema tog krpelja. Ako se ona ne tretira na adekvatan način, u toku jedne godine može uništiti od 30 do 90 odsto pčelinjih zajednica", kaže Teomirović.

EcoHive uređaj koristi mravlju kiselinu za borbu protiv varoe i postiže efikasnost od 99,4 odsto. Nakon instalacije, pčelari nemaju potrebe za dodatnim radovima oko tretmana, čime im ovaj sistem znatno olakšava posao.

Uređaj je opremljen priključcima za isparivače i solarnim panelima, što ga čini energetski nezavisnim i održivim. Varoa ne može razviti otpornost na mravlju kiselinu, što omogućava da se uređaj koristi kroz više sezona, pružajući dugoročno rešenje za zaštitu pčelinjih zajednica.

 

Od startapa do svetski poznatog brenda

Strawberry energy, nekada mali startap, danas je među vodećim pionirima u Srbiji kada je reč o obnovljivim izvorima energije i održivom razvoju. Njihov prvi veliki uspeh bio je kreiranje prvog javnog solarnog punjača za mobilne telefone, nazvanog Strawberry Drvo, koji je postao globalni simbol inovacija u ovoj oblasti. Nakon tog uspeha, kompanija je nastavila s razvojem i predstavila pametne klupe na solarni pogon, koje omogućavaju punjenje telefona, tableta i drugih uređaja.

Danas su ove klupe prisutne u preko 30 zemalja i postavljene u više od 90 gradova širom sveta, čime Strawberry energy doprinosi širenju održivih urbanih rešenja i podstiče ekološki svestan način života u različitim sredinama.

 

 

Pametne klupe koje pravi Strawberry energy koriste se na pet kontinenata. Miloš Milisavljević, osnivač i izvršni direktor kompanije Strawberry energy, izjavio je ranije za Bloomberg Adriju da je tema kojom se u kompaniji bave globalna, pa su se po prirodi stvari širili kroz različite zemlje na različitim kontinentima. 

"Ima puno razlike u pristupu tržištima. Tržišta se razlikuju po stepenu zainteresovanosti i ima i dalje nekih delova gde je stepen zainteresovanosti relativno mali. Australija i Novi Zeland su za nas poprilično velika tržišta. S druge strane, SAD kao ogromno tržište za različite stvari, za ovaj naš deo urbane infrastrukture pokazale su se kao još uvek ne tako razvijeno tržište, i to ne samo za nas. Čini mi se da Amerika još uvek zaostaje za Evropom u svesti ka pametnim gradovima generalno", rekao je Milisavljević.

Kako je naveo, prilikom razvoja kompanije fokus se pomerao sa prodaje proizvoda na generisanje prihoda i inovacije u poslovnom modelu. Danas ta dva segmenta podjednako doprinose kreiranju prometa i omogućavaju kompaniji da se prilagođava okolnostima na tržištu. 

Rastući udeo zelenih startapa u Evropi i svetu

Istraživanja potvrđuju brz rast zelenih startapa zbog sve većeg pritiska na kompanije da prelaze na održive prakse, kao i povećanog interesovanja potrošača za ekološki prihvatljivim proizvodima.

Prema "Green Startup Monitoru 2023," udeo zelenih startapa u Nemačkoj porastao je na 35 odsto, što ih pozicionira kao važan faktor u evropskom ekosistemu održivih inovacija. Studija je pokazala da ove kompanije često ispunjavaju najmanje četiri od šest klimatskih ciljeva UN i značajno doprinose transformaciji prema održivoj ekonomiji.

Ovaj rast se naročito vidi u sektorima poput obnovljive energije i cirkularne ekonomije, gde zeleni startapi razvijaju rešenja koja smanjuju ekološki otisak i unapređuju resursnu efikasnost.

U Evropskoj uniji, programi poput Horizon 2020 i Green Deal osiguravaju sredstva za zelene tehnologije, dok u SAD i Kini slične inicijative podstiču inovacije u obnovljivoj energiji i električnim vozilima, što pozicionira te zemlje kao globalne lidere u zelenim inovacijama.

Ova podrška kroz vladine regulative i investicione fondove pomaže zelenim startapima da privuku finansiranje i unaprede svoja rešenja, omogućavajući im da postanu ključni igrači u tranziciji ka održivosti.

- U pisanju teksta pomogla Valentina Grubišić.