Višemilionski projekat reciklaže smanjiće 3.200 tona automobilskog otpada godišnje

Prosečan automobil tokom vožnje godišnje ispusti oko 4,6 tona ugljen-dioksida. Međutim, ni nakon korišćenja problemi ne prestaju, jer stari automobili ispuštaju otrovne supstance koje zagađuju tlo i vodu. Umesto da postanu dugoročan ekološki problem, reciklažom se mnogi delovi tih vozila mogu ponovo koristiti kako bi se stvorili novi materijali.

Potreba za efikasnom reciklažom automobilskog otpada postaje sve važnija širom sveta, posebno u kontekstu klimatskih promena i potrebe za održivim razvojem. Samo u Evropi svake godine na otpadu završi više od šest miliona vozila. Mnogi od tih automobila nisu pravilno zbrinuti, što dovodi do curenja opasnih supstanci poput ulja, antifriza i tečnosti iz kočionih sistema u tlo i vodu. Ovi materijali mogu ozbiljno zagađivati ekosisteme, dok metalni i plastični delovi doprinose prekomernom gomilanju otpada.

Ako se ne recikliraju, stari automobili predstavljaju trajnu pretnju za okolinu jer se mnogi od tih materijala vrlo sporo razgrađuju.

S druge strane, veliki deo materijala iz starih vozila može se reciklirati i ponovo iskoristiti. Metalni delovi, poput čelika i aluminijuma, mogu ponovno da se prerade i koriste u građevinskoj industriji ili u proizvodnji novih automobila.

Plastični elementi, poput unutrašnjih delova i branika, mogu se pretvoriti u nove plastične proizvode, smanjujući potrebu za proizvodnjom novih sirovina. Čak i gume, koje su poznate po dugom vremenu razgradnje, mogu se koristiti za izgradnju puteva ili u recikliranim materijalima za sportske terene. Reciklaža ovih materijala doprinosi očuvanju prirodnih resursa i smanjuje emisiju štetnih gasova, čime se direktno doprinosi zaštiti životne sredine.

Inovaciju u reciklaži automobilskog otpada u Srbiji

Evropska unija aktivno promoviše reciklažu automobila kroz Direktivu o vozilima na kraju životnog veka, koja postavlja ciljeve za ponovno korišćenje, reciklažu i oporavak vozila. U skladu s tim, sve je više pogona za reciklažu automobila koji doprinose smanjenju njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu. Nedavno je otvoren jedan takav pogon u Srbiji, a plan je da se stečeno znanje iz ovog projekta prenese i na druge zemlje u regionu.

Kompanija Steel Impex otvorila je pogon u Krnješevcima, čime je učinjen značajan korak ka unapređenju ekološke prakse u Srbiji. Ovaj industrijski park, pod nazivom "Refine by Steel Impex", predstavlja inovativno rešenje za smanjenje automobilskog otpada, omogućavajući reciklažu čak 80 do 90 procenata delova vozila.

Ova investicija vredna je 4,5 miliona evra, realizovana je u saradnji sa Evropskom unijom kroz projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji", i uključuje nabavku modernih mašina za rafiniranje otpada, kao i prateći sistem za filtraciju vazduha. Ovaj sistem omogućava efikasno odvajanje i granulaciju delova vozila, dok inovativna tehnologija za prečišćavanje vazduha pomaže u smanjenju negativnih efekata po životnu sredinu.

Do završetka projekta, Steel Impex planira zapošljavanje 20 novih radnika koji će raditi u različitim sektorima, od proizvodnje do administracije.

Nova oprema za rafiniranje otpada nudi brojne inovacije. Jedna od ključnih je mogućnost granulacije automobilskog otpada i njegovo razdvajanje putem magnetičnih separatora.

Ovo omogućava da se različiti materijali, poput metala, aluminijuma i plastike, precizno odvoje, dok napredni sistem za filtraciju vazduha osigurava da proces ne zagađuje okolinu. Na ovaj način, dobija se granulat visoke čistoće koji je spreman za ponovnu upotrebu u industrijama kao što su građevinska i automobilska.

Aluminijumski granulat nakon reciklaže automobilskog otpada | Steel Impex

Nema negativnog uticaja na okolinu

Poseban značaj ima "zero waste" metodologija, gde se sav otpad koristi na različite načine. Na primer, reciklirani bakar i aluminijum koriste se za izradu novih proizvoda u livnicama, dok gumeni granulat od starih guma može biti upotrebljen za pravljenje tartan staza ili ploča za dečja igrališta.

Maja Muškinja, direktorke operacija u Steel Impexu, kaže za Bloomberg Adriju da će novi pogon moći da reciklira 165.000 tona automobilskog otpada u narednih 20 godina.

Foto: UNDP/Jakov Simović

"Reciklaža celog automobila se vrši u reciklažnom centru u Kraljevu. Najpre se razdvajaju komponente koje pripadaju opasnom otpadu, skidaju se otpadne gume, vrši se primarna granulacija u šrederu, kojom se razdvajaju metali, aluminijumska zorba, razne frakcije koje mogu sadržati plastiku, otpadnu gumu, sunđere, sedišta. Linija za rafiniranje otpada u Krnješevcima dalje pročišćava dobijen otpad i potpuno ga sortira", kaže Muškinja.

Kako objašnjava, rafiniranje otpada se vrši u hali, te samim tim prašina koja se javlja prilikom tretmana, nema negativan uticaj na životnu sredinu.

"Zahvaljujući sistemu za filtraciju vazduha, sve nečistoće i čestice prašine sa otpada se sakupljaju i talože u zatvorenim džambo vrećama. Nakon što se vreća napuni, ista se predaje operateru koji vrši suspaljivanje otpada radi dobijanja energije", objašnjava Muškinja.

Smanjenje količine otpada u Srbiji

Ova inicijativa značajno će smanjiti količinu otpada koji završava na deponijama, što je veliki korak ka čistijem i održivijem okruženju u Srbiji.

U svetu se svake godine reciklira samo oko 25 procenata automobilskog otpada, dok preostali deo često završi na deponijama ili se nepropisno tretira. Zato su pogoni poput ovog koji je otvorio Steel Impex veoma važni zbog doprinosa lokalnoj zajednici, a mogu poslužiti i kao modela za zemlje regiona.

Iz kompanije navode da je projekat još uvek u toku, i trenutno se vrši izrada analize stanja automobilskog otpada u zemlji, koja se radi u saradnji sa NALED-om.

"Nakon završetka projekta, prenećemo znanje i u zemlje Zapadnog Balkana", kaže Muškinja.

Ana Mitić Radulović, analitičarka za cirkularnu ekonomiju u UNDP-u Srbija (United Nations Development Programme) kaže za Bloomberg Adriju, da sa kapacitetom za obradu od 3.200 tona godišnje, ovaj pogon može da obradi približno osam odsto ukupnog automobilskog otpada u Srbiji.

"Steel Impexova inicijativa doprinosi ostvarivanju ciljeva Zelene agende u Srbiji. Prelaskom na cirkularni model poslovanja, ona pokazuje kako se otpad može transformisati u vredne resurse umesto da postane dodatno opterećenje za životnu sredinu. Ovakva rešenja ne samo da smanjuju ekološki otisak već i podstiču ekonomski rast kroz stvaranje novih poslova i inovativnih tehnologija. Sprovođenje ovakvih modernih i održivih praksi može služiti kao model za druge industrijske sektore u zemlji (građevinsku, prerađivačku, prehrambenu, itd.), čime se dugoročno doprinosi održivom razvoju i ukupnom blagostanju društva", kaže Mitić Radulović.

Foto:UNDP/Jakov Simović

Ona dodaje i da se u Srbiji godišnje generiše desetine hiljada tona automobilskog otpada, koji se najčešće nepropisno skladišti na zelenim površinama, a taj proces obično je praćen i neodgovarajućim skladištenjem ulja, goriva i akumulatora.

Razvoj modernih reciklažnih kapaciteta poput ovog doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i očuvanju prirodnih resursa.

Reciklažne prakse u regionu Prema rečima predstavnika iz Steel Impexa, plan je da se stečeno znanje iz ovog projekta prenese na zemlje Zapadnog Balkana, što je izuzetno pohvalno jer bi moglo da ubrza razvoj održivih praksi u regionu. S druge strane, Hrvatska već ima slično postrojenje kojim upravlja C.I.O.S. Grupa. Njihovo postrojenje u Sisku koristi napredne tehnologije za reciklažu automobila, omogućavajući obradu do 98 odsto vozila. Proces počinje demontažom automobila i uklanjanjem opasnih materija, poput ulja i goriva, čime se smanjuje rizik od zagađenja. Zatim se metalni delovi usitnjavaju u tzv. šrederu, dok se preostali materijali, poput plastike i gume, dalje prerađuju. Jedna od ključnih inovacija ovog postrojenja je proizvodnja sekundarnog čelika visokog kvaliteta, koji se koristi u železarama, kako u Hrvatskoj, tako i u inostranstvu. Pored toga, postrojenje proizvodi gorivo iz otpada (Solid Recovered Fuel - SRF), koje se koristi kao alternativno gorivo u industriji, što doprinosi smanjenju upotrebe fosilnih goriva i emisije štetnih gasova. Ostatak materijala, uključujući mineralne frakcije, koristi se za uređenje industrijskih površina, čime se dodatno smanjuje potreba za novim resursima. U Sloveniji, iako nema tako naprednih postrojenja za reciklažu automobila kao u Hrvatskoj, kompanija JUNG u Novoj Gorici već decenijama uspešno radi na reciklaži vozila. Ova kompanija reciklira do 95 procenata automobila, uključujući metalne, plastične i gumene delove, koji se zatim šalju na dalju obradu u druge pogone.