Izbor Donalda Trumpa za predsednika SAD izazvao je uznemirenost među učesnicima samita COP29, koji strahuju da bi njegov povratak u Belu kuću mogao ozbiljno ugroziti globalnu klimatsku diplomatiju.
Iako njegov dolazak nije ni bio predviđen, brojni pregovarači na samitu raspravljaju o tome može li se smisleno nastaviti s klimatskim dogovorima u njegovom odsustvu, s obzirom na najave mogućeg povlačenja SAD iz međunarodnih klimatskih sporazuma.
S obzirom na nedavno potvrđeno smanjenje američkih sredstava za klimatske projekte u inostranstvu, mnogi se pribojavaju dodatnog pada američke podrške klimatskim inicijativama.
Neven Duić, profesor na zagrebačkom Fakultetu mašinstva i brodogradnje, naglašava da, iako Trumpov stav prema klimatskim pitanjima može biti negativan, njegov uticaj u prvom mandatu bio je prilično zanemarljiv.
"COP je konsenzualna organizacija, procesi su spori i često se odvijaju bez konstruktivnog delovanja SAD. Zapravo, Trump bi mogao naneti veću štetu kada bi aktivno učestvovao na COP-u", rekao je Duić za Bloomberg Adriju.
"Upravo zato je CEO ExxonMobilea Darren Woods savetovao da se ne izlazi iz Pariskog sporazuma, jer ko je izvan, nema uticaj", dodao je.
Neven Duić veruje da će tehnologija igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena | Pixsell
Dodatno, vesti o rekordnim ulaganjima Kine i Indije u obnovljive izvore pokazuju da su ključne svetske ekonomije spremne da nastave s klimatskim promenama čak i bez SAD u punom angažmanu.
"Glavni naglasak u borbi protiv klimatskih promena premešta se na tehnološko polje, s novim čistim tehnologijama koje imaju sve niže cene. Ovi pozitivni trendovi manje zavise od političkih stava, što osigurava kontinuitet, bez obzira na političke promene", navodi Duić.
Energetska tranzicija već je toliko napredovala da je zaustavljanje praktično nemoguće. Moguće je usporavanje, ali čak i to, smatra Duić, postaje sve manje verovatno.
Nedavna analiza Međunarodne agencije za energiju potvrđuje ovu tezu, ističući da su troškovi vetroelektrana i solarne energije pali na rekordno niske nivoe, što čini obnovljive izvore konkurentnijima u svim delovima sveta.
Uloga republikanskih država u energetskoj tranziciji
Kroz predlog zakona Inflation Reduction Act, administracija američkog predsednika Joea Bidena uložila je milijarde dolara u tranziciju prema čistijoj energiji, što se odrazilo i na ekonomiju republikanskih država. Duić objašnjava kako će se one teško odreći tog novca, bez obzira na Trumpove planove.
"Ulazak jednog od najznačajnijih ljudi svetske energetske tranzicije, Elona Muska, koji je jednom rukom porazio automobilski i naftnu industriju, upućuje da nema povratka", kaže Duić.
Naime, upravo republikanci počinju da zahtevaju da SAD sledi evropski model uvođenjem ugljenične carine, čime bi se zaštitila domaća proizvodnja.
Primer iz SAD jasno pokazuje važnost političke stabilnosti u podršci obnovljivim izvorima energije. BloombergNEF-a procenjuje da bi uklanjanje poreskih podsticaja iz zakona o smanjenju inflacije smanjilo godišnju izgradnju čiste energije u SAD za 17 odsto.
Bloomberg
Ipak, Duić veruje da, iako politički preokreti mogu usporiti napredak, tranzicija prema obnovljivim izvorima postaje sve otpornija i neizbežna.
"To ukazuje na promene u političkoj dinamici unutar SAD, gde i sami konzervativci vide potrebu za prilagođavanje ekonomije klimatskim izazovima", kaže Duić.
Izazovi klimatskog finansiranja i pravične tranzicije
Glavna tema COP29 biće klimatsko finansiranje, pri čemu se očekuje predlog o izdvajanju bilion dolara godišnje za podršku smanjenju emisija, prilagođavanja i nadoknadi štete najugroženijim zemljama.
"Naglasak će biti na pravednoj tranziciji koja uključuje ljudska prava i pravičnu saradnju. Ipak, sumnjam da će doći do konkretnih finansijskih tokova nakon ovog samita", skeptičan je Duić.
Njegov pesimizam zasniva se na složenosti sistema donošenja odluka unutar COP-a, što potvrđuje i dosad spor napredak.
"COP funkcioniše i bez SAD, što smo već videli ranije. Iako spor, ovaj proces pregovora ostaje ključan jer nudi platformu za dugoročne dogovore", objašnjava Duić.
Glavna tema COP29 je klimatsko finansiranje | Bloomberg
Globalni izazovi na putu prema zelenoj energiji
Borba protiv klimatskih promena zahteva reorganizaciju globalne ekonomije, što stvara otpor među onima koji će biti najviše pogođeni.
"Proizvođači i snabdevači fosilnim gorivima, kao i proizvođači opreme koja koristi fosilna goriva, suočavaju se s gubitkom značaja, dok se pojavljuju novi globalni igrači u vezi s obnovljivim izvorima", kaže Duić.
Ovaj prelaz, prema Duiću, menja ravnotežu moći u svetskoj ekonomiji.
"Snage koje se opiru tranziciji imaju značajna finansijska sredstva i koriste medije, društvene mreže i politički uticaj kako bi usporile procese", upozorava Duić. Uprkos tome, promene poput prelaska na obnovljive izvore postaju sve popularnije zbog stalnog pada cena novih tehnologija.
Iako se na COP29 očekuju važni pregovori o napuštanju fosilnih goriva, međunarodnim tržištima ugljen-dioksida i ubrzavanju klimatskog prilagođavanja, Duić ostaje skeptičan.
"Iako je dogovor na neku od ovih tema moguć, nisam previše optimističan. Ali tranzicija se nastavlja", veruje Duić.
Za kraj, upozorava da Trumpova politika, iako potencijalno destabilišuća, više neće moći da zaustavi globalne trendove koji su već pokrenuti.
Investicioni menadžeri su više od decenije svoje prezentacije zasnivali na klimatskim grafikonima, dok danas prelaze na jasnije i ekonomičnije strategije usmerene na inovacije i tehnološki napredak.
Koji je trend u Srbiji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, u šta se najviše ulaže i kako se finansira, o tome smo razgovarali sa Damienom Sorrellom, šefom regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji.
U Srbiji ne manjka tehničkih kapaciteta za zelenu tranziciju, a uspeh na tom polju u narednim godinama mogao bi više da zavisi od svetskih političkih faktora, smatra Dragoljub Damljanović iz Schneider Electrica.
Amazon, Meta, Occidental Petroleum i Dow su među prvim članicama grupe Large Energy Users koje podržavaju globalne napore da se do 2050. utrostruči svetski nuklearni kapacitet.
Emisije ugljen-dioksida (CO2) su najveće u urbanim sredinama, a srpski naučnici su smisli način kako da pomoću "tečnog drveta" smanje koncentracije štetnih materija u vazduhu.
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
