Koje se američke carine krčkaju na tihoj vatri, a koje su odložene - presek stanja

Svet se još uvek nije oporavio od nove trgovinske politike koju je nametnula administracija Sjedinjenih Američkih Država, predvođena predsednikom Donaldom Trumpom, koji je u prethodnom periodu pokazao da je sposoban da izvrši snažan pritisak na trgovinske partnere kroz uvođenje enormnih uvoznih carina, ali i da lako odustane od svojih odluka.

U pokušaju da restrukturira globalnu trgovinu, izazvao je carinski haos koji se menja bukvalno iz dana u dan, što donosi neizvesnost kompanijama i onemogućava dugoročno planiranje. Kako piše Bloomberg, čak i sa pauzom od 90 dana na neke carine, objavljenom 9. aprila, nove uvozne dažbine koje su SAD uvele otkako je Trump započeo svoj drugi mandat - predstavljaju najznačajniju protekcionističku promenu u zemlji u više od jednog veka i guraju najveću svetsku ekonomiju u nepoznanicu.              

Koje su nove carine na snazi u SAD Carina od 145 odsto na proizvode iz Kine, uz neke izuzetke. Stopa je postignuta nakon višestrukih povećanja.  Minimalna carina od 10 odsto na sav drugi uvoz, sa nekim izuzecima. Opšta carina od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika koja nije obuhvaćena Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini.  Carina od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma. Porez od 25 odsto na uvoz potpuno sklopljenih automobila, koji bi trebalo da bude produžen do 3. maja, kada bi trebalo da budu obuhvaćeni i glavni delovi vozila.

  

Carine na pauzi i izuzeci

Pored opšteg poreza na uvoz od 10 odsto, SAD su 9. aprila počele da naplaćuju carine na robu od partnera koji imaju najveći trgovinski suficit sa SAD. Zbog previranja na finansijskim tržištima u vezi s ovim potezom, Trump je kasnije tog dana suspendovao dodatne dažbine za sve partnere, osim Kine, do početka jula.

Administracija je 11. aprila ažurirala listu proizvoda izuzetih od osnovne stope od 10 odsto i više stope za Kinu, kako bi uključila pametne telefone, računare i druge elektronske proizvode. Dva dana kasnije, Trump je obećao da će tu robu podvrgnuti posebnoj novoj carini.

Dodatne carine - ili takozvane recipročne carine - prilagođene su za oko 60 trgovinskih partnera. Trumpova administracija izračunala je carine na osnovu postojećih trgovinskih bilansa, odnosno trgovinski suficit jedne zemlje sa Sjedinjenim Državama podeljen je sa ukupnim izvozom u Sjedinjene Države. Taj broj se zatim deli sa dva.

Tako je prošla Srbija.

 

 

U koje se svrhe koriste carine

Trumpova administracija koristi carine na tri osnovna načina, u zavisnosti od ciljeva bilo koje akcije, navodi Atlantski savet.

Alat za pregovaranje: Administracija vidi carine kao način da se izvrši pritisak na trgovinske partnere tokom pregovora, ali i kao potencijalnu manu za pregovaranje. Koristeći se na ovaj način, carine mogu povećati uticaj SAD i rezultirati novim trgovinskim sporazumima, kao što je trgovinski sporazum sa Kinom, potpisan tokom prvog mandata predsednika Donalda Trumpa.

Kazneno sredstvo: Zvaničnici Trumpove administracije rekli su da bi želeli da izbegnu prekomernu upotrebu finansijskih sankcija, jer veruju da bi to moglo da podstakne zemlje da smanje svoju zavisnost od američkog dolara. Kao alternativu, Trumpova administracija se više oslanja na carine da bi "kažnjavala/sankcionisala", uključujući i netrgovinska pitanja. Administracija ceni mogućnost lakog povećanja carine, a samim tim i njenu kaznenu moć.

Makroekonomski alat: Trumpova administracija, takođe, konvencionalnije koristi carine za podršku širokom spektru makroekonomskih ciljeva. Jedna od njih je zaštita domaće industrije (poput čelika) od nepoštene trgovinske prakse, kao i podsticanje domaće proizvodnje. Zatim, cilj je da se smanji trgovinski deficit SAD i poveća poreski prihod.

Depositphotos

 

Gde je Kini u celoj priči

Decenijama je vera u slobodnu trgovinu bila podržana dvopartijskim konsenzusom u Sjedinjenim Državama i multinacionalnim korporacijama koje su želele pristup jeftinim i efikasnim lancima snabdevanja u inostranstvu. Uspon Kine kao globalne ekonomske sile poremetio je taj konsenzus. Primljena u STO 2001. godine, Kina je dobila veći pristup globalnim tržištima, iako njeni kritičari kažu da je prekršila slovo i duh pravila slobodne trgovine - na primer, subvencionisanjem svoje industrije i prisiljavanjem stranih kompanija koje posluju u Kini da predaju svoje znanje.

Brojni istraživači su zaključili da je konkurencija iz Kine godinama pomogla da se inflacija širom sveta održi na niskom nivou, ali je dovela do smanjenja zaposlenosti u fabrikama pošto je istočnoazijska nacija postala dominantni svetski proizvođač. 

 

 

Tokom Trumpovog prvog mandata, administracija je uvela nove carine na kineski uvoz u vrednosti od oko 380 milijardi dolara 2018. i 2019. godine. Joe Biden je zadržao te carine i povećao ih dodatno 2024. godine - na robu vrednu dodatnih 18 milijardi dolara. Novi entuzijazam za carine na kinesku robu proširio se i na Evropsku uniju, koja je u oktobru uvela carine do 45 odsto na električna vozila iz Kine.                  

Može li Trump da poveća carine bez odobrenja Kongresa Kroz niz statuta, Kongres SAD je dao predsedniku ovlašćenje da menja carine kako bi se rešili različiti problemi. To uključuje pretnju nacionalnoj bezbednosti, rat ili vanredno stanje, štetu ili potencijalnu štetu američkoj industriji i nepoštenu trgovinsku praksu strane zemlje. Kompanije će, možda, pokušati da se bore protiv viših carina na sudu, a već je podneto nekoliko tužbi.

 

Kako bi carine mogle da utiču na američku ekonomiju

Možda će biti teško razjasniti ekonomske efekte carina, piše Bloomberg. Oni mogu stimulisati zapošljavanje privlačenjem investicija, dok kompanije pokušavaju da zaobiđu carine premeštanjem fabrika u zemlju oporezivanja. Istovremeno, poslovi u drugim delovima privrede mogli bi da budu izgubljeni kada carine izazovu odmazdu ciljanih zemalja, kao što su to učinili u slučaju Trumpovih najnovijih dužnosti. 

Kada neka zemlja uvede uvozne carine, domaći proizvođači obično ne žure sa otpočinjanjem proizvodnje pogođenih proizvoda. A ako nacija nema alternativnu domaću ponudu zahvaćene robe, onda se cene te robe mogu povećati. 

Model Federalnih rezervi iz 2018. sugeriše da svaki procentni poen povećanja carina smanjuje bruto domaći proizvod za 0,14 odsto i podiže cene za 0,09 odsto. Na osnovu tog modela Bloomberg Economics je procenio da bi carine koje je uvela Trumpova administracija mogle da smanje BDP za 3,4 odsto i da dodaju dva procentna poena inflaciji.

 

- U pisanju teksta pomogli Daniel Flatley i Brendan Murray.