Trgovina SAD na ivici, dok Vrhovni sud razmatra sudbinu Trumpovih carina

Korišćenje opsežnih predsedničkih ovlašćenja Donalda Trumpa za uvođenje zaštitnih carina našlo se pred Vrhovnim sudom, koji sada razmatra da li je predsednik prekoračio granice svoje moći. Ipak, za preduzeća i zemlje pogođene carinama i u potrazi za rešenjem, meseci neizvesnosti tek slede - bez obzira na ishod.

Bez obzira na to da li će Vrhovni sud SAD presuditi da je Trump neosnovano uveo carine desetinama zemalja pozivajući se na zakon iz 1977. godine (International Emergency Economic Powers Act/IEEPA), činjenica je da predsednik voli carine. A pravnici specijalizovani za trgovinu i eksperti kažu da postoji mnogo drugih zakona na koje može da se osloni kako bi popunio "carinski jaz", čak i ako nijedan od njih ne pruža onu trenutnu efikasnost koju Trump priželjkuje.

To znači da će neizvesnost i dalje pratiti pompezne geopolitičke pregovore sa Kinom, Evropskom unijom i drugim trgovinskim partnerima, kao i svakodnevno poslovanje hiljada kompanija koje plaćaju carine ili pokušavaju da pronađu načine da ih zaobiđu.

Administracija Donalda Trumpa zadržala je optimističan stav nakon dva i po sata usmenih rasprava u sredu, tokom kojih su i ključne konzervativne sudije postavljale skeptična pitanja predstavnicima vlade. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt rekla je da je Trump razgovarao sa članovima kabineta koji su prisustvovali saslušanju, kao i sa nekim svojim advokatima, i da je bio optimističan. "Ostaje uveren da će doneti ispravnu odluku", rekla je.

Ministar finansija Scott Bessent, koji je prisustvovao raspravama, izjavio je za Fox Business da je "otišao veoma, veoma optimističan".

 

Iz daljine je slušao Travis McMaster, generalni direktor kompanije COCOON iz američke savezne države Vašington, koja uvozi navlake za vreće za spavanje, jastuke i drugu putnu opremu. Nada se da će sud proglasiti Trumpove carine neustavnim, ali je svestan da će se naplata dažbina nastaviti - sa svim posledicama: od odustajanja od putovanja na sajmove koji bi mogli doneti nove poslove do smanjenja asortimana proizvoda.

"Videli smo odlučnost ovog predsednika", rekao je McMaster.

Josh Lipsky, koji vodi odeljenje za međunarodnu ekonomiju u tink-tenku Atlantic Council, kaže da su se pitanja koja lebde nad Trumpovim carinama samo umnožila. Ona sada uključuju i to kako bi izgledala odluka Vrhovnog suda protiv Trumpa, ali i da li bi značila povraćaj već plaćenih dažbina.

To je pre nego što se dotaknemo geopolitike. Odluka da su carine koje je Trump uveo na osnovu IEEPA nezakonite značila bi "podsecanje korena ne samo predsednikove međunarodne ekonomske agende, već i, rekao bih, velikog dela njegove spoljnopolitičke agende", kaže Lipsky.

Carine Kini možda bi bilo lakše zameniti zahvaljujući postojećim ovlašćenjima na koja se Trump oslanjao tokom prvog mandata, dodaje. Ali presuda protiv Trumpa mogla bi navesti druge ekonomije - od EU do Brazila i Indije - da preispitaju svoje pregovaračke pozicije.

Takođe su u toku trgovinski pregovori sa zemljama poput Južne Koreje i Vijetnama, koji su sada pod znakom pitanja, s obzirom na to da su carine koje je Trump koristio u svrhu pritiska - dovedene u rizik.

Bessent, koji vodi razgovore sa Kinom, i drugi zvaničnici, naglašavali su da su carine pomogle Trumpu da prošle nedelje postigne trgovinsko primirje. Negativna odluka Vrhovnog suda verovatno neće značajno uticati na sam odnos.

Delimičan razlog za to je što će Kina verovatno ponovo biti suočena sa višim carinama uvedenim kroz druga ovlašćenja dostupna Trumpu. Privremeni udarac administraciji mogao bi Kini doneti taktičku pobedu, ali verovatno ne i trajnu, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

 

S druge strane, većina nedavnih ekonomskih tenzija između SAD i Kine nije bila vezana za carine, već za kontrolu nad osetljivim proizvodima. SAD su uvele ograničenja izvoza poluprovodnika i drugih naprednih tehnologija, dok je Kina koristila dominaciju u razvoju retkih metala da nanese bol SAD i njenim saveznicima.

Krhko primirje koje su postigli Trump i kineski predsednik Xi Jinping trebalo bi da dovede do novih sastanaka dvojice lidera naredne godine. Bessent je opisao odnos kao "sada mnogo stabilniji".

Međutim, ako SAD uvedu nove carine koristeći neko drugo Trumpovo ovlašćenje, Kina bi to mogla doživeti kao kršenje primirja, što bi moglo ponovo gurnuti odnose u krizu, naveo je izvor.

"Naširoko se očekuje da će se administracija okrenuti drugim ovlašćenjima da sprovede trgovinsku agendu America First koju su izneli u dokumentu od 20. januara", rekla je Blake Harden, glavna savetnica za trgovinsku politiku u ogranku Ernst & Younga u Vašingtonu.

Harden kaže da očekuje da će administracija nastaviti da koristi Section 301, zakon na kojem su se zasnivale Trumpove prve carine usmerene na Kinu, kao i Section 232, odeljak koji se odnosi na sektor industrije - poput automobila i čelika - a kojim je Trump pretio da će zahvatiti i poluprovodnike, farmaceutiku i robote.

Moguće je i korišćenje drugih zakona, poput Section 122, koji dozvoljava carine do 15 odsto na period od 150 dana, ili Section 338, koji postoji još od 1930. ali nikada nije primenjen. Neizvesnost, kaže Harden, "trenutno je glavno obeležje situacije".

Bloomberg

 

Posledice tolikih nepoznanica oseća i ekonomija, jer će kompanije morati da planiraju više scenarija za svoje lance snabdevanja i troškove. Prema proceni Bloomberg Economicsa, opšta presuda protiv Trumpa smanjila bi prosečnu efektivnu carinsku stopu SAD na 6,5 odsto - nivo koji nije zabeležen još od 2. aprila, kada je Trump u Rose Gardenu najavio carine na desetine zemalja povodom svog "Dana oslobođenja".

Globalna reakcija - Vrhovni sud gurnuo američku trgovinsku politiku u limbo

Takav potez ublažio bi uticaj trgovinskog rata na američku ekonomiju, što bi dovelo do pada BDP-a SAD od 0,6 odsto, u poređenju sa padom od 1,7 odsto, ako se sadašnje carine zadrže. To ne uključuje ni potencijalni ekonomski podsticaj od povraćaja prihoda od carina.

Bessent je menjao mišljenje o tome koliko su prihodi od carina važni za uravnoteženje američkih finansija. U nekim trenucima je govorio da bi bilo "užasno" ako Vrhovni sud presudi protiv administracije i primora Trezor da vrati veći deo već prikupljenih prihoda, a zatim da je taj prihod "samo dodatni" i da neće imati veliki uticaj ako nestane.

Prihodi od carina pomogli su da se smanji budžetski deficit, koji je za poslednju fiskalnu godinu iznosio 1,78 biliona dolara, što je pad od dva odsto u odnosu na 1,82 biliona u 2024. Ali taj pad je tek blago ublažio rast državnog zaduživanja. Očekuje se i smanjenje poreskih prihoda zbog novih Trumpovih poreskih olakšica usvojenih ranije ove godine.

"Deficit bi bio još širi da ne ostvaruju prihode kroz ovaj kanal", rekla je Rachel Ziemba, viša saradnica u Center for a New American Security.

Bloomberg

 

'Ogroman zadatak'

Carinski posrednik Cindy Allen kaže da je nepredvidljivost koja proističe iz Trumpovih carina - naročito onih uvedenih putem IEEPA zakona - najveća briga njenih klijenata. Pozivajući se na taj zakon, administracija je uvodila carine "gotovo trenutno, bez objavljene istrage ili procesa", što je stvorilo veliku nestabilnost u uvozu. To će se, bar zasad, nastaviti.

Allen, direktorka kompanije Trade Force Multiplier LLC, kaže da, bez obzira na ishod IEEPA slučaja, promene u carinskom režimu neće pomoći u smirivanju haotične primene novih carina.

"Situacija je veoma teška u Customs and Border Protection (američka savezna komisija). S obzirom na vladino zatvaranje, svi su proglašeni neophodnima, ali nisu plaćeni više od mesec dana", rekla je i dodala: "Ako sud odluči da treba vratiti novac, to će biti ogroman zadatak."

Poslovni svet svakako ne računa na brz povraćaj sredstava.

Nichole MacDonald, koja je patentirala takozvanu "torbu sa 10 džepova" (engl. 10-pocket sash bag) i osnovala Sash Group Inc. u Kaliforniji pre 13 godina, kaže da je "umereno optimistična" da će sud presuditi protiv administracije na osnovu izjava sa saslušanja. Ali brine je da bi svako olakšanje moglo stići prekasno za male biznise poput njenog.

"Dok ne vidim fakturu za dažbine sa nižom carinom, neću se nadati", rekla je.

Njene kožne torbe proizvedene u Indiji sada su blokirane jer ne može da plati 575.000 dolara carina za njihov uvoz. Zato se okrenula proizvodnji torbi od drugih materijala u Kini, jer je uvoz još uvek jeftiniji, a makar će imati više proizvoda za prodaju u četvrtom kvartalu. MacDonald kaže da je već morala dvaput da poveća cene ove godine i otpusti sedmoro od svojih 12 zaposlenih kako bi pokrila dodatne troškove. Brine da bi šteta od carina mogla biti nepopravljiva.

"Još nismo potonuli, ali bojim se da bi, kad se nešto konačno dogodi, moglo biti prekasno. Kao mali biznis, jednostavno nemaš dovoljno rezervi da preživiš osam ili dvanaest meseci dok vlada pokušava da shvati šta radi", dodala je.