Trump predviđa povlačenje iz Irana za dve do tri nedelje

Američki predsednik Donald Trump rekao je da očekuje završetak rata protiv Irana za dve do tri nedelje, sugerišući da su Sjedinjene Države u velikoj meri ostvarile svoje vojne ciljeve i da će drugim državama prepustiti rešavanje pitanja Ormuskog moreuza.

"Rekao bih da za dve nedelje, možda dve nedelje, možda tri", rekao je Trump novinarima u Beloj kući u utorak. "Otići ćemo jer nema razloga da to radimo."

Trump je nagovestio da je moguće da Iran u tom periodu ipak postigne dogovor sa Sjedinjenim Državama, ali je rekao da sporazum sa Teheranom nije neophodan da bi se rat završio. Dodao je da će se SAD povući kada Iran više ne bude mogao da dođe do nuklearnog oružja i kada se utvrdi da je režim koji je sada na vlasti bolji od rukovodstva pre rata.

"Sada imamo promenu režima. Promena režima nije bila jedan od mojih ciljeva. Imao sam jedan cilj. Oni neće imati nuklearno oružje, i taj cilj je ostvaren. Oni neće imati nuklearno oružje", rekao je Trump.

U utorak uveče, portparolka Bele kuće Karoline Leavitt navela je u objavi na mreži X da će se Trump obratiti naciji u sredu uveče "kako bi pružio važne nove informacije o Iranu". Nije iznela dodatne detalje.

Ugovori za naftu su u ranoj trgovini blago ojačali nakon predsednikovih izjava. Azijske akcije su se oporavile od najgoreg meseca u više od 17 godina, podstaknute optimizmom da bi sukob koji je uzdrmao svetska tržišta mogao da se približava kraju.

I dalje nije jasno koliko je Trumpov vremenski okvir čvrst. On često postavlja rokove od dve nedelje i redovno ih probija. Sjedinjene Države su takođe poslale dodatne trupe u region, zadržavajući mogućnost dalje eskalacije.

Državni sekretar Marco Rubio rekao je u intervjuu za Fox News da SAD "vide cilj" u Iranu, ali je dodao da ciljevi administracije neće biti ostvareni u narednih dan ili dva. Rubio je takođe rekao da će SAD morati da "ponovo preispitaju vrednost" NATO-a nakon završetka sukoba sa Iranom.

Predsednik je ponovo izrazio frustraciju zbog toga što saveznici SAD ne pomažu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ključnog plovnog puta koji je u velikoj meri zatvoren od početka sukoba. Trump je saradnicima rekao da je ljut na članice NATO-a i druge saveznike, navode osobe upoznate s njegovim razmišljanjem.

"Šta će se desiti sa moreuzom? Mi nećemo imati ništa s tim, jer će ove zemlje - Kina - doći, napuniti svoje lepe brodove gorivom, otići i brinuti o sebi", rekao je Trump u Ovalnom kabinetu. "Nema razloga da to radimo."

Trump je bio protivrečan: između tvrdnji o napretku u diplomatskim razgovorima sa Teheranom i pretnji eskalacijom napada, dok sve više insistira na postizanju prekida vatre. Iako je u utorak nagovestio skori izlazak, takođe je ukazao da bi SAD mogle da gađaju mostove unutar Irana kako bi primorale zemlju da sedne za pregovarački sto.

Prema rečima jedne osobe upoznate s njegovim razmišljanjem, koja je tražila anonimnost, predsednik shvata da je trenutna situacija neodrživa.

U intervjuu za Al Jazeeru, iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi rekao je da je njegova zemlja spremna za svaki sukob sa američkim snagama. Potvrdio je direktan kontakt sa specijalnim izaslanikom SAD Steveom Witkoffom, ali je dodao da "to ne znači da smo u pregovorima". Naveo je i da Iran nema nimalo poverenja u Vašington i da ne očekuje rezultate od eventualnih razgovora.

Trumpov tim je nedavno nagovestio da ponovno otvaranje Ormuskog moreuza - kojim prolazi oko 20 odsto nafte koja se transportuje morem - možda nije neophodno za završetak rata.

Povlačenje bi moglo da umiri investitore, ali ostavljanje pitanja statusa moreuza nerešenim - posebno uz zahteve Teherana za suverenitetom - nosi rizik nastavka nestabilnosti. Cena brenta je porasla za oko 60 odsto od početka rata, a cena benzina u SAD premašila je četiri dolara za galon prvi put od 2022. godine.

Ovi događaji ukazuju na to da rat koji je Trump započeo zajedno sa Izraelom više nije potpuno pod njegovom kontrolom, što nosi rizik da Republikanska stranka izgubi kontrolu nad Kongresom na međuizborima u novembru.

"Predsednik Trump je uvek bio jasan u vezi sa kratkoročnim poremećajima kao posledicom operacije 'Epski bes'. Dugoročna ekonomska putanja Amerike ostaje stabilna, dok je administracija fokusirana na sprovođenje predsednikovog proverenog ekonomskog programa smanjenja poreza, deregulacije i energetske obilnosti", rekao je portparol Bele kuće Kush Desai u saopštenju.

Kritičari navode da su SAD potcenile poremećaje u tokovima energije. Trump je pokušao da razdvoji pretnju koju predstavlja Iran od uticaja rata na pomorski saobraćaj i da prebaci odgovornost na zemlje koje više zavise od energije sa Bliskog istoka.

Bloomberg

Ranije u utorak, Trump je rekao da su SAD smanjile vojnu pretnju Irana, što bi moglo omogućiti da se moreuz ponovo otvori.

"Oni više nemaju snage, i neka zemlje koje koriste moreuz odu i otvore ga", rekao je predsednik za New York Post.

Takav predlog mogao bi da zabrine zemlje Persijskog zaliva, koje su ohrabrile Trumpove izjave na Fox Newsu prošle nedelje da će SAD nastaviti da štite saveznike u regionu čak i "ako ne ostanemo" u Iranu.

"Verovatno bi voleli da ostanemo", rekao je. "Ako ne ostanemo, štitićemo ih."

Iako bi SAD mogle da okončaju vojne operacije i prepuste Ormuski moreuz posebnoj koalicionoj pomorskoj grupi, takav potez bi smanjio uticaj Vašingtona na Teheran - posebno zato što su evropski i zalivski saveznici zainteresovani samo za užu misiju usmerenu na otvaranje moreuza, a ne za šire strateške ciljeve kroz bombardovanje iranskih ciljeva.

Istovremeno, treća udarna grupa nosača aviona SAD kreće ka Bliskom istoku, prema rečima američkog zvaničnika upoznatog sa situacijom. USS George H.W. Bush je u utorak napustio Norfolk u Virdžiniji.

Tokom pregovora pre aktuelnog rata, Trump je rasporedio do sada neviđeni broj vojnih kapaciteta - od borbenih aviona do udarnih grupa nosača aviona - na Bliski istok, ali ipak nije uspeo da primora Iran da prihvati pojedine zahteve SAD, kao što su odustajanje od raketnog programa ili podrške posredničkim grupama poput Hezbolaha ili Hamasa.

Ujedinjeni Arapski Emirati su jedina arapska zemlja Persijskog zaliva koja je saopštila da će se pridružiti pomorskim snagama u pokušaju ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza ili pružanja pratnje. Bahrein radi na rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi obezbedio mandat za pomorsku operativnu grupu.