Saslušanje Vrhovnog suda se približava, a ovo je sve što treba da znate o carini i sudu

Poslednjih nedelja, tržište je preplavljeno vestima o novim trgovinskim sporazumima i promenama carinskih stopa, ostavljajući investitore zbunjenim oko toga koje su stope trenutno na snazi, koje su zemlje postigle sporazume sa kojim zemljama, a koje su još uvek u pregovorima.

Takođe, pažnju privlači ročište Vrhovnog suda zakazano za sredu, koje bi moglo imati značajne implikacije na buduću trgovinsku politiku SAD. Ročište dolazi nakon što je savezni apelacioni sud presudio da su Trumpove carine nezakonite, šaljući slučaj najvišem sudu u zemlji.

Evo pregleda ključnih informacija koje treba da znate o najnovijim vestima i trenutnom stanju carina.

Spor između Trumpa i Vrhovnog suda oko ovlašćenja za uvođenje carina

Vrhovni sud razmatra žalbu Trumpove administracije nakon što su niži sudovi presudili da je Trump prekoračio svoja ovlašćenja da uvede sveobuhvatne carine prema saveznom zakonu osmišljenom za rešavanje vanrednih situacija. Presuda koja bi osporila Trumpovo korišćenje Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1977. godine (IEEPA) mogla bi ga lišiti jednog od njegovih ključnih alata za brzo uvođenje globalnih carina.

Trump je prvi predsednik SAD koji se poziva na zakon, koji je obično rezervisan za uvođenje ekonomskih sankcija neprijateljskim zemljama, da bi uveo carine. IEEPA daje predsedniku široka ovlašćenja nad ekonomskim transakcijama u slučaju nacionalne vanredne situacije. U ovom slučaju, Trump je proglasio američki trgovinski deficit od 1,2 biliona dolara u 2024. godini nacionalnom krizom, uprkos činjenici da SAD svake godine od 1975. godine imaju trgovinski deficit, i naveo epidemiju predoziranja opioidnim lekom protiv bolova fentanilom.

Gde su trenutne carinske stope

Carinske stope su ove godine dostigle najviši nivo u više od pola veka. Nakon što su nekada prelazile 28 procenata, niz bilateralnih sporazuma, uključujući delimični sporazum sa Kinom, smanjio je efektivnu globalnu stopu na oko 15 procenata. Trenutno se nivoi stabilizuju, sa blagim trendom pada vođenim smanjenjem trgovinskih tenzija i selektivnim smanjenjem carina u strateškim sektorima. Ova dinamika odražava novi pravac američke trgovinske politike: kombinaciju visokih zaštitnih barijera i ciljane liberalizacije prema zemljama koje su spremne da naprave recipročne ustupke u pogledu investicija i pristupa sirovinama.

 

Sporazum sa EU doneo je privremeno smanjenje carina na evropski izvoz, uz obavezu većih investicija evropskih kompanija u SAD, dok je sporazum sa Japanom ublažio pritisak na automobilski sektor i podstakao japanska ulaganja u američku proizvodnju.

Najnoviji pozitivan razvoj događaja dolazi iz odnosa sa Kinom, gde je postignut delimični sporazum o retkim zemnim metalima i strateškim sirovinama. To je otvorilo put smanjenju carina na određene industrijske inpute, što Vašington vidi kao neophodan korak za stabilizaciju lanaca snabdevanja u sektorima čipova, baterija i zelenih tehnologija.

Indija, koja trenutno ima veće carine čak i od Kine zbog uvoza ruskih energetskih proizvoda, dobila je delimično olakšanje na američki izvoz tehnologije i industrijskih proizvoda, uz istovremeni pritisak da se smanje prepreke za strateška ulaganja, kao i uvoz energije iz Rusije.

 

 

Ovakvi potezi pokazuju da se trgovinska politika SAD sve više oslanja na koncept selektivne liberalizacije. Visoke carine ostaju sredstvo pritiska, ali se koriste i za izgradnju strateških partnerstava i obezbeđivanje pristupa ključnim resursima.

Vrhovni sud vrlo verovatno neće moći da zaustavi Trumpove carine

Očekuje se da će saslušanje Vrhovnog suda o Trumpovim carinama zasnovanim na IEEPA biti ključni pokazatelj ograničenja predsednikove moći da kreira trgovinsku politiku. Konzervativna većina Suda trenutno se naginje ka podršci administraciji, ali neke sudije bi mogle da ospore široku upotrebu ovlašćenja.

Ako Sud potvrdi carine, Trumpova administracija zadržava slobodu da nametne slične mere i jača svoju pregovaračku poziciju u bilateralnim sporazumima. Ako Sud poništi carine zasnovane na IEEPA, administracija će verovatno preći na druge pravne osnove.

 

Dakle, uprkos svim pričama o ukidanju carina i vraćanju na stare načine, Trumpove carine ostaju centralno sredstvo američke trgovinske politike, bez obzira na odluku Vrhovnog suda. Prema rečima ministra finansija Scotta Bessenta, čak i ako sud poništi carine zasnovane na IEEPA, administracija će jednostavno preći na druge pravne osnove. Među njima su Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji dozvoljava uvođenje carina od 15 procenata tokom 150 dana radi rešavanja trgovinskih neravnoteža, i Član 338 Zakona o carinama iz 1930. godine, koji dozvoljava carine do 50 procenata zemljama koje diskriminišu američku trgovinu.

Dakle, jasno je da ova administracija vidi carine kao kamen temeljac svoje ekonomske politike i, imajući to u vidu, kompanije i industrije moraju da prilagode svoje planove u skladu sa tim.