Da li će sankcije NIS-u i treći put biti odložene

Naftnoj industriji Srbije (NIS) dva puta je odlagana primena američkih sankcija, a po svemu sudeći to se očekuje i treći put. Kako se bliži 28. april, kada bi američke sankcije NIS-u trebalo da stupe na snagu, brojni analitičari i stručnjaci uvereni su da će i ovaj put njihova primena biti odložena.

Sagovornici Bloomberg Adrije naglašavaju da se odluka o sankcijama prema brojnim preduzećima koja su u suvlasništvu ruskih kompanija, pa tako i NIS-u, donosi na mnogo višem nivou, odnosno na relaciji Amerike i Rusije.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, navodi da ni ovaj put sankcije neće zaživeti u praksi. Prema njegovim rečima, nije moguće ukinuti ove sankcije preko noći jer postoje brojne procedure koje treba ispoštovati. "Verujem da će biti još par odlaganja i na kraju će one da nestanu."

Sličan stav ima i nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković. On takođe očekuje ponovno odlaganje sankcija NIS-u. "Čini mi se da kada je došao onaj prvi termin za primenu sankcija, svi smo bili dosta skeptični. Kako su se sankcije već dva puta odlagale, za očekivati je da će tako biti i dalje."

Atanacković objašnjava da se odluka o velikom broju kompanija koje su na spisku sankcija SAD donosi na nivou same Amerike i njenog odnosa sa Rusijom.

"To je deo paketa u okviru pregovora o prestanku rata u Ukrajini između američkog predsednika Donalda Trumpa i predsednika Rusije Vladimira Putina. O tome odlučuju velike sile", kaže Atanacković za Bloomberg Adriju.

On napominje da se za ovih mesec dana, od kada su po drugi put odložene sankcije NIS-u, nije desilo ništa što bi podgrejalo suprotan efekat, odnosno eventualnu primenu sankcija. "I dalje je u toku to neko popuštanje i pozivi svih strana na dogovore."

Depositphotos

 

Zdravković objašnjava da do primene sankcija NIS-u neće doći iz dva razloga.

"Prvi je taj da naftne kompanije ne ratuju sa drugim naftnim kompanijama i to traje već 100 godina. Druga činjenica je da naftne kompanije imaju i te kako uticaja na odluke svojih vlada", ističe on.

Kako kaže, za vreme prvog predsedničkog mandata Donalda Trumpa prvi državni sekretar, odnosno ministar spoljnih poslova SAD, bio je Rex Tillerson, koji je na to mesto došao sa pozicije predsednika naftne kompanije ExxonMobil.

"To je najveća svetska i američka energetska kompanija, u vlasništvu porodice Rockefeller. Ako bi oni pravili problem ruskim energetskim kompanijama ovde, onda bi Rusi mogli njima na nekim drugim meridijanima. S druge strane, ako bi se Rusi povukli, bile bi upitne njihove investicije u Iraku, Venecueli. To se u tom naftnom, energetskom, biznisu ne radi i zato sam ubeđen da neće doći do primene ovih sankcija."

Zdravković podseća da je administracija Josepha Bidena na samom kraju mandata uvela sankcije NIS-u, ali da ih ni ne bi uveli da su ostali na vlasti u Americi. "Da su imali nameru da ih sprovedu, uradili bi to ranije."

"Trumpova administracija je pod uticajem američkih energetskih kompanija i sigurno to neće uraditi. S druge strane, ta priča zbog čega se uvode sankcije, da bi se zaustavilo finansiranje rata u Ukrajini, to je smešan argument", smatra Zdravković.

On naglašava da su Srbija i njeno tržište mali i da ne zauzimaju toliko značajno mesto u svetskim okvirima. "Biznis koji se generiše u NIS-u jeste velik za Srbiju. Oni imaju godišnji prihod od 3,3 milijarde evra, dobit od oko 375 miliona evra, a u budžet Srbije uplaćuju blizu 2,4 milijarde evra ili 4,5 odsto našeg BDP-a. Za svetske tokove i rat u Ukrajini to je smešan iznos."

NIS ponovo zatražio odlaganje

Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je naglasio da će, kada 9. maja bude boravio u Moskvi na proslavi 80 godina pobede nad fašizmom, to veče sa ruskim predsednikom Putinom razgovarati i o celoj situaciji sa NIS-om, kao i o novom gasnom aranžmanu za Srbiju.

"Moramo da potpišemo gasni aranžman do 30. maja. Moramo da rešimo pitanje naftne kompanije. Moramo da razgovaramo o svim drugim temama", rekao je Vučić, prenose mediji.

U međuvremenu, NIS je ponovo podneo zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena najavljenih sankcija SAD od 28. aprila ove godine.

Depositphotos

 

Cilj ovog zahteva je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 28. aprila (u šest sati ujutru), što je rok predviđen licencom izdatom 28. marta ove godine, navedeno je u saopštenju. Iz ove kompanije su istakli da je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podnet i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (engl. Specially Designated Nationals), koja uključuje fizička i pravna lica koja su okarakterisana kao angažovana u aktivnostima koje su pod udarom određenog programa sankcija.

U saopštenju se navodi da u narednom periodu, uprkos kompleksnim okolnostima, kompanija NIS ostaje posvećena nastavku stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata i očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih.

"O svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje, javnost će biti pravovremeno obaveštena", saopštio je nedavno NIS.

OMV i Eko gorivo našli nove prodavce

Podsetimo, američke sankcije NIS-u prvobitno je na snagu trebalo da stupe 27. februara. Ipak, odložene su za 30 dana nakon što je početkom februara NIS uputio zvaničan zahtev OFAC-u, a Amerika ga prihvatila.

NIS naftu dobija preko Jadranskog naftovoda (Janaf), koji je, nakon što su sankcije ponovo odložene toj kompaniji, dobio novu licencu od 30 dana za nastavak transporta nafte za Rafineriju Pančevo, koja je u vlasništvu NIS-a. 

Ipak, ovakva situacija sa NIS-om utiče na poslovanje te kompanije. NIS ima problema prilikom nabavke nafte od trgovaca u inostranstva, a OMV i Eko gorivo za svoje maloprodajne mreže u Srbiji ne kupuju od te kompanije, već ih uvoze.

Do ovih informacija nedavno je došao Reuters, koji navodi i da NIS kratkoročno kupuje na spot-tržištu od međunarodnih trgovačkih kuća koje su i dalje spremne da posluju sa NIS-om, navela su njihova dva izvora. NIS-ove promene u nabavci sirove nafte ranije nisu prijavljivane.

Iz austrijske kompanije OMV su za Reuters naveli da uvoze gorivo na dunavskim baržama iz svojih drugih evropskih rafinerija, dok Eko isporučuje proizvode iz Grčke, rekao je anonimni zvaničnik te kompanije. Kako su naveli iz obe kompanije, kupovinu goriva od NIS-a obustavili su zbog američkih sankcija.

Promena vlasničkog udela

Srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je njihovo uvođenje NIS-u političko pitanje, jer je ova kompanija većinski bila u ruskom vlasništvu.

Međutim, samo dan pre nego što su u februaru odložene sankcije, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft držao je 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

 

Zanimljivo je da je mađarski Mol Group istakao da je spreman da pomogne NIS-u, u slučaju da sankcije stupe na snagu u budućnosti, i oni mogu da udvostruče isporuke naftnih derivata u Srbiju. Mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je prilikom posete Beogradu u februaru izjavio da su Mađarska i kompanija Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte. On je tada ukazao i da problemi o kojima se priča nisu samo na štetu Srbije već i cele centralne Evrope.

"Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je tada Szijártó.

Kompanija NIS je inače u 2024. godini imala ukupan prihod od oko 408 milijardi dinara, od čega je neto prihod 10,1 milijardu dinara. EBITDA kompanije je prošle godine iznosila 44,4 milijarde dinara. U analizi objavljenoj u stručnom časopisu MAT (Makroekonomske analize i trendovi) navodi se da je NIS u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu imao blagi pad prihoda od jedna odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a EBITDA je smanjena za 35 procenta.

 

U analizi se navodi i da je NIS jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto.

- U pisanju pomogla Marija Veljković.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar