NIS podneo zahtev za još jedno odlaganje američkih sankcija

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je podnela novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena najavljenih sankcija SAD od 28. aprila ove godine.

Cilj ovog zahteva je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 28. aprila, što je rok predviđen licencom izdatom 28. marta ove godine, navedeno je u saopštenju. Iz ove kompanije su naveli da je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podnet i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (engl. Specially Designated Nationals), koja uključuje fizička i pravna lica koja su okarakterisana kao angažovana u aktivnostima koje su pod udarom određenog programa sankcija.

U saopštenju se navodi da u narednom periodu, uprkos kompleksnim okolnostima, kompanija NIS ostaje posvećena nastavku stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata i očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih.

"O svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje, javnost će biti pravovremeno obaveštena", saopštio je NIS.

Američke sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu 28. marta u šest sati ujutru po našem vremenu. Sankcije su odložene po drugi put, a prvobitno je na snagu trebalo da stupe 27. februara. Ipak, odložene su za 30 dana nakon što je početkom februara NIS uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC), što su podržale vlade Srbije i Mađarske, a Amerika je taj zahtev prihvatila.

Depositphotos

 

NIS naftu dobija preko Jadranskog naftovoda (Janaf), koji je, nakon što su sankcije ponovo odložene toj kompaniji, dobio novu licencu od 30 dana za nastavak transporta nafte za Rafineriju Pančevo, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Najavljene sankcije ipak utiču na poslovanje i kompanija ima problema prilikom nabavke nafte od trgovaca u inostranstva, a OMV i Eko gorivo za svoje maloprodajne mreže u Srbiji ne kupuju od ove kompanije, već ih uvoze, preneo je nedavno Rojters.

 

 

Srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je njihovo uvođenja NIS-u političko pitanje, jer je ova kompanija većinski bila u ruskom vlasništvu.

Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

Mol spreman da pomogne u slučaju sankcija

Mađarski Mol Group je spreman da pomogne NIS-u, u slučaju da sankcije stupe na snagu u budućnosti, i oni mogu da udvostruče isporuke naftnih derivata u Srbiju. Mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je prilikom posete Beogradu u februaru izjavio da su Mađarska i kompanija Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte. On je tada ukazao i da problemi o kojima se priča nisu samo na štetu Srbije, već i cele centralne Evrope.

"Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je tada Szijártó.

 

 

Kompanija NIS je inače u 2024. godini imala ukupan prihod od oko 408 milijardi dinara, od čega je neto prihod 10,1 milijardu dinara. EBITDA kompanije je prošle godine iznosila 44,4 milijarde dinara. U analizi objavljenoj u stručnom časopisu MAT (Makroekonomske analize i trendovi) navodi se da je NIS u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu imao blagi pad prihoda od jedna odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a EBITDA je smanjena za 35 procenta.

U analizi se navodi i da je NIS jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto.