I Evropa i Kanada strahuju od Trumpovih carina

Donald Trump je zvanično postao predsednik, a na kraju ceremonije inauguracije potpisao je set izvršnih naredbi kojima će se mnogo toga promeniti u budućnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u odnosu s drugim državama. Ono što posebno zabrinjava Evropu, Kinu, ali i Kanadu i Meksiko jesu carine koje je američki predsednik najavio.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, rekla je u razgovoru za TV Bloomberg Adria da u Trumpovom inauguracionom govoru nije bilo prevelikih iznenađenja i da se on mahom obraćao svojim biračima koji su zbog unutrašnje politike i glasali za njega.

Joksimović smatra da će Trumpova politika biti politika kontinuiteta, navodeći da je migrantska politika bila u centru njegovog govora. Trump se osvrnuo i na klimatske promene i najavio ponovno povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma, navodeći da je rast cena energenata jedan od glavnih krivaca za skok inflacije, rekla je ona.

"Veoma je interesantno da su u svim fazama inauguracije bili prisutni najviši svetski tehnološki magovi, koji su u prošlosti podržavali Demokratsku stranku, ali su se okrenuli Trumpu budući da demokrate nisu imale sluha za njihove zahteve za promenom legislative radi podsticanja tehnološkog razvoja“, kazala je Joksimović, poručivši da je Trump dao veliki značaj Elonu Musku, pozvavši ga da mu se pridruži na bini i zahvalivši mu se na njegovom doprinosu kampanji.

Osvrnuvši se na odnos SAD i Evrope i carine koje bi Vašington mogao da uvede, Joksimović je navela da Amerika ima deficit u trgovinskoj razmeni sa Evropom i da će Trump sasvim sigurno pokušati da to preokrene u svoju korist.

"Trump voli da šokira, to je pokazao u prvom mandatu, a i drugi će po svoj prilici obilovati bombastičnim najavama, ali smatram da treba pratiti ono što on čini, dakle konkretne poteze, a ne samo ono što govori", navela je Joksimović.

Jim Lo Scalzo/EPA/Bloomberg

 

Evropska unija je trenutno u političkoj krizi, Macron ima vrlo slabu poziciju u Francuskoj, Nemačka je u predizbornom ciklusu, a rat u Ukrajini ugrožava evropsku bezbednost, pri čemu se očekuje da bi Trump mogao preduzeti korake koji bi doveli do zaustavljanja rata. "Trump, kao i u prethodnom mandatu, disciplinuje saveznike, a protivnike drži blizu u pokušaju da se s njima dogovori oko prihvatljivih rešenja", rekla je ona.

Joksimović je podsetila da je Mario Draghi u svom izveštaju poručio da će Evropa, ukoliko se ne probudi i ne pokrene ogromna investiciona ulaganja, nastaviti da propada ekonomski i prestaće da bude značajan međunarodni akter. "Izbor Trumpa mogao bi konsolidovati Evropu i učiniti da se ona trgne i pronađe zajedničku strategiju, ali treba imati u vidu da nemaju svi evropski lideri isti odnos prema Trumpu i njegovoj administraciji", rekla je ona.

 

Počinje li zlatno doba Amerike

Šta će za Evropu i regiju značiti povratak Donalda Trumpa u Belu kuću - to za Bloomberg TV, komentariše Luka Ignac, spoljnopolitički analitičar i pomoćnik direktora Transatlantske sigurnosne inicijative (TSI) Atlantskog veća.

Trump je već prvog dana svog mandata potpisao 47 izvršnih uredbi i poništio mnoštvo odluka Joea Bidena, a između ostalog ponovo je povukao SAD iz Pariskog sporazuma.

"Očekivali smo ovo, jer je Trump i najavljivao da će tako izgledati njegov prvi dan. Ono što je možda iznenađenje jeste ton govora tokom inauguracije koji je, možda, bio više fokusiran na domaću publiku. Poslao je poruke da će ostvariti obećanja koja je dao za vreme kampanje i na neki način osigurati svoje mesto u analima istorije američkih predsednika", kaže Ignac, dodajući da je, recimo, bilo dosta iznenađujućih poruka vezano za migracionu politiku i carinski sistem.

Prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije koji je, u momentu javljanja u Vašingtonu, javnost u Americi je podeljeno reagovala na Trumpov govor od ponedeljka, zavisno od toga koji je medij u pitanju. Očekivano, mediji okrenuti demokratama bili su kritički nastrojeni prema onome što je Trump govorio. Zamerano mu je to što se više bavio Bidenovom ostavštinom, nego budućnošću SAD.

Ipak, mediji su donekle oguglali na Trumpove nastupe, tako da, prema rečima Luke Ignaca, nije bilo šokantnih reakcija kao za vreme prvog mandata 47. američkog predsednika.

Kada je reč o carinama, usmerenim protiv Kanade i Meksika pre svega, ali i potencijalno protiv evropskih izvoznika, Ignac kaže da ne treba odbaciti činjenicu da bi Trump mogao koristiti carine kao neku vrstu alata u trgovinskoj politici.

"Što se tiče carina za Meksiko i Kanadu, ono na šta svi ekonomisti ukazuju jeste da će one dovesti do rasta cena u Americi. A tu je inflacija već dovoljno velika i jedan je od razloga zašto je Trump pobedio na izborima", kaže Ignac, napominjući da zato evropski političari (barem zasad) ne moraju previše da brinu, jer će i sam Trump biti oprezan, iz straha.

Ignac se dotakao još jedne vruće teme, a to je rusko-ukrajinski rat, rekavši da je Trump definitivno u poziciji da ubrza okončanje rata, ali to ne znači da će ga okončati.

 

Musk ili Trump - ko je moćniji?

Politički konsultant Domagoj Juričić je u razgovoru za TV Bloomberg Adria rekao da prisutvo Elona Muska, Jeffa Bezosa, Sama Altmana i drugih tehnoloških lidera na inauguraciji američkog predsednika Donalda Trumpa jasno pokazuje preusmeravanje fokusa globalne tehnološke elite i njeno približavanje centrima političke moći.

"Oni su svesni da Trumpova administracija itekako može da oblikuje regulativu i tržište koje direktno utiče na njihove interese", kazao je Juričić."To ujedno snažno simbolizuje kraj jednog doba globalizacije i početak novog, gde politika i tehnologija ulaze u novu fazu suživota."

Na pitanje ko trenutno vlada svetom, Musk ili Trump, Juričić kaže da oni predstavljaju dva izvora moći, političku i tehnološku. Ključna razlika je u tome što Trump donosi odluke s direktnim uticajem na Ameriku, ali i na svetski poredak, dok Musk tu moć koristi isključivo za sebe. "To su, po meni, dva velika ega i pitanje je kada će ući u međusobni sukob. Prva stepenica mogle bi biti carine na kineske proizvode", navodi on.

Kada je reč o carinama od 25 odsto Meksiku i Kanadi, koje mogu izazvati trgovinske ratove i narušiti odnose unutar Severne Amerike, Juričić kaže da - globalno - takve odluke šalju signal da SAD nastavljaju sa politikom protekcionizma. "To podstiče i druge države da donose slične poteze, a to otvara brojne povezane probleme."

"Trumpova imigraciona politika izaziva pravne i logističke izazove i američka ekonomija bi itekako mogla osetiti posledice, budući da su imigranti ključni izvor radne snage u sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo", ocenio je sagovornik Bloomberg Adrije.

Detalja oko evropskih i kineskih carina zasad još uvek nema, a što se tiče Meksika i Kanade, Trump je u ponedeljak uveče izjavio da će njima uvesti carine od 25 odsto.

"Razmišljamo o 25 odsto o Meksiku i Kanadi, jer oni puštaju ogroman broj ljudi u SAD. Mislim da ćemo to uraditi 1. februara", rekao je Trump odgovarajući na pitanja novinara u Ovalnom kabinetu u ponedeljak uveče, preneo je Bloomberg.

Trumpovi planovi za carine za dve zemlje koje su ključne za uvoz energenata i automobila u SAD, mogle bi da izazovu trgovinski rat između potpisnica sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), naslednika Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA). Inače, sporazumu USMCA je potpisan tokom Trumpovog prvog mandata i on je dosada regulisao tok trgovine robe i usluga vredan 1,8 biliona dolara, pokazuju podaci iz 2022. godine.

I Kanada i Meksiko su rekli da će uzvratiti carinama na američku robu ako im Trump uvede carine. Kanada je već sastavila početnu listu na kojoj se nalaze američki proizvodi vredni oko 150 milijardi kanadskih dolara (105 milijardi dolara), na koje bi uvela carine ukoliko Trump svoj plan sprovede u delo.

Carine koje Trump najavljuje predstavljale bi opasan udar na američku auto-industriju i proizvođače automobila u Detroitu, od kojih svaki uvozi značajan broj vozila iz Kanade i Meksika, rekli su analitičari Bernsteina u novembru. Tada je Trump prvi put na svojoj mreži Truth Social nagovestio da će uvesti carine.

Tada je napisao da će uvesti carine ovim zemljama i da će one "ostati na snazi sve do trenutka dok droga, posebno fentanil, i svi ilegalni stranci ne zaustave invaziju na našu zemlju!".

 

Podaci pokazuju da Stellantis NV iz Kanade uvozi oko 40 odsto vozila koje prodaje u SAD, dok General Motors uvozi otprilike 30 odsto, a Ford Motor Co. 25 procenata. Dodatno, carine bi pogodile i industriju automobilskih delova, vrednu oko 97 milijardi dolara, i uvoz oko četiri miliona gotovih vozila koja dolaze u SAD iz tih zemalja. To bi moglo da dovede do povećanja prosečne cene novih automobila za oko 3.000 dolara, prema Volfe Researchu.

Kako je ranije izjavio kanadski ministar finansija Dominic LeBlanc, kanadska vlada će nastaviti da razgovara o bezbednosti granica i drugim pitanjima s Trumpovom administracijom. On je istakao da ostaju posvećeni borbi protiv fentanila, i da se trude da osiguraju da imigracija bude uredna i legalna.

U decembru je kanadska vlada predstavila plan da potroši oko milijardu dolara na dodatne mere za obezbeđenje granica, kao što je angažovanje više helikoptera i dronova koji bi nadgledali granične prelaze.

Meksiko na sve načine pokušava da izbegne nametanje carina, i preduzima sve mere da se dodvori Trumpa, a to uključuje i smanjenje uvoz iz Kine, kao i rekordne zaplene fentanila. Vlada meksičkog predsednika Claudia Sheinbaum saopštila je da bi carine mogle da utiču na 800 milijardi dolara godišnje trgovine između ovih zemalja i da bi potencijalno izazvale inflaciju u SAD.

Bloomberg

 

Osim što bi carine potencijalno mogle da izazovu inflaciju, one mogu i da dovedu do gubitka nekih radnih mesta u SAD, ukoliko zemlje kojima su uvedene uzvrate istim merama. S obzirom na to šta je sve Trump u ponedeljak potpisao, a i da je carine Meksiku i Kanadi već ranije najavljivao, možemo očekivati da će one zaista uskoro biti uvedene.

Za njega nema prepreka u ovoj nameri, jer on može da uvede carine bez odobrenja Kongresa. Kroz niz zakona, Kongres je ovlastio predsednika SAD da menja carine kako bi se rešavali različiti problemi. To uključuje pretnju nacionalnoj bezbednosti, rat ili vanredno stanje, štetu ili potencijalnu štetu američkoj industriji, kao i nepravedne trgovinske prakse. Iako bi kompanije mogle da pokušaju da se bore protiv viših carina na sudu, teško da bi uopšte uspele da spor dobiju, jer su one vezane za predsednička ovlašćenja.

- U pisanju teksta pomogla Vesna Damjanić, Ivan Vrdoljak i Marija Jevtić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar