Šta treba da znate o carinama i njihovim posledicama

Danas su oči sveta uprte u američkog predsednika Donalda Trumpa. On privodi kraju promišljanja o svojim planovima za uvođenje recipročnih carina, a njegov tim još uvek finalizuje veličinu i opseg novih nameta koje bi trebalo da predstavi u sredu posle podne. Evo kako carine funkcionišu, ko ih zapravo plaća i kako se prikuplja prihod.

Šta su carine i čemu služe

Carine su nameti koji se naplaćuju na uvezenu robu. Kao i svi slični nameti poput poreza i trošarina, one su izvor državnih prihoda. Zemlje su se dugo oslanjale na njih da podrže lokalne industrije tako što će inostrane proizvode učiniti skupljima. Trump ih koristi i kao polugu za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva.

Kako se prikupljaju i sprovode carine

Ministar finansija SAD odgovoran je za uspostavljanje propisa o naplati carina, ali US Customs and Border Protection (CBP, pandan srpskoj Upravi carina) je vladino telo zaduženo za njihovo sprovođenje u gotovo 330 ulaznih luka širom zemlje, što uključuje granične prelaze putevima ili železnicom, kao i morske i vazdušne luke. Agenti pregledaju papirologiju i robu, te naplaćuju namete i kazne. Novac se prikuplja u trenutku carinjenja i polaže u opšti fond, piše Bloomberg. Oni koji ne uspeju da ispravno opišu količinu, kategoriju ili poreklo određenog proizvoda, bilo namerno ili zbog nemara, suočavaju se s kaznama.

Neka roba i komponente više puta prelaze granice pre nego što postanu gotov proizvod, poput automobila s delovima proizvedenim u SAD koji su sastavljeni u Meksiku i ponovo uvezeni u SAD. Prema pravilima CBP-ja, proizvodi proizvedeni u SAD koji se ponovno uvoze u zemlju a da im vrednost nije "poboljšana" ili "napredna" oslobođeni su carine. Nadalje, recimo, SAD izvoze zlato u Indiju, gde se koristi za izradu naušnica. Konačni proizvod podleže carinama pri ponovnom ulasku u SAD. U tom slučaju bi čak i vrednost zlata bila ocarinjena.

Koliko se novca generiše carinama

Depositphotos

Dok su carine nekada bile glavni izvor prihoda američke vlade, tokom većeg dela prošlog veka činile su mali udeo državnih prihoda. Od prošle godine oni su činili manje od tri odsto saveznih prihoda, prema analizi vladinih podataka koju su izvršile Federalne rezerve Sent Luisa.

Kombinovane carine za Kanadu, Meksiko i Kinu mogle bi da se pretvore u dodatne troškove od 1,1 biliona dolara za uvoznike iz SAD u sledećoj deceniji, prema procenama nestranačkog tink-tenka Tax Foundation. Samo u 2025, predviđa grupa, politika bi mogla da poveća namete za gotovo 110 milijardi dolara.

Tax Foundation procenjuje da su carine koje je Trump nametnuo Kini tokom svog prvog mandata i proširene tokom predsedničkog mandata Joea Bidena stvorile 77 milijardi dolara godišnjeg prihoda.

Ko plaća carine

Istraživanje je uopšteno pokazalo da potrošači i kompanije u SAD snose troškove viših carina. Strani proizvođači mogu da smanje svoje troškove prodaje ili američki uvoznici mogu da preuzmu deo troškova. Kako bi izbegle nižu dobit, firme često odlučuju da povise cene i umesto toga prenesu deo troška na potrošače.

 

Međutim, postoje potencijalne rupe u zakonu, kao što je proces izuzeća koji firmama omogućava da zatraže oslobađanje od carina ako bi njihovo plaćanje neopravdano naštetilo njihovom poslovanju i nije bilo drugih opcija za kupovinu proizvoda iz druge zemlje.

Koje su posledice uvođenja carina

Nedavna istorija američke trgovine s Kinom pomaže da se objasni šta se događa kada su carine na snazi. Tokom svog prvog mandata, Trump je nametnuo niz carina na kineske proizvode, uključujući čelik, aluminijum i motore. Ta azijska zemlja je isporučivala petinu robe koju su SAD uvozile pre Trumpovog prvog trgovinskog rata 2018. godine, da bi to palo na oko 14 odsto američkog uvoza 2023. godine.

Povrh toga, kad carine stupe na snagu, uvoznici često pribegavaju njihovom izbegavanju. To se može učiniti slanjem robe kroz treću zemlju, prijavljivanjem manje vrednosti proizvoda ili njihovim pogrešnim označavanjem kao slične robe koja ima niže stope carine. Ekonomisti Goldman Sachsa nedavno su otkrili da izbegavanje carina može objasniti čak 90 milijardi dolara od procenjenih 240 milijardi dolara povlačenja američkog uvoza iz Kine u poređenju s nivoima pre trgovinskog rata.

Šta je 'služba spoljnih prihoda' koju je predložio Trump

Bloomberg

Trumpova administracija predložila je stvaranje zasebne Službe spoljnih prihoda (američki pandan srpskoj Upravi carina je Internal Revenue Service - Služba za unutrašnje prihode) za prikupljanje taksi kao deo njegove trgovinske politike "Amerika na prvom mestu". Analitičari su primetili da prihodi od carina nisu "spoljašnji" izvor s obzirom na to da namete plaćaju uvoznici sa sedištem u SAD, koji barem deo troškova prebacuju na američke potrošače. Koncept naglašava Trumpovu želju da uokviri carine na strani uvoz kao izvor prihoda koji ne snose poreski obveznici.

Šta to sve znači za trgovinske ugovore

SAD imaju sporazume o slobodnoj trgovini s 20 trgovinskih partnera širom sveta, uključujući jedan s Meksikom i Kanadom koji je poznat kao USMCA ili nova NAFTA. U tim sporazumima zemlje se obavezuju da će carinske stope svesti na nulu. Trumpove carine za Meksiko i Kanadu u suprotnosti su s trgovinskim sporazumom između tri zemlje (koji treba ponovo pregovarati 2026), piše Bloomberg.

Kao članica Svetske trgovinske organizacije, SAD su obavezane da se pridržavaju pravila i ograničenja korišćenja subvencija, kao i trgovinskih prepreka kao što su carine i kvote.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar