Da li su Trumpove carine dobar potez za američku ekonomiju

Pre gotovo stotinu godina, SAD su uvele zakon o carinama koji je izazvao globalni trgovinski rat, ali i odužio i pogoršao veliku depresiju. 

Sada američki predsednik Donald Trump računa na to da se svet dovoljno promenio i da se istorija neće ponoviti. 

Ove nedelje Trump će uvesti takozvane recipročne carine na, kako kaže, "Dan oslobođenja." Očekuje se kako će taj potez obuhvatiti čak i širi raspon trgovine nego zloglasne carine iz 1930. godine, koje već dugo služe kao lekcija upozorenja o opasnostima protekcionizma. Carine su deo Trumpovog šireg projekta kojim želi da uništi globalni trgovinski sistem koji je SAD pomogao izgraditi iz ruševina tridesetih, jer je američki predsednik uveren da su Amerikanci u njemu loše prošli. 

"Svet pljačka SAD poslednjih 40 godina i duže. Sve što činimo je više nego pošteno", rekao je Trump ovog vikenda u intervjuu za NBC News. 

Senator Reed Smoot i zastupnik Willis Hawley na Kapitolu 1929. | Izvor: Granger Historical Picture Archive/Alamy

O važnim pojedinostima - vrednosti carina, njihovom trajanju, potencijalnim izuzecima za zemlje ili sektore - poslednjih dana razgovaralo se u Beloj kući. Sve zavisi od sklonosti nepredvidivog Trumpa koji će nove carine predstaviti 2. aprila u Beloj kući. 

Finansijska tržišta već sad su potresena, a funkcioneri svetskih sila boje se da bi takvi potezi mogli izazvati recesiju u SAD, ali i usporavanje ekonomskog rasta u čitavom svetu. 

Predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde privatno je lidere EU upozorila kako se moraju pripremiti na najgori scenario, prema kom neprijateljski nastrojene SAD svet uvlače u destruktivni privredni sukob, kažu izvori upoznati s razgovorima. 

U Kanadi, koja trgovinski sporazum s SAD ima još od kasnih osamdesetih, političari rade na promenama privrede koje tri četvrtine svog izvoza šalje svom južnom susedu. 

"Stari odnos koji smo imali sa SAD, koji se zasnivao na jačoj integraciji naših privreda i snažnoj vojnoj i sigurnosnoj saradnji, gotov je", izjavio je prošle nedelje kanadski premijer Mark Carney. 

Trumpovi planovi podelili su i korporativnu Ameriku. Američka privredna komora upozorila je kako će posebno teško pogođeni biti mali biznisi. Čak i iz Tesle - čiji direktor Elon Musk javno podržava grubi Trumpov pristup - pozivaju na oprez. Ipak, proizvođači čelika i neki legendarni brendovi oduševljeno su pozdravili ideju o višim carinama, žaleći se na nepravedne količine uvoza. 

ArcelorMittal Dofasco čeličana u Hamiltonu, Kanada, 12. marta | Bloomberg

Podizanjem carinskog zida oko najveće svetske privrede, Trump ispunjava obećanje iz kampanje i pokušava da nagomila prihode kojima bi izbalansirao poreske olakšice koje ove godine želi da progura kroz Kongres. Kako god priča da se završi, sigurno je da će Trump ostaviti svoj trag u istoriji privrede. 

"Ovo će biti mnogo veće od carina iz 1930. godine", kaže Douglas Irwin, ekonomski istoričar sa Dartmuta, te dodaje kako će i očekivani porast stope carina i obim obuhvaćene trgovine vrlo verovatno zaseniti ono što se dogodilo u prošlom veku. "Uvoz danas čini mnogo veći udeo BDP nego početkom tridesetih, i to daleko", objašnjava. Uvoz dobara i usluga čini 14 odsto američkog BDP, odnosno tri puta više od udela iz 1930. godine. 

Analiza Bloomberg Economicsa otkriva kako bi maksimalistički pristup prosečnoj carinskoj stopi SAD nadodati do 28 odstotnih bodova - što bi izazvalo udarac za BDP od četiri odsto i podiglo cene za gotovo 2,5 odsto u naredne dve do tri godine. To bi bio ekvivalent kresanja više od milijardu dolara američke proizvodnje ili čitavog BDP-a Pensilvanije. Poređenja radi, to bi bilo gotovo jednako loše kao i globalna finansijska kriza koja je američku ekonomiju smanjila za šest odsto nakon tri godine nasuprot trenda u periodu pre krize. 

Trump glasno izražava zabrinutost zbog poreza na dodatnu vrednost u Evropi i barijera u Kini, što znači da bi se ti regioni mogli suočiti sa velikim carinskim šokom i potencijalno izgubiti veliki deo svojeg izvoza u SAD, otkriva analiza Bloomberg Economicsa. Ipak, budući da je izložen ograničeni udeo BDP, ekonomski udarac bi verovatno bio izdrživ. Kanada i zemlje jugoistočne Azije verovatno će doživeti ozbiljnije poremećaje. 

Prognoza Bloomberg Economicsa pretpostavlja da će zemlje odgovoriti uvođenjem carina na američki uvoz. Ne uzima u obzir posredne privredne troškove politika, poput toga kako bi nesigurnost po pitanju budućnosti mogla kompanije podstaknuti da zaustave svoje investicione planove ili kupce da odlože kupovinu. 

Trumpova administracija je odbacila upozorenja da bi carine mogle potopiti privredu i pohvalila se najavama o investicijama vrednim gotovo dve milijarde dolara, insistirajući kako one dokazuju da carine već sada vraćaju proizvodnju natrag u SAD. Nejasno je koliko će se tih dugoročnih investicija zaista i ostvariti ili koliko će se novih radnih mesta otvoriti. 

Privlačenje investicija 

"Carine će Ameriku učiniti kompetitivnijom. Podstaći će investicije u Ameriku", rekao je 19. marta Stephen Miran, čelnik Veća ekonomskih savetnika Bele kuće, za Bloomberg News. U istom razgovoru je naglasio i prihode koje će carine doneti. Drugi visoki funkcioneri rekli su kako će nove carine u državni budžet doneti najmanje 700 milijardi dolara. 

Uz carine od 25 odsto na automobile koje će na snagu stupiti uskoro, Trump je već uveo carine od 25 odsto na uvoz velike količine dobara iz Kanade i Meksika, rekavši kako carinama želi pritisnuti te zemlje da zaustave migraciju i krijumčarenje fentanila u SAD. Carine su uvedene i Kini, od 20 odsto, zato što ta zemlja nije učinila dovoljno da zaustavi izvoz sastojaka za fentanil u SAD, Kanadu i Meksiko. 

Trump je uveo i globalne carine na čelik i aluminijum, a obećao i sličan potez što se tiče bakra i farmaceutskih proizvoda. 

Kamion koji prevozi nova vozila Toyota Tacoma prelazi u SAD na ulaznoj luci Otay Mesa na američko-meksičkoj granici u San Dijegu, Kalifornija, 27. marta. | Bloomberg

Ipak, ništa od toga verovatno neće biti ni blizu takozvanim recipročnim carinama kada je reč o vrednosti obuhvaćenog uvoza. Nove carine trebalo bi u jednom broju - stopi carine - obuhvatiti sve trgovinske barijere s kojima se izvoz iz SAD suočava u drugim ekonomijama, uključujući i faktore poput poreza ili regulativa. 

Trump je posebno besan na PDV koji koriste evropske i druge zemlje, koje je njihovim izvoznicima dozvoljeno da se umanji. Planovi su se razvili poslednjih nedelja, nakon što se Trump udaljio od svoje predizborne ideje o univerzalnim carinama od 10 ili 20 odsto, na primer, na sav uvoz u SAD. 

Ključni funkcioneri Trumpove administracije potencijalna neslaganja ne iznose javno, ali postoje znaci natezanja. Jedan savetnik javno je progovorio o internim "pregovorima", a ovog je vikenda član Trumpovog Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Hassett jasno rekao kako još uvek nije došlo do odluke kada je reč o pojedinostima. "Predsednik mora mnogo toga analizirati, a siguran sam da će doneti pravu odluku", rekao je Hassett u nedelju za Fox News. 

Čini se kako Amerikanci baš ne veruju da će carine osnažiti ekonomiju i da su zabrinuti zbog rasta cena: sentiment potrošača u martu je pao na najniže nivoe u više od dve godine, a dugoročna očekivanja za inflaciju porasla su na najviše nivoe u poslednje 32 godine. Trumpovi funkcioneri pokušavaju ublažiti strahove glasača i tvrde kako će veća ekonomska transformacija biti vredna ovih poteškoća. 

Trump je u intervjuu ovog vikenda izjavio kako ga "uopšte nije briga" ako strani proizvođači automobila povise cene zbog carina jer će "ljudi početi kupovati američke automobile". 

Zaboravite sporazume o trgovini 

Nakon završetka Drugog svetskog rata, SAD je predvodio pozive za smanjenje carina i široko prihvatio koncept "omiljene nacije", koji je od 1947. godine (i potpisivanja Opšteg sporazuma o carinama i trgovini) primenjen kroz čitav niz pažljivo pregovaranih carinskih stopa na hiljade izuzetno specifičnih linija proizvoda. Sistem je najnižu dostupnu stopu učinio dostupnom svim potpisnicima tog sporazuma, a potom i svim članicama Svetske trgovinske organizacije.

"Ovime nam se poručuje: 'Zaboravite GATT, zaboravite WTO. Jednostavno ćemo uvesti vlastiti skup pravila bilateralno sa svakom zemljom", kaže Michael Froman, predsednik Veća za međunarodne odnose i jedan od vodećih pregovarača o trgovini tokom mandata predsednika Obame. 

Automobili koje je proizveo Ford u Michiganu 1947, iste godine kada je potpisan GATT sporazum |  Izvor: Keystone/Hulton Archive

Trumpova administracija kaže da je cilj smanjiti globalne neravnoteže koje izazivaju napetosti. U najboljem slučaju, ovaj pristup mogao bi doneti seriju dogovora kojima SAD smanjuju trgovinske barijere širom sveta, kaže Froman. A postoje znakovi da su EU i drugi počeli da rade na kompromisnim rešenjima u nadi da će nagovoriti Trumpa da barem ublaži carine.

Ipak, "najveći rizik je, po mom mišljenju, da će sve to dovesti do povećanja trgovinskih barijera, što će uticati na rast", kao i na inflaciju, produktivnost i konkurentnost, govori Froman. "Kao i da ćemo videti sve manji deo kolača za SAD umesto koristi sve snažnije globalne ekonomije."

Uz to, čini se kako Trumpove carine nemaju nikakve granice, dodaje Mary Lovely, viša saradnica na Institutu Peterson za međunarodnu ekonomiju. 

"Ako verujete da je SAD potrebna zaštita u svim segmentima proizvodnje, vrlo uskoro nećete štititi samo ono što ne proizvodite", kaže ona. "Čini se da ovi momci žele proizvoditi baš sve."

Nesigurnost i odgađanje 

Biznisi jure kako bi se prilagodili i pokušavaju shvatiti što će biti sledeće. Za mnoge od njih to znači zaustavljanje donošenja manjih odluka. U DataDocksu, koji pomaže kompanijama poput Pepsija i Stitch Fixa koordinirati promet u fabrikama i skladištima, rezervacije za april pale su za 35 odsto u odnosu na godinu ranije. 

Osnivača DataDocksa Nicka Rakovskyja još više zabrinjava činjenica da kompanije koje bi u normalnim okolnostima isporuke planirale za leto, sada ne podnose rezervacije kasnije od prve polovine aprila. To je, kaže on, "ponašanje koje je u skladu s nesigurnošću koje smo primetili i u prošlosti" tokom poremećaja u lancu snabdevanja izazvanog pandemijom virusa korona. 

Tokom prvog Trumpovog trgovinskog rata 2019. godine, američki Fed je otkrio kako je uticaj nesigurnosti na usporavanje investicija i zapošljavanja bio veći od uticaja carina. Ovaj put je nesigurnost porasla na više nivoe nego tada, a pojavljuje se i u službenim prognozama. 

Fed je u martu prognoze godišnjeg rasta umanjio najviše još od 2022. godine, smanjivši ih s 2,1 na 1,7 odsto. To se dogodilo pre ovonedeljnih carina, a nedugo nakon upozorenja OECD-a da će Trumpove trgovinske politike usporiti globalni rast i uzrokovati rast cena. 

"Ovo je najdramatičnija promena poverenja koje se ja sećam, izuzevši početak pandemije", rekao je prošle nedelje Neel Kashkari, predsednik Feda iz Minneapolisa od 2016. godine. "Zamislivo je da će ovaj udarac imati snažnije posledice od samih carina." 

Drugi kažu kako bi potencijalni rizici mogli dovesti do stagflacije slične onoj iz sedamdesetih, ili nesigurnosti koju je izazvala finansijska kriza 2008. godine. Bivša članica odbora Centralne banke Japana, Sayuri Shirai, boji se kako će, za razliku od nedavnih ekonomskih padova, stalna prisutnost inflacije (koja će verovatno porasti zbog carina) ograničiti centralnim bankama odgovore.

Sve to unelo je nemir na Wall Street. S&P500 u martu je ušao u korekciju, a ekonomisti Goldman Sachsa, JPMorgan Chasea i drugih velikih investicionih kuća drastično su srezali prognoze američkog rasta. Strahovi su i u ponedeljak nastavili da utiču na globalna finansijska tržišta: američke akcije zabeležile su najgori kvartal u odnosu na ostatak sveta još od 2009. godine, dok je japanski Nikkei 225. dan završio u padu od oko četiri odsto. 

"Teško je zamisliti, ali ponovo očekujemo recesiju", napisao je nedavno Mark Zandi, glavni ekonomista Moody's Analyticsa. 

Još u januaru se očekivalo kako će SAD postizati bolje rezultate od ostatka sveta zbog snažne potrošnje i živog tržišta rada, a neki su i radosno iščekivali Trumpovu "pro-biznis" administraciju. Ova navala carina drastično je promenila atmosferu. 

Strahovi ekonomista 

"Mnoge zemlje pokušale su da rastu u zaklonu velikih carinskih ograničenja, ali to jednostavno ne funkcioniše", kaže Simon Johnson s MIT-ja, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. "Protekcionizam nije dobra strategija, a to smo videli mnogo puta kroz istoriju." 

Iako su izvršni direktori fabrika širom Amerike uglavnom pozdravljali Trumpova obećanja o poreznim olakšicama i deregulaciji, sve više upozoravaju na opasnosti koje predstavlja protekcionizam i udarce na poverenje potrošača. 

Ipak, neke kompanije su zadovoljne Trumpovim napadima na strane trgovinske barijere. 

U pismu američkim trgovinskim funkcionerima, fabrika JM Smucker se 11. marta požalila na disbalans: američke carine na uvezene džemove niže su od dva odsto, dok carine EU iznose 37 odsto. 

Ova razlika znači da su evropski proizvođači u SAD 2024. godine izvezli džemove, marmelade i druge namaze u vrednosti od gotovo 240 miliona dolara, dok je SAD u Evropu izveo proizvode u vrednosti od tek 294.614 dolara, kažu iz te fabrike. U pismu takođe stoji kako evropske carine na te proizvode "štete američkim poljoprivrednicima, proizvođačima i radnicima." 

Viski Jack Daniel's proizveden u Americi uklonjen je s polica radnje u Torontu u martu.| Bloomberg

S druge strane, menadžeri u Tesli u nedavnom su pismu trgovinskim funkcionerima napisali kako nove carine mogu naštetiti ne samo toj fabrici već i američkoj kompetitivnosti uopšte, jer će povisiti troškove proizvodnje u SAD. 

Trump je prošle nedelje izjavio kako o carinama nije razgovarao s Muskom, rekavši kako bi taj razgovor mogao predstavljati sukob interesa. 

Tesla se suočava s negativnim reakcijama potrošača, a postoje znakovi da se bojkot američkih proizvoda širi. Nakon uvođenja američkih carina 1930. godine, evropski i drugi trgovinski partneri uveli su vlastite carine na izvoz iz SAD, uključujući na američke automobile, napisao je ekonomista Kris James Mitchener i njegove kolege u radu iz 2021. godine. Američke carine takođe su izazvale italijanske automobilske klubove, ali i druge širom sveta, da bojkotuju američke automobile. 

I ovaj put bi se američke kompanije mogle suočiti s istom situacijom, upozorava Irwin. Već sada radnje u Kanadi s polica uklanjaju američki viski i druge proizvode. 

Irwin naglašava kako Trumpovi prigovori na trgovinu sežu daleko u prošlost SAD, štaviše, u najranije dane te zemlje kada su osnivači Thomas Jefferson i Alexander Hamilton žestoko govorili protiv uvoza i zalagali se za carine. "Uvek je u američkom DNK bilo nešto što je izazivalo prigovore na nepoštene trgovinske prakse", kaže on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar