Šta su carine i zašto će Amerikanci patiti

Ovih dana sve oči sveta uprte su u predsednika SAD Donalda Trumpa. On je uzdrmao ekonomije i tržišta carinama na robu najvećih trgovinskih partnera nacije. Dosad je uveo carine od 25 odsto na većinu uvoza iz Kanade i Meksika i podigao one za Kinu na 20 odsto. Ti potezi su gurnuli američke carine na najviši prosečan nivo od 1943. godine, prema Budžetskoj laboratoriji Univerziteta Jejl, a Trump je nagovestio da bi moglo uslediti još povećanja. Evo kako carine funkcionišu, uključujući ko ih zapravo plaća i kako se prikuplja prihod.

Šta su carine i čemu služe

Carine su dažbine koje se naplaćuju na uvezenu robu. Kao i svi slični nameti kao što su porezi i akcize, oni su izvor državnih prihoda. Zemlje su se dugo oslanjale na njih da podrže lokalnu industriju tako što poskupljuju strane proizvode. Trump ih koristi i kao polugu za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva.

Kako se prikupljaju i primenjuju carine

Ministar finansija SAD odgovoran je za uspostavljanje propisa o naplati carina, ali US Customs and Border Protection (CBP) predstavlja državni organ zadužen za njihovo sprovođenje na skoro 330 ulaznih luka širom zemlje, što uključuje granične prelaze drumskim ili železničkim saobraćajem, kao i morske luke i aerodrome. Agenti pregledaju papirologiju i robu i naplaćuju namete i kazne. Novac se prikuplja u trenutku carinjenja i deponuje u opšti fond, piše Bloomberg. Oni koji ne opišu tačno količinu, kategoriju ili poreklo određenog proizvoda, namerno ili iz nemara, dobijaju kaznu.

Neka roba i komponente prelaze granice više puta pre nego što postanu gotov proizvod, kao što su automobili sa delovima proizvedenim u SAD koji se sklapaju u Meksiku i ponovo uvoze u SAD. Prema pravilima CBP-a, proizvodi proizvedeni u SAD koji se ponovo uvoze u zemlju bez "poboljšane" ili "napredne" vrednosti su bescarinski. Štaviše, recimo da SAD izvoze zlato u Indiju, gde se koristi za pravljenje minđuša. Konačni proizvod podleže carinama pri ponovnom ulasku u SAD. U tom slučaju bi čak i vrednost zlata bila podložna carinama.

Koliko se novca dobija od carina

Dok su carine nekada bile glavni izvor prihoda za vladu SAD, tokom većeg dela prošlog veka one su činile mali udeo u vladinim prihodima. Od prošle godine, oni su činili manje od tri odsto federalnih prihoda, prema analizi vladinih podataka Federalnih rezervi Sent Luisa.

Kombinovane carine za Kanadu, Meksiko i Kinu mogle bi da dovedu do dodatnih troškova od 1,1 bilion dolara za američke uvoznike u narednoj deceniji, prema procenama nestranačkog istraživačkog centra Poreske fondacije. Samo u 2025. godini, predviđa grupa, ta politika bi mogla povećati namete za skoro 110 milijardi dolara.

Poreska fondacija procenjuje da su carine koje je Trump uveo Kini tokom svog prvog mandata i proširene tokom predsedavanja Joea Bidena donele 77 milijardi dolara godišnjeg prihoda.

Ko plaća carine

Istraživanje je generalno pokazalo da američki potrošači i preduzeća snose troškove viših carina. Strani proizvođači mogu smanjiti svoje prodajne troškove ili američki uvoznici mogu apsorbovati neke od troškova. Da bi izbegle manji profit, kompanije često odlučuju da podignu cene i umesto toga prebace deo troškova na potrošače.

Međutim, postoje potencijalne rupe u zakonu, kao što je proces izuzeća koji omogućava kompanijama da zatraže izuzeće od carina ako bi njihovo plaćanje neopravdano štetilo njihovom poslovanju i nije bilo drugih opcija za kupovinu proizvoda iz druge zemlje.

Koje su posledice uvođenja carina

Nedavna istorija trgovine SAD sa Kinom pomaže da se objasni šta se dešava kada su carine na snazi. Tokom svog prvog mandata, Trump je uveo niz carina na kineske proizvode, uključujući čelik, aluminijum i motore. Ta azijska zemlja isporučila je petinu robe koju su SAD uvezle pre Trumpovog prvog trgovinskog rata 2018. godine, ali će to pasti na oko 14 odsto američkog uvoza 2023. godine.

Pored toga, kada carine stupe na snagu, uvoznici često pokušavaju da ih izbegnu. To se može uraditi slanjem robe preko treće zemlje, deklarisanjem niže vrednosti proizvoda ili pogrešnim etiketiranjem kao sličnom robom sa nižim carinskim stopama. Ekonomisti Goldman Sachsa su nedavno otkrili da izbegavanje carina može objasniti čak 90 milijardi dolara od procenjenih 240 milijardi dolara povlačenja američkog uvoza iz Kine u poređenju sa nivoima pre trgovinskog rata.

Šta je 'spoljna poreska služba' koju je predložio Trump?

Trumpova administracija predložila je stvaranje posebne Spoljne poreske službe da prikuplja carine u okviru svoje trgovinske politike "Amerika na prvom mestu". Analitičari su primetili da prihod od carina nije "spoljni" izvor, s obzirom na to da namete plaćaju uvoznici sa sedištem u SAD, koji bar deo troškova prebacuju na američke potrošače. Koncept naglašava Trumpovu želju da uvede carine na uvoz iz inostranstva kao izvor prihoda koji ne snose poreski obveznici.

Šta sve to znači za trgovinske sporazume

SAD imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa 20 trgovinskih partnera širom sveta, uključujući jedan sa Meksikom i Kanadom poznat kao USMCA ili nova NAFTA. U ovim sporazumima zemlje se obavezuju da smanje carinske stope na nulu. Trumpove carine za Meksiko i Kanadu krše trgovinski sporazum između tri zemlje (o kome će se ponovo pregovarati 2026. godine), piše Bloomberg.

Kao članica Svetske trgovinske organizacije, SAD su vezane pravilima uključujući ograničenja korišćenja subvencija, kao i trgovinske barijere kao što su carine i kvote.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar