Trump carinama puca u kolena građanima SAD, EU ne sme uzvratiti istom merom

Donald Trump je u sredu najavio uvođenje carina od 25 odsto na robu iz Evropske unije (EU) uz poruku da je Unija stvorena kako bi "prevarila Sjedinjene Američke Države (SAD)". Iako se još ne zna hoće li SAD uvesti carine na sve proizvode ili samo na odabrane, njegove izjave su zabrinule predstavnike brojnih industrija.

Najosetljivija na nove namete je automobilska industrija EU, koju je Trump posebno spomenuo u svojoj najavi novih nameta. Evropski proizvođači vozila su i bez Trumpovog novog udara u problemima do guše, a visoke carine mogle bi da pokrenu širi trgovinski rat koji bi rezultovao još višim cenama za građane s obe strane Atlantika.

Trump je svoju odluku okarakterisao kao odgovor na "nepravednu" trgovinsku praksu EU. "Evropska unija je stvorena kako bi prevarila SAD, to joj je glavna svrha i moram priznati da su u tome bili vrlo uspešni", izjavio je tokom prve sednice svog kabineta u Beloj kući.

Spomenuo je da Evropa ne prihvata američke automobile i poljoprivredne proizvode, pa je naglasio da SAD ima trgovinski deficit od 300 milijardi dolara. Na pitanje novinara šta će biti ako EU uzvrati carinama, Trump je odgovorio da mogu da pokušaju, ali bez uspeha jer su SAD zapravo evropska zlatna koka.

 

Carinska nesrazmernost

Evropske akcije su u četvrtak ujutru odmah počele da padaju, a duhovi su se najviše uzburkali među velikim evropskim proizvođačima automobila, posebno u Volkswagenu, BMW-u i Volvu, koji imaju značajan izvoz u SAD. Razlog je što EU trenutno drži carine od 10 odsto na uvoz američkih automobila, dok su carine za evropski izvoz u SAD četiri puta manje i iznose 2,5 odsto.

Dakle, nameti bi mogli da narastu čak desetostruko, što bi, prema analizi agencije Moody's, srušilo izvoz evropskih vozila u SAD za oko sedam odsto.

Američke carine na uvoz iz Severne Amerike i EU mogle bi da smanje profit proizvođača automobila za 3.500 do 10.000 dolara po vozilu, prema analizi Bloomberg Intelligencea (BI).

"Finansijski učinak mogao bi biti još veći jer poremećaji u lancu snabdevanja usporavaju proizvodnju. Ipak, Tesla i drugi proizvođači čistih električnih vozila (EV), s čvršćom vertikalnom integracijom, verovatno će biti manje pogođeni od proizvođača automobila sa dugom tradicijom", ističu iz BI-ja.

EU trenutno drži carine od 10 odsto na uvoz američkih automobila | Depositphotos

Negativne posledice osetiće se i u metalurškoj industriji jer godišnje oko 3,7 milijardi tona čelika i aluminijuma vrednog preko tri milijarde dolara ide za Ameriku. Henrik Adam iz Evropskog udruženja za čelik upozorio je da je zbog ekonomske krize lane u toj branši već došlo do gubitka 18.000 radnih mesta.

Veliki izvoznici u SAD su i evropski proizvođači pića, a njih bi, osim potencijalnih direktnih carina, mogli pogoditi i nameti na aluminijum. Inače, pokazalo se da je sektor alkoholnih i bezalkoholnih pića početkom 2025. godine pao za 13 odsto nakon što se počelo pričati o američkim carinama.

Ipak, zahvaljujući solidnim rezultatima u četvrtom kvartalu 2024, sektor je pokazao otpornost te je trenutno u minusu za oko četiri odsto godišnje. Jedan od najvećih, AB InBev, zabeležio je pad obima prodaje, ali viša cenovna politika nadoknadila je pad obima, zaključak je analize istraživačkog tima Bloomberg Adrije.

Cene luksuzne evropske robe u SAD mogle bi porasti za 30 odsto | Bloomberg

Protekcionizam najviše udara po novčanicima građana

Evropski parlament je objavio da će američke carine povećati cene proizvoda kao što su električna vozila, poluprovodnici i farmaceutski proizvodi. To će smanjiti potražnju i prisiliti evropske proizvođače na sniženje marži, a ako EU odgovori sličnim carinama, porašće i cene elektronike, pamuka i agrarne robe.

Cene luksuzne evropske robe u SAD mogle bi skočiti za 30 odsto, upozorava USA Today, dok holandski ING Group smatra da bi kombinovani učinak carina i slabijeg izvoza mogao izazvati recesiju u evrozoni već ove godine.

EU će verovatno uzvratiti recipročnim carinama ako pokušaji pregovora s Trumpovom administracijom propadnu. Na udaru bi se našle kompanije poput Levi's-a i Harley Davidsona, potom proizvođači pića (burbona, sokova od brusnice i narandže), kozmetike, poljoprivrednih proizvoda...

Unija bi mogla kopirati Kanađane, pa carinama ciljati Teslu ili Starlink, kompanije u vlasništvu Trumpovog savetnika i milijardera Elona Muska.

I Muskove firme bi se mogle naći na udaru trgovinskog rata | Aaron Schwartz/CNP/Bloomberg

Šta nas uči istorija

Trumpu ovo nije prvi put da pokušava da destabilizuje ekonomske odnose SAD i EU carinama. To je pokušao i u svom prvom mandatu, što je neslavno prošlo, uz procenjeni neto gubitak SAD od 7,2 milijarde dolara. Drugim rečima, prihodi od većih carina i koristi koje su neki proizvođači imali zbog protekcionizma naposletku nisu bili dovoljni da pokriju generalni minus u drugim industrijama.

Valja istaći da troškove carina kompanije uredno prebacuju na potrošače koji na kraju uvek ponesu najveći deo tereta trgovinskih ratova. Na primer, na Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju izračunali su da bi Trumpove carine za Meksiko i Kanadu (povrh 10-procentnih carina koje su već nametnute Kini) mogle stajati prosečno američko domaćinstvo najmanje 1.200 dolara godišnje.

 

Ni evropski reciprocitet nije pametna ideja jer bi pokazivanje političkih mišića podiglo cene ulaznih troškova lokalnoj proizvodnji koja se muči i bez toga.

Kad je reč o građanima EU, na njih bi, kao i na Amerikance, carine praktično delovale kao novi porez koji bi dodatno raspirio inflaciju. S druge strane, procene instituta Grantham pokazuju da bi izbegavanje odmazde rezultovalo minimalnim udarom na bruto domaći proizvod Unije, odnosno smanjenjem od samo 0,1 odsto.

Drugim rečima, ako evropski lideri ostanu hladne glave i ne reaguju na Trumpovo ekonomsko bunilo, carinski račun će u najvećoj meri podmiriti građani i firme u SAD.