Uoči Davosa stiže upozorenje o sve većoj volatilnosti svetske privrede

Mogućnost recesije, kriza zbog troškova života i rastući dug dominiraće u svetskoj ekonomiji u naredne dve godine u periodu dok traje borba za prevladavanje posledica pandemije i rata u Ukrajini, objavio je Svetski ekonomski forum (WEF) u godišnjem izveštaju o globalnim rizicima koji se zasniva na anketiranju 1.200 profesionalaca iz vladinih institucija, poslovnog sveta i organizacija civilnog društva.

WEF, sa sedištem u Ženevi, sledeće nedelje organizuje tradicionalni Svetski ekonomski forum u Davosu.

Izveštaj upućuje na to da će biti malo prostora za predah za zemlje koje se bore protiv energetske krize, inflacije, krize hrane i bezbednosnih izazova.

Čak 70 odsto ispitanika navodi da će u kratkom roku privrede biti volatilne i izložene višestrukim šokovima, dok se oko 20 odsto boji "katastrofalnih scenarija" u desetogodišnjem periodu.

Neposredni rizik se vidi u krizi troškova života, a na dugi rok to su izazovi u vezi sa klimatskim pitanjima. Saadia Zahidi, direktorka u WEF-u, zabrinuta je da svet možda ulazi u začarani krug.

"Vrlo malo vođa današnje generacije je prolazilo kroz ovakve oblike tradicionalnih kriza zbog hrane i energije, dok se istovremeno moraju boriti s izazovima rasta duga ili klimatskim problemima", rekla je za televiziju Bloomberg.

"Trebaće nam novi oblik liderstva koji je puno agilniji", dodala je.

Volatilnost svetske privrede očekuje 70 odsto ispitanika ankete WEF-a u naredne dve godine

Izveštaj poziva na globalnu saradnju te upozorava da ako se vlade kvalitetno ne suoče sa sadašnjom krizom, "rizikuju da stvore društvene probleme nezabeleženih razmera dok investiranje u zdravstvo, obrazovanje i privredni razvoj slabi dalje urušavajući društvenu koheziju".

Na primer, ulaganje u vojne troškove može da smanji nivo podsticaja ranjivim domaćinstvima i da ostavi neke zemlje u "stalnom stanju krize", kao i da zanemari hitnu potrebu za borbom protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U najgorem slučaju, geopolitičko-ekonomski ratovi mogu da vode ka remilitarizaciji, da povećaju ekonomske napetosti i pogoršaju kratkoročne i dugoročne rizike, zbog čega zemlje moraju da sarađuju.

"U ovom već toksičnom miksu poznatih i rastućih globalnih rizika novi šok poput novog vojnog sukoba ili novi virus može postati neupravljiv. Klimatski i društveni razvoj moraju biti u središtu zabrinutosti globalnih čelnika kako bi se ojačala otpornost na buduće šokove", ističe Zahidi.

U izveštaju se navodi da bi se svet mogao naći u razdoblju "višestruke krize" u kom skup rizika postaje podloga za gomilanje budućih problema. Jedna takva pretnja dolazi iz mogućeg takmičenja među zemljama za osiguranje nužnih resursa poput hrane, vode i energije za društvo.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar