Zlato će godinu završiti blizu nivoa cena na kojem je počela 2022, odnosno oko 1.800 dolara za uncu od 31,1 grama. U međuvremenu, cena ovog plemenitog metala približila se rekordu, a zatim dostigla najnižu tačku u poslednje dve godine. Pred kraj godine cena ponovo raste, a po oceni analitičara, rast će se nastaviti i u narednoj godini.
Cena zlata bi 2023. ponovo mogla da probije granicu od 2.000 dolara po troj unci, kao što je to bilo u martu ove godine, posle ruske invazije na Ukrajinu, kada je cena dostigla ovogodišnji maksimum od 2.050 dolara. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta 2020. na 2.063 dolara po unci, a trenutno je cena blizu 1.800 dolara.
"Mi vidimo zlato kao najvećeg dobitnika u vreme kada svet pada u recesiju i primorava centralne banke da promene pravac", napisao je u izveštaju viši makroekonomski strateg Bloomberg Intelligencea Mike McGlone.
Trebalo bi da cene ponovo padnu 2024. i 2025. godine, predviđaju analitičari u Blumbergovom istraživanju, predviđajući prosečnu cenu od 1.830 dolara po unci zlata u 2023. godini.
Američka centralna banka (Fed) ove godine je vodila najagresivniju politiku monetarnog zatezanja u poslednjih 40 godina, i to u cilju smirivanja inflacije, koja u većini razvijenih zemalja traje oko deset odsto, što je pet puta više od cilja centralne banke. Sve do poslednjeg tromesečja, povećanje kamatne stope Feda je ojačalo dolar u odnosu na druge valute i u odnosu na sirovine, koja je uglavnom denominirana u dolarima, što uključuje zlato.
Krajem godine, Evropska centralna banka (ECB) i Banka Engleske (BoE) takođe su postale agresivnije u zaoštravanju, što je oslabilo dolar, a cena zlata se oporavila sa najniže vrednosti od 1.622 dolara za uncu u septembru. Na svom poslednjem sastanku, Fed je ublažio monetarnu politiku podizanjem kamatnih stopa za 50 baznih poena - umesto za 75 - ukazujući na postepeno ublažavanje ciklusa 2023. godine.
Cene je takođe podržala solidna tražnja za zlatom u drugoj polovini godine, posebno iz centralnih banaka, koje su u trećem kvartalu kupile rekordnih 400 metričkih tona metala, prema podacima Bloomberga. Većinu dodatnih kupovina izvršile su banke u zemljama u razvoju, koje su želele da smanje izloženost imovini denominovanoj u dolarima i izbegnu slabije prinose u ključnim rezervnim valutama.
"Iako očekujemo da se ovaj trend malo uspori na globalnom nivou 2023. godine, sile koje trenutno utiču na centralne banke će i dalje biti prisutne naredne godine i dalje. Godišnje kupovine bi tako mogle ostati iznad proseka", napisali su u izveštaju analitičari Bloomberg Intelligencea Grant Sporre i Emmanuel Munjeri.
U 2022. promet bi mogao dostići 750 tona, što je znatno iznad prošlogodišnjeg proseka od 513 tona.
Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato, žuti metal je bio klasa imovine sa najboljim učinkom tokom perioda stagflacije, dok su akcije imale najviše problema. Prema Bloomberg Intelligenceu, stagflacija je razuman scenario za prvu polovinu 2023. godine.
Dok je referentni američki S&P 500 indeks ove godine izgubio oko 18 odsto, zlato je završilo blizu svoje početne tačke.
Zlato takođe ima dobre rezultate u recesijama izazvanim spoljnim šokovima. Istorijski gledano, plemeniti metal je pobedio tržište tokom naftne krize 1970-ih i tokom kovida 19. Sličan spoljni šok predstavlja rat u Ukrajini i povezana energetska kriza, koji će neko vreme kočiti privredni rast i istovremeno zadržati inflaciju na visokom nivou.
.webp){kind=icon}
