Investitori se, usled geopolitičkih previranja i energetske krize i posledične inflacije, boje usporavanja svetske privrede i moguće recesije u razvijenim ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država ili Evropske unije, ali zapravo još ne znamo kako će se stvari odvijati i koliko bi dubok ili plitak eventualni pad mogao da bude.
Međutim, analitičari Bloomberg Adrije u svojoj makroekonomskoj analizi procenjuju da će bruto domaći proizvod (BDP) u 2023. rasti, ali sporije od ove godine u zemljama Adria regiona koje nisu članice Evropske unije (EU), odnosno evrozone, dok će u Sloveniji i Hrvatskoj doći do malog pada.
Konkretnije, u Sloveniji se očekuje pad BDP-a od 1,3 odsto usled smanjene lične potrošnje i negativnog doprinosa izvoza budući da je slovenačka ekonomija snažno integrisana u trgovinske tokove EU. U Hrvatskoj se očekuje blagi pad od 0,4 odsto, takođe zbog smanjene lične potrošnje, ali i predviđenog odmrzavanja regulisanih cena energije.
Opširnije
Svetska ekonomija na putu ka recesiji u 2023, pokazuje istraživanje
Prema Centru za ekonomska i poslovna istraživanja, svet će se u 2023. suočiti sa recesijom.
26.12.2022
Srbija ima šanse da izbegne recesiju sledeće godine
Sledeće godine možemo da očekujemo recesiju u Evropi, a možda i u SAD.
05.12.2022
Analitičari su za Srbiju predvideli rast BDP-a od 1,3 odsto u 2023. što je pesimističnije od Vlade Srbije, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, i istraživača sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. I u 2023, analitičari za Srbiju očekuju dvocifrenu inflaciju.
Usporavanje privredne aktivnosti, smatraju analitičari, u Hrvatskoj će biti garnirano inflacijom od oko 8,6 odsto, a potražnja bi mogla biti pogurana rastom plata u javnom sektoru i višom minimalnom zaradom, kao i još uvek prisutnom tražnjom za novim radnicima.
Kako je sve izvesnije da se na privrednom horizontu skupljaju recesijski oblaci istražili smo koliko je ta pojava opasna i da li se i u njoj krije prilika za zaradu.
Šta je recesija?
Recesija je pad privredne aktivnosti najčešće definisan kao negativni rast bruto domaćeg proizvoda u dva uzastopna tromesečja.
Međutim, tu su moguća dva pristupa. Jedan je niža privredna aktivnost u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a drugi je pad privredne aktivnosti u odnosu na prethodni kvartal koji se najčešće uzima kao relevantno merilo negativne stope rasta.
Kako dolazi do recesije?
Različiti događaji ili sledovi događaja mogu izazvati recesiju. To, na primer, može biti finansijska kriza, kao ona pre 14 godina, pojava pandemije, čemu smo nedavno svedočili, ili problemi u lancima snabdevanja izazvani trgovinskim ili pravim ratovima, kao što svedočimo sada tokom invazije Rusije na Ukrajinu i energetskih problema.
U svakom slučaju pad proizvodnje, potrošnje i zaposlenosti slede kao direktni elementi recesije.
Koja je veza inflacije i recesije?
Inflacija je često pojam direktno povezan sa recesijom budući da pregrejana ekonomija i inflatorna kretanja vode ka izazivanju recesije.
Kada inflacija raste, centralne banke podižu kamatne stope, što se događa upravo sada. Cilj je da se privreda uspori kako bi se obuzdala inflacija, ali više kamatne stope dovode do pada potrošnje i do mogućih otpuštanja što, naravno, proizvodi recesiju.
Može li se recesija izbeći?
Uopšteno govoreći verovatno ne. Naime, kapitalističke privrede ulaze u razdoblja rasta koja su ponekad podstaknuta, na primer, snažnom kreditnom podrškom, što dovodi do prebrze ekspanzije ekonomije, nakon čega je usporavanje, pa i pad neminovan. Uobičajeno je razmišljanje da kapitalistička ekonomija sledi cikluse rasta i pada.
To ne znači da potezi ekonomskih aktera ili strukture ekonomije ne mogu da olakšaju ili pogoršaju situaciju. Nakon finansijske krize 2008, Poljska gotovo da nije doživela ekonomski pad, osim vrlo blage tehničke recesije krajem 2012. godine.
Može li recesija biti dobra?
Naravno da, uopšteno govoreći, recesija za većinu teško može da bude dobra. Međutim, postoje i neki pozitivne posledice, a to mogu biti uvođenje bolje regulative kako bi se u budućnosti izbegli slični problemi, restrukturiranje privrede, ispravljanje tržišnih neravnoteža, rast štednje nizom rasta kamatnih stopa ili, kad je o investicijama reč, lakša kupovina ili ulaganje u određenu imovinu kojoj je pala cena.
Jesu li strahovi od recesije prenapumpani?
U zavisnosti od konkretne situacije i na koga se pitanje odnosi. Za one koji izgube posao ili im propadne kompanija strah ne možemo nazvati preuveličanim.
Problem je što često, kao što je uostalom i sada slučaj, nije lako na osnovu privrednih pokazatelja utvrditi da li je u dolazećem razdoblju recesija neizbežna, odnosno koliko duboko može zahvatiti privredu.
U takvim okolnostima različiti akteri različito reaguju i svojim odlukama mogu doprineti ublažavanju ili pogoršavanju situacije.
Međutim, naravno, kada pojedini delovi ili cela ekonomija počinju da osećaju učinak pada privredne aktivnosti, što preti i opstanku radnih mesta, razumljiv je strah pojedinaca, bilo zaposlenih bilo biznismena.
Koja recesija je bila najgora?
Premda je u istoriji bilo više teških razdoblja recesije, verovatno će se mnogi složiti da je recesija koja je nastupila nakon kraha na Wall Streetu 1929. godine imala najgore posledice za svetsku privredu, ali i globalnu političku stabilnost. Zapravo se tu radilo o velikoj depresiji, što je još gori stepen ekonomskog potonuća od same recesije.
U SAD-u je, na primer, nezaposlenost 1933. godine dostigla 25 odsto.
Za značajna razdoblja recesije u istoriji ne treba ići daleko. Naftni šok iz 1973. i financijska kriza iz 2007. i 2008. su ostavili duboki trag u svesti i sećanju velikog broja ljudi pogođenih tim ekonomskim šokovima.
Koga recesija najviše pogađa?
Obično se ljudi u trenucima krize odriču onoga što im se ne čini nužnim, ono što je više želja nego potreba.
To bi značilo da pada prodaja i pate trgovci i njihovi zaposleni u sektorima koji spadaju u luksuzniju potrošnju, kao što su skuplja odeća ili kozmetički proizvodi.
Manje se putuje, odlazi u restorane, turizam ne doživljava najbolje trenutke, ali, na primer, niti proizvođači i prodavci automobila. Sektor nekretnina takođe ne cveta. Svi ti sektori se mogu nadati oporavku tek kada se oporavi kupovna moć.
Ko ima koristi od recesije?
Kao i u mnogim drugim životnim situacijama, oni koji imaju dovoljno novca mogu bolje proći.
Na primer, štediše mogu imati koristi od rasta kamatnih stopa, a ulagači mogu doći lakše do imovine kojoj je pala cena, recimo do nekretnina.
Takođe, u skladu s rečenim u prethodnom pitanju, postoje sektori koji nude naprosto nužne usluge i oni mogu profitirati ili barem ne doživeti pad. Na primer, proizvođači i trgovci ključnim prehrambenim artiklima, zdravstvene usluge, servisi koji nude različite usluge popravaka, bilo u domaćinstvu bilo automobila, pružaoci nužnih javnih usluga, finansijski savetnici i računovodstvene usluge, a zanimljivo je što je u zadnjoj finansijskoj krizi dobra brana za očuvanje posla bio tehnološki sektor.
Koja su poslovanja otporna na recesiju?
Oni koji pružaju nužne proizvode i usluge obično ne mogu osetiti prevelike posledice recesije. To su hrana, piće, higijenske potrepštine, maloprodaja i slično. Naravno, tu dosta stvari zavisi i od vrste, odnosno uzroka recesije, što vidimo i u sadašnjem trenutku kada deo energetskih kompanija ostvaruje značajno veći profit nego pre početka ruskog napada na Ukrajinu.
Kako recesija utiče na berze?
Pad vrednosti deonica i berzanskih indeksa i recesiona kretanja obično se preklapaju, ali treba reći da deonice umeju da predvode ekonomske cikluse u razdoblju od nekoliko meseci, pa njihova vrednost pada otprilike pola godine pre recesije, a zatim isto toliko vremena pre povratka na privredni rast i cene deonica kreću uzlaznom putanjom.
Najbolji povrati se često ostvare pri kraju ekonomskog ciklusa ili kada tržište dotakne dno.
Međutim, logično je da uoči ili u vreme recesije investitori iskazuju zabrinutost oko svog deoničkog portfolija jer cene padaju, a tržišta su volatilna. Nervoza koja prožima investitore u atmosferi neizvesnosti navodi ih i da vuku poteze koji na berze donose dodatnu napetost i volatilnost.
Takođe, zavisno od uzroka recesije, moguće je da neke deonice ne pretrpe dramatične gubitke.
U koje deonice ulagati tokom recesije?
Prvi savet bio bi da je bolje imati diverzifikovan, odnosno multisektorski deonički portfolio jer su tako manje šanse od izraženih gubitaka.
Naravno da se može očekivati da deonice kompanija iz sektora koji su najotporniji, poput zdravstvenog ili prehrambenog, mogu bolje da podnesu period recesije.
Kako recesija utiče na tržište nekretnina?
Recesija može imati veće ili manje direktne veze sa tržištem nekretnina. Ona koja je započela 2007. godine bila je direktno povezana sa tim tržištem i dovela do najvećeg pada cena još od tridesetih godina prošlog veka, i to od više od 25 odsto.
U svakom slučaju, zbog pada raspoloživog novca i potrošnje kao i slabije sposobnosti zaduživanja, logično je da potražnja za nekretninama opadne. To bi onda trebalo rezultirati i padom cena.
Međutim, moguće je i da cenovne fluktuacije ne budu prevelike ako je recesija kraće i umerenije prirode.
Kako recesija utiče na cene zlata?
Reč je o obrnuto proporcionalnom odnosu, odnosno cena zlata u recesiji obično raste jer se traži mesto da se deponuju novac i imovina kako se ne bi gubila vrednost, pogotovo ako je na sceni i snažan inflatorni pritisak.
Međutim, ni to ne mora biti pravilo ako investitori odluče da veruju nekim drugim oblicima imovine i ne fokusiraju se previše na zlato.
Kako recesija utiče na obveznice?
Obveznice takođe mogu biti solidan investicioni izbor u doba recesije. Kada su deonička tržišta izrazito volatilna, obveznice mogu da pruže osećaj stabilnosti i očuvanja kapitala. Naravno, zbog tržišnih poremećaja i nestabilnosti, korporativne obveznice su tu u nepovoljnijem položaju od državnih.
Kako zaštititi novac u recesiji?
Obična štednja dok kamatne stope nisu još dovoljno atraktivne, a inflacija deluje, nije dobro rešenje.
Međutim, štednja rastom kamatnih stopa dobija na određenoj atraktivnosti, posebno kod pojedinaca sa konzervativnim ulagačkim pristupom.
Spomenuli smo zlato i državne obveznice kao moguća investiciona rešenja, a takođe se i ulaganje u nekretnine može pokazati dobrim, ali dosta zavisi i od izbora trenutka jer cene mogu da dožive i osetan pad.
Naravno, treba gledati i razvoj događanja na tržištu deonica kako bi se prepoznao trenutak početka oporavka ili deonice koje ne prestaju da nose dobru dividendu.
U svakom slučaju, dobro je, kao i uvek, diverzifikovati portfolio i pratiti tržišna kretanja. Neretko nam je u recesiji dostupno i više imovine za manje novca.