Ne odudarajući od svetskih ekonomskih trendova, inflacija u Adria regionu ovih dana silovito raste i prema poslednjim zvaničnim statistikama u svim zemljama dostigla je dvocifrene vrednosti.
Prema podacima iz maja, ona u Srbiji iznosi 10,4, u Makedoniji 11,9, Bosni i Hercegovini (BiH) 14,4, a u Hrvatskoj 10,8 odsto, dok su u Sloveniji već poznati podaci za jun, kada je međugodišnja inflacija iznosila 10,4 odsto.
Nepovoljnoj ekonomskoj situaciji najviše doprinose skokovi cena na poljima hrane i energije, a države pribegavaju povećanju kamatnih stopa i ograničavanju trgovačkih marži i potrošačkih cena.
Dvocifren rast cena hrane i transporta u Srbiji, nadu daje drugo polugođe
Prema najnovijim podacima, inflacija u maju premašila je jednocifrene vrednosti i iznosila je 10,4 odsto međugodišnje. Od toga, novine i časopisi zabeležili su najveći skok cena – poskupljenje od 32 odsto. Druga na listi je kategorija koja obuhvata kafu, čaj i kakao, gde su cene više 25 odsto. Ipak, ono što izbija mnogo više novca iz džepa prosečnog građanina – hleb i žitarice, meso, riba, potom mleko, sir i jaja, ulja i masti, povrće – sve to poskupelo je između 15 i 21 odsto. Dalje, korišćenje i održavanje vozila poskupelo je 19,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, a goriva i maziva za putnička vozila 23,2 odsto. Posmatrajući šire, hrana se plaća 16 odsto više, a transport 15,7.
Narodna banka Srbije (NBS) ranije je izrazila nadu da će dolazak nove poljoprivredne sezone rezultirati smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa.
Stvarne stambene rente poskupele su 14,9 odsto. Održavanje i popravka stanova skočila je više od 16,6 odsto, materijal potreban za to 18,4, a usluge u toj oblasti 15,1 odsto. Čvrsta goriva skuplja su 22,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Glavni rizici po inflaciju, saopštila je NBS, dolaze iz međunarodnog okruženja. Misli se, pre svega, na jačanje geopolitičkih tenzija i konflikte u Ukrajini, uz napomenu da su Rusija i Ukrajina svetski značajni proizvođači žitarica, metala i minerala, a Rusija još i nafte i prirodnog gasa.
U borbi protiv inflacije, centralna banka je u aprilu, prvi put u poslednjih devet godina, povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, da bi se potom ista stvar uradila u maju i junu, pa stopa sada iznosi 2,5 odsto.
"U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, trebalo bi da inflacija u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine", naveli su nedavno iz NBS.
U Severnoj Makedoniji se beleže i nestašice
Deo benzinskih pumpi u Severnoj Makedoniji zateklo je poskupljenje naftnih derivata 3. juna ove godine, jer njihovi cenovnici nisu bili programirani za ispisivanje trocifrenih brojeva za litar goriva. Od tada, cene goriva porasle su nekoliko puta. Najnovijom odlukom Regulatorne komisije za energetiku od 28. juna, litar benzina od 95 oktana košta 109 denara (1,77 evra), litar benzina od 98 oktana prodaje se za 111,5 denara (1,81 evro), a dizel se prodaje po ceni od 109 denara (1,77 evra) po litru.
Rekordi u porastu cena zabeleženi su i na pijacama, a zbog kalkulacija trgovaca i proizvođača periodično dolazi do nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda kao što su jestivo ulje, hleb, brašno, pirinač... Cene nekih proizvoda rastu bukvalno iz dana u dan, što je izazvalo paniku kod pojedinih građana i masovnu kupovinu ulja i brašna u većim količinama. To je samo dodatno podstaklo inflaciju, koja od početka godine postepeno raste. Naime, prema najnovijim statističkim podacima, stopa inflacije u maju ove godine iznosila je 11,9 odsto, što se u Severnoj Makedoniji nije desilo od početka devedesetih.
Narodna banka kao glavne razloge ovakvog stanja navodi takozvanu uvoznu inflaciju - poskupljenje sirovina i uvoznih proizvoda, koje prati početak rata u Ukrajini - i produbljivanje energetske krize, što su stvari koje su se pojavile kao novi izazovi za ekonomski oporavak od pandemije.
Republička vlast je pokušala da ublaži uticaj rasta cena antikriznim merama tako što je dva puta ograničila trgovačke marže na osnovne životne namirnice, dok se monetarnom politikom nastojalo da se obuzda inflacija promenom kamatnih stopa.
BiH je mala barka na uzburkanom inflacijskom okeanu
Bosna i Hercegovina (BiH) bez kormilara i s posvađanom posadom plovi kroz svetske ekonomske krize. Ako bismo bili cinični, komediografski bismo mogli napisati da je zemlja "tri konstitutivna naroda" kao mala barka na uzburkanom inflacijskom okeanu.
Uprkos rekordnim nivoima inflacije, koja je u maju 2022. godine bila 14,4 odsto, a u aprilu 13,2 odsto, BiH je pasivna i bez konkretnih mera. Pasivnost proizilazi iz dva velika razloga - sveopšte političke blokade i nepostojanja aktivne monetarne politike, što je dobrim delom uslovljeno i zakonskom regulativom, odnosno valutnim odborom.
Centralna banka, za koju neki analitičari smatraju da je pored valutnog odbora sasvim nepotrebna, do sada samo konstatuje činjenice i ne preduzima ništa. U svojoj najnovijoj objavi, bosanskohercegovački glavni bankar kazao je da "dalji šokovi na međunarodnom tržištu hrane i energenata, te eventualno usklađivanje cena električne energije na domaćem tržištu s međunarodnim trendovima bi mogli dovesti inflaciju do ekstremnih vrednosti". Nikakve akcije nisu naznačene.
"Koliki god da bio ciljani nivo inflacije, zasigurno ćemo ga prilično često kršiti, čime se narušava kredibilitet monetarne politike i Centralne banke. To ne znači da se monetarna politika zemlje ne može menjati - za to postoji zakonom propisana procedura", saopštili su iz Centralne banke BiH. "Međutim, to se, po pravilu, ne radi tokom kriza i ako ekonomija nije prošla kroz značajne strukturalne promene."
Zbog izmene metodologije, Agencija za statistiku BiH poseduje podatke o inflaciji koje je moguće upoređivati tek od početka 2015. godine. Sudeći po njima i prema saopštenju Centralne banke, moglo bi se zaključiti da je kriza u BiH prisutna i konstantna najmanje sedam godina. U tih sedam godina, 44,83 odsto vremena, gledajući svaki mesec zasebno, BiH je beležila negativan rast cena, odnosno deflaciju.
Centralna banka isto tako očekuje slabiji inflatorni pritisak u drugoj polovini godine, ali prvenstveno zbog baznog efekta. Dodali su da u 2022. godini očekuje inflaciju merenu potrošačkim cenama od 7,7 odsto.
Hrvatska na udaru eksternih faktora
Što se Hrvatske tiče, njihova privreda pupčanom je vrpcom vezana za Evropsku uniju, ili, kako se to popularno kaže – kad Nemačka kine, oni dobiju upalu pluća. Nemačka je u maju zabeležila stopu inflacije od 7,9 odsto, najvišu od naftne krize sedamdesetih. U junu je usporila na 7,6 odsto, velikim delom zbog intervencije države (poreske olakšice na gorivo i snižene karte javnog prevoza), a ne realnog stanja u privredi.
Inflacija u Hrvatskoj, merena indeksom potrošačkih cena, u maju 2022. je na međugodišnjem nivou porasla za 10,8 odsto, dok je na mesečnom bila veća za 1,4 odsto.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), u maju je na međugodišnjem nivou najviše poskupeo prevoz, i to za 19 odsto, zatim hrana i bezalkoholna pića za 15,2 odsto, restorani i hoteli za 12,1 odsto, nameštaj za 11,7 odsto, stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za 9,2 odsto, odeća i obuća za 8,9 odsto, te rekreacija i kultura za 6,6 odsto.
Posmatrano prema zasebnim oblastima, najveći rast cena u proseku na međugodišnjem nivou ostvaren je u oblasti energije, za 21,5 odsto. U tom se kontekstu valja osvrnuti i na Vladine poteze ograničavanja cena goriva, što kratkoročno gasi požar, ali dugoročno potrošačima ipak ne donosi mnogo toga dobrog, budući da su se cene vrlo brzo nakon ukidanja ograničenja vratile divljanju i osciliranju. Stručnjaci trenutno javno raspravljaju o različitim modelima obuzdavanja cena, od vaučera za građane, do toga da naftna kompanija Ina amortizuje deo troškova na svoju finansijsku štetu. No, Vlada zasad ostaje pri smanjivanju akcize i zamrzavanju cena.
Uzmemo li u obzir kako i cene nekretnina već tradicionalno rastu desetak i više odsto godišnje, da Hrvatsku uskoro čeka uvođenje evra koje takođe sa sobom vuče povećanje cena, te da rast prosečne mesečne plate sve više gubi korak s rastom inflacije, stanje novčanika prosečnog hrvatskog građanina izgleda sve depresivnije, a poprilično je izvesno kako će se to odraziti i na opštu potrošnju.
Međugodišnja inflacija u Sloveniji u junu 10,4 odsto
Slovenija je zabeležila rekordnu inflaciju u junu. Međugodišnje ona iznosi 10,4 odsto, što je najviše od 1996. godine. Na polugodišnjem nivou inflacija je dostigla stopu od 8,2 odsto, a na mesečnom 2,7 odsto, pokazuju podaci zavoda za statistiku. Visokoj međugodišnjoj inflaciji najviše je doprineo rast cene naftnih derivata, hrane i električne energije.
Godišnji rast cena, meren harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, iznosio je 10,8 odsto. Ovo je indeks koji koristi Eurostat za izračunavanje inflacije u zemljama EU. U maju je inflacija u Sloveniji iznosila 8,1 odsto.
Sveukupnom godišnjem rastu cena najvećim delom su doprinele više cene struje, gasa i drugih goriva. Gas je poskupeo za 49,3 odsto, toplotna energija za 43,6 odsto, a struja za 29,3 odsto.
Hrana je u proseku skuplja za 12,8 odsto, dok su cene goriva za putničke automobile skočile za 34,5 odsto. Zbog skupljih goriva, cene prevoza su takođe porasle za 17,2 odsto. Restorani i hoteli za godinu dana podigli su cene za 9,2 odsto.
Cene roba bile su u proseku više za 13,1 odsto, a cene usluga za 5,3 odsto.
Skuplja struja, aranžmani za odmor i hrana povećali su mesečnu inflaciju na 2,7 odsto.
Inflacija raste i jer je istekla većina mera za ublažavanje efekata visokih cena energenata, a Vlada nije produžila regulaciju cena motornih goriva, već je ograničila marže trgovaca, čime je poskupela naftne derivate.
Zbog toga je struja na mesečnom nivou poskupela za 53,9 odsto, a benzin i dizel za oko 10 odsto. Na mesečnom nivou, znatno su porasli i praznični aranžmani za 10,4 odsto. Hrana je u proseku skuplja za 1,6 odsto na mesečnom nivou.
.webp){kind=icon}
