Naredne godine nas verovatno očekuje scenario rasta BDP-a od dva odsto, kojim treba da budemo zadovoljni, rekao je dekan FEFA Fakulteta Milan Nedeljković.
"Sigurno možemo očekivati usporavanje privredne aktivnosti, a koliko će ono biti jako, zavisi od tri ključna parametra", rekao je on i objasnio da su parametri na koje treba obratiti pažnju inflacija, recesija u evrozoni i globalna neizvesnost.
"Inflacija deluje negativno na privredni rast jer zahteva jaču reakciju monetarne politike i zatezanje finansijskih uslova. Takođe, što duže traje, naš kućni budžet će biti manji, što će se odraziti na realnu potrošnju", izjavio je Nedeljković.
Dodao je da će recesija u evrozoni imati efekte prelivanja na domaću ekonomiju, dok je neizvesnost i dalje prisutna u globalnim trgovinskim i globalnim finansijskim tokovima.
Što se tiče referentne kamatne stope, Nedeljković očekuje da će je Narodna banka Srbije (NBS) i dalje povećavati, što je u skladu sa politikom Evropske centralne banke (ECB).
"Očekivao bih da kamatna stopa bude povaćana za nekih 100 baznih poena u prvom kvartalu 2023. i da dalja podizanja takođe budu prisutna. Mislim da pričamo o nekom scenariju od 200 baznih poena koji deluje realistično iz perspektive dinamike inflacije i ponašanja ECB-a za narednu godinu", precizirao je on.
Govoreći o znacima održivog oporavka, rekao je da je ključni indikator inflacija, a da je druga stvar smanjenje neizvesnosti kroz stabilizaciju finansijskih tokova i pozitivan sentiment na globalnom tržištu.
"Imajući u vidu visoku bazu iz 2023. godine, nije nerealno da u drugoj polovini 2023. očekujemo usporavanje inflacije, što je prvi pokazatelj da dolazimo do stabilizacije makroekonomskih tokova", rekao je.
Prema njegovim rečima, treći ključni indikator je da rast BDP-a proizilazi ne iz potrošnje, već iz investicija, "jer to govori da možemo očekivati veći privredni rast".
Govoreći o sličnostima i razlikama Srbije sa zemljama u regionu, ocenio je da je Srbija više izložena mogućnosti izlaska kapitala nego zemlje evrozone.
"S druge strane imamo nezavisnu monetarnu politiku u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, što ostavlja dovoljno manevarskog prostora kojima se može uticati na makroekonomsku stabilnost", dodao je.
Što se tiče energetske situacije, generalni nivo popunjenosti gasom je dosta visok u svim ovim zemljama, pa je energetska kriza pod kotrolom, ali je pitanje šta će se dogoditi u drugoj polovini 2023, zaključio je Nedeljković.
.webp){kind=icon}
