Inflacija blizu cilja, ali NBS ne popušta: referentna kamata najverovatnije ostaje 5,75 odsto

Narodna banka Srbije (NBS), prema očekivanjima analitičara, na martovskoj sednici u četvrtak će zadržati referentnu kamatnu stopu od 5,75 odsto. Bloombergova anketa, sprovedena među ekonomistima od 4. do 9. marta, pokazuje gotovo istovetno očekivanje analitičara da će centralna banka ostaviti kamatnu stopu nepromenjenom, kao i u prethodnih godinu i po. Medijana prognoza ukazuje da bi stopa mogla ostati tolika i na narednim sednicama - u aprilu i maju.

Istovremeno, ekonomisti procenjuju da je inflacija u februaru iznosila oko 2,5 odsto godišnje, za mart očekuju blagi rast na 2,9 odsto, dok bi u 2027. godini mogla iznositi oko 3,5 odsto.

Pojedini analitičari ipak vide prostor za blago smanjenje kamatne stope kasnije tokom godine. Najniže projekcije u Bloombergovoj anketi pokazuju mogućnost pada na 5,50 odsto u narednim mesecima, ali većina ispitanika očekuje da će monetarna politika zasad ostati nepromenjena.

 

 

Inflacija se smiruje, ali rizici rastu

Analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić ocenjuje da Narodna banka Srbije u novu odluku o kamatnim stopama ulazi u okruženju postupnog smirivanja inflacije, ali i povećanih makroekonomskih rizika zbog sukoba na Bliskom istoku.

"Narodna banka Srbije ulazi u novu odluku o kamatnim stopama u okruženju postupnog smirivanja rasta inflacije, ali povećanih makroekonomskih rizika zbog sukoba na Bliskom istoku, što upućuje na verovatno zadržavanje kamatnih stopa na istom nivou kao i do sada", navodi se u analizi.

 

 

Inflacija je nastavila silazni trend početkom 2026. godine i u januaru je iznosila 2,4 odsto godišnje, čime se dodatno približila ciljnom rasponu centralne banke od tri odsto, uz dozvoljeno odstupanje od ±1,5 procentnih poena.

Pad inflacije delimično odražava efekat administrativnih mera kontrole cena u maloprodaji. Međutim, vladina mera ograničenja maloprodajnih marži na osnovne prehrambene proizvode istekla je početkom marta, pa će naredni podaci pokazati da li će nakon toga doći do ponovnog ubrzanja rasta cena hrane.

 

Istovremeno, kreditna aktivnost u Srbiji ostaje snažna. Krediti privatnom sektoru nastavili su da rastu dvocifrenim stopama krajem 2025. i u decembru su dostigli godišnji rast od 15,4 odsto. Najveći doprinos tom rastu dali su krediti stanovništvu, koji su tokom prošle godine porasli za 19,5 odsto, dok su krediti preduzećima povećani za 11,3 procenta.

Lukačić upozorava i na spoljne rizike koji bi mogli ponovo da utiču na inflaciju.

"Zbog sukoba na Bliskom istoku ponovo se pojavljuje rizik rasta cena energenata i jačanja inflacionih pritisaka, što bi moglo negativno uticati na ukupnu inflaciju, ali i na privredni rast."

Podsetimo i da je Vlada Srbije u ponedeljak zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 19. marta, kao odgovor na rastuće tenzije i neizvesnost.

 

U takvim okolnostima, analitičari očekuju da će centralna banka zadržati istu kamatnu stopu i sačekati prve podatke nakon isteka administrativnih ograničenja cena, kako bi procenila da li će inflacija ostati u ciljnom rasponu pre eventualnog početka ciklusa monetarnog popuštanja.