Gasni aranžman sa Rusijom biće verovatno produžen do oktobra

Dugoročni ugovor o nabavci ruskog gasa, koji ističe krajem marta, verovatno će biti produžen na još šest meseci, a Srbija će uzimati manje gasa od marta pošto ima dovoljno zaliha, rekao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, navodeći da Srbija ima dovoljno tog energenta do kraja grejne sezone.

Bajatović je rekao da se dugoročni ugovor o nabavci gasa koji Srbija ima sa Rusijom produžava aneksima, ali da je ta saradnja opterećena mnogim problemima, od evropskih sankcija do problema sa platnim prometom. On je to rekao na pitanje da li je tačno da dugoročnog ugovora više neće biti pošto sadašnji dogovor istekne u martu.

Desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije je istekao u maju prošle godine, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do 31. decembra. Postojeći gasni aranžman je zatim u decembru produžen do 31. marta, u trenutku dok je vladala neizvesnost oko rešavanja pitanja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojoj je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine u oktobru uvela sankcije, zahtevajući da se to pitanje reši.

Ova dva pitanja su bila međusobno povezana, a Srbija je strahovala da bi, ukoliko bi NIS bio nacionalizovan, izgubila povlašćeni status kada je reč o nabavci gasa. U međuvremenu, rešavanje pitanja ruskog udela u NIS-u je odmaklo i, prema dosadašnjim najavama, trebalo bi da ruski akcionari svoj udeo u naftnoj kompaniji od 56,15 odsto prodaju mađarskoj energetskoj grupaciji Mol, verovatno za oko 1,4 milijarde evra. Uz to, u priču bi trebalo da se uključi arapski Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC).

Srbija daje prednost snabdevanju ruskim gasom s obzirom na povoljnu cenu, ali je u novim geostrateškim okolnostima i sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, primorana da traži i druga rešenja. Između, ostalog, članice EU su se u oktobru obavezale da će do 2027. godine okončati uvoz ruskog prirodnog gasa, što bi uticalo i na isporuke Srbiji.

Bajatović je naveo da je cena gasa na berzi jutros 350 dolara, a da ga Srbija plaća po 270 evra za 1.000 metara kubnih.

Tri razloga zašto Srbija i Rusija nemaju dugoročni gasni ugovor

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da postoji tri razloga zašto je teško moguć dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa Srbiji, navodeći da je pre svega reč o okolnostima koje se moraju uzeti u obzir u pregovorima, poput politike Evropske unije (EU) u domenu energetike i nepostojanja direktne konekcije između Rusije i Srbije.

On je rekao za Sputnjik da je to da li će ugovor biti kratkoročan u određenim periodima, na primer kvartalno, ili će biti dugoročan, tehničko pitanje, prenela je agencija Beta.

"Što se tiče konkretnih rokova ugovora, to je, kao i ranije, pre svega stvar pregovarača, Gazproma i Srbijagasa. Dugoročni ili kratkoročni ugovor nemaju nikakve veze sa samom realizacijom, već sa sprovođenjem dogovora postignutih na najvišem nivou o isporukama gasa Srbiji po ceni koja je prihvatljiva za obe strane i, koliko god je moguće, bude povoljna", rekao je Bocan-Harčenko.

On je rekao da Rusija za razliku od EU ne traži da Beograd odustane od evropskog puta u korist odnosa sa Rusijom, uz poruku da će tada sve biti dugoročno. "Što se tiče trajanja ugovora, u sadašnjoj situaciji koja je u velikoj meri, ako ne potpuno, stvorena pogrešnim odlukama EU u energetskom sektoru, gasno tržište je danas manje stabilno i teže je sagledavati dugoročnu perspektivu. U ovom slučaju kompanije pregovarači moraju da to uzimaju u obzir", rekao je Bocan-Harčenko.

Istakao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Srbija, budući da se nalazi na evropskom putu, morati da uzme u obzir odluke, u okviru evropske energetske politike prema Rusiji, što podrazumeva potpuni prekid kupovine i isporuku ruskog gasa.

On je dodao da gasnu saradnju Rusije i Srbije komplikuje to što ne postoji dodir dela transporta do i preko Bugarske, koja je članica EU. "A ako Bugarska stavi rampu, šta onda? Da sumiram, treba razumeti da je to realnost. Zato je ovde ugovor na kraći rok jer omogućava fleksibilnost", rekao je Bocan-Harčenko.

Ruski ambasador je ocenio da će pregovori o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) uskoro biti završeni.

"Verujte, Gasprom je imao mogućnosti da se vrlo brzo oslobodi tog aktiva koji je pod sankcijama. Ali Gasprom je tražio pouzdanog kupca, vodio temeljne, mada ne brze pregovore, želeći da taj aktiv preda u pouzdane ruke u svakom smislu, i kad je reč o nivou kompanije koja će biti sledeći glavni vlasnik, i kad je reč o NIS-u koji ima potencijal i savremeni nivo", naveo je ambasador.

Srbija će povlačiti manje količine gasa do jeseni

Bajatović je rekao da će od marta dnevne količine gasa koja će Srbija povlačiti biti manje. ''Ono što će se sada desiti, naš ugovor od marta pa nadalje zbog velikih zaliha, praktično do oktobra meseca, biće šest miliona metara kubnih dnevno, a ne 10 jer ne možemo da punimo (podzemno skladište gasa) Banatski Dvor. Mi ćemo verovatno imati produženje dugoročnog ugovora za narednih šest meseci'', rekao je Bajatović za RTS.

On je rekao da dopremanje većih količina gasa iz Azerbejdžana kratkoročno nije realno. Kada je reč o zajedničkoj kupovini gasa sa EU, direktor Srbijagasa je naveo da se razmatra nabavka 500 miliona kubnih metara, ali da se "još niko nije javio".

Bajatović je naveo da cena gasa za domaćinstva neće biti menjana, dok za industriju očekuje da će biti 50 dinara. Istakao je i da Srbija ima dovoljno tog energenta do kraja grejne sezone, navodeći da u Banatskom Dvoru ima 400 miliona kubnih metara gasa.

Interkonektor ka Severnoj Makedoniji neće biti gotov pre 2027.

Bajatović je rekao da gasovod "Balkanski tok" funkcioniše stabilno i da Srbija preko tog gasovoda obezbeđuje ključne količine za domaće potrebe, ali i tranzit. Istakao je da upravo ta infrastruktura predstavlja osnovu energetske bezbednosti zemlje u uslovima evropskih sankcija i nestabilnog tržišta.

Srbija je, kako je istakao, usmerena i na izgradnju novih interkonektora, pre svega prema Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, ali su ti projekti složeni i vremenski zahtevni.

"To su veliki gasovodi, nije to malo - govorimo o više od 170 kilometara novih trasa", rekao je Bajatović za RTS i dodao da se deonice realizuju fazno kako bi radovi bili brži.

 

 

On je naglasio da, uprkos optimističnim najavama, interkonektor ka Severnoj Makedoniji ne može biti završen pre 2027. godine, jer je bilo neophodno menjati projekte, profile cevi i planove posebne namene.

Bajatović je u decembru rekao da Srbija dnevno raspolaže količinom od ukupno 22,6 miliona kubnih metara gasa kojima se snabdeva iz više izvora, od čega 10 miliona nabavlja od Gazproma preko "Turskog toka", odnosno "Balkanskog toka". Uz to, kako je naveo, Srbija je obezbedila šest miliona kubnih metara dnevno od mađarskog MVM-a, 1,1 miliona kubnih metara iz Azerbejdžana i mogla je da računa na 2,5 miliona iz Banatskog dvora i dodatna tri miliona iz skladišta gasa u Mađarskoj.

Evropski savet je 20. oktobra usvojio odluku kojom se od 1. januara 2026. godine zabranjuje ne samo sklapanje novih ugovora o uvozu ruskog gasa u zemlje članice EU već i njegov tranzit ka trećim zemljama, uključujući Srbiju. Kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna ove godine moći će da se produže najkasnije do 17. juna 2026, dok svi dugoročni ugovori moraju da se okončaju do 1. januara 2028.

Ova odluka deo je plana REPowerEU, kojim Brisel želi da okonča energetsku zavisnost od Rusije i ubrza prelazak na obnovljive izvore energije.

Za zemlje poput Srbije, koje nemaju izlaz na more i čija gasna infrastruktura zavisi od tranzita kroz Bugarsku, posledice bi mogle da budu ozbiljne, pokazuje analiza Stratosa. Kada Bugarska, kao ključna tranzitna zemlja za gasovod Turski tok, od 2026. godine obustavi tranzit ruskog gasa po kratkoročnim ugovorima, Srbija bi mogla da ostane bez glavne uvozne tačke kod Zaječara, a Bosna i Hercegovina, koja gas dobija preko Srbije, bila bi dodatno pogođena, navodi se u analizi. 

Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Međutim, to nije brzo rešenje - očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

Rumunija pretenduje da postane najveći evropski proizvođač gasa, dok bi gasovod preko Severne Makedonija omogućio Srbiji da se spoji sa morskim terminalima u Grčkoj, odakle bi mogla da kupuje tečni prirodni gas (LNG).