Interkonekcija sa Hrvatskom - šta bi Srbiji doneo novi gasovod

Planovi za izgradnju gasovoda između Srbije i Hrvatske ponovo su se našli u središtu pažnje, otvarajući pitanje da li bi ova interkonekcija mogla da donese stvarni pomak u diverzifikaciji snabdevanja gasom Srbije ili se radi o projektu ograničenog dometa i upitne isplativosti.

Prema zvaničnim dokumentima Srbije, izgradnja gasovoda koji bi povezao domaću gasnu mrežu sa hrvatskim LNG terminalom na Krku procenjena je na oko 60 miliona evra, a završetak projekta moguć je do 2031. godine. Ovaj gasovod bi na teritoriji Srbije bio dug oko 95 kilometara i prostirao bi se od čvorišta Gospođinci do graničnog prelaza kod Bačkog Novog Sela.

Ideju o ovom projektu nedavno je u javnosti pomenuo hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, navodeći da Hrvatska planira izgradnju gasovoda prema Srbiji, kao i da je Beograd pokazao interesovanje za tu ideju. U dokumentu "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine sa projekcijom do 2030. godine" gasna interkonekcija sa Hrvatskom zaista se nalazi na listi planiranih projekata u gasnom sektoru Srbije.

 

Ipak, za razliku od gasovoda ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji, ova veza trenutno nije svrstana među prioritete. Takav oprez potvrdila je nedavno i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, ističući da Srbija razmatra projekat, ali uz zadršku zbog ranijih iskustava u saradnji sa Hrvatskom, pre svega u vezi sa isporukama sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

"Ta interkonekcija je za nas značajna kao dodatni pravac snabdevanja, ali da li će doći do potpisivanja sporazuma o nameri izgradnje interkonekcije – videćemo", rekla je ministarka ranije za medije.

Mala količina gasa na Krku

Prema rečima generalnog sekretara Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, ideja o gasnoj vezi Srbije i Hrvatske nije nova.

"To je ideja stara 30 godina, a Hrvatska tada nije htela nikakav spoj. Srbija je to želela još tada. Ako sada dolazi takva inicijativa, očigledno je da su se okolnosti promenile", kaže Vuletić za Bloomberg Adriju.

Kako ističe, ključni motiv Hrvatske danas leži u postojanju LNG terminala na Krku.

Bloomberg

 

"Hrvatska je izgradila terminal za tečni prirodni gas i sada razmišlja da dodatno zaradi tako što bi deo gasa prolazio i ka Srbiji. Međutim, taj terminal je relativno mali i količine gasa koje bi mogle da se dopremaju ka Srbiji bile bi vrlo ograničene", ocenjuje Vuletić.

On smatra da bi ovaj gasovod imao smisla isključivo kao dodatni pravac snabdevanja, a ne kao ozbiljna alternativa postojećim izvorima.

"To bi bila neka vrsta diverzifikacije u odnosu na ruski gas, ali ne treba računati na veće količine s te strane. Kapaciteti bi za Srbiju bili zanemarljivo mali", kaže Vuletić, dodajući da mu je procenjena cena od 60 miliona evra velika za gasovod ove dužine.

 

Sličan stav ima i stručnjak za energetiku Željko Marković, koji takođe podseća da je projekat ranije bio planiran, ali zamrznut i da se od njega nikada formalno nije odustalo.

"Uvek je dobro imati što gušću gasnu mrežu, naročito iz ugla trgovine. Kada imate više pravaca snabdevanja, imate i više izbora, a to dugoročno donosi povoljnije cene", kaže Marković za Bloomberg Adriju.

Ekonomska računica pod znakom pitanja

On ističe da Srbija domaćom proizvodnjom pokriva svega oko 10 odsto svojih potreba za prirodnim gasom, zbog čega je svaka nova međunarodna veza potencijalno značajna.

"Svaka interkonekcija prema inostranstvu je dobra za Srbiju, jer povećava sigurnost snabdevanja i mogućnost nabavke. Ključno pitanje je, međutim, isplativost – da li će oni koji upravljaju gasovodom imati ekonomsku računicu da ga grade i održavaju", dodaje Marković.

Depositphotos

 

Iako gasovod Srbija–Hrvatska na papiru može da doprinese energetskoj bezbednosti i regionalnoj povezanosti, sagovornici Bloomberg Adrije saglasni su da njegov realni značaj zavisi od kapaciteta, cene transporta i dugoročne potražnje za gasom koji bi dolazio sa Krka.

U tom smislu, ovaj projekat se zasad više nameće kao politički i strateški signal o spremnosti na saradnju i diverzifikaciju, nego kao infrastrukturni potez koji bi mogao značajno da promeni energetsku sliku Srbije.

Zavisnost od ruskog gasa

Na tom polju Srbija je zavisna od ruskog gasa. Prema rečima naučne saradnice Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu Nevene Šekarić Stojanović, Srbija tri četvrtine svojih godišnjih potreba zadovoljava kupovinom ruskog gasa. Ona je ranije navela da zemlja godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, od čega oko 2,2 milijarde kubnih metara uvozi iz Rusije - preko Turskog toka. Preostale potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko pomenutog interkonektora sa Bugarskom.

Međutim, posle sveopšteg zatvaranja evropskog tržišta za rusku naftu i prirodni gas nakon izbijanja rata u Ukrajini, Srbija takođe postepeno pravi zaokret ka diverzifikovanijim opcijama snabdevanja.

Dodatni pritisak unela je vest da su se, prema odluci Evropskog saveta od 20. oktobra, sve zemlje članice Evropske unije (EU) - uključujući, dakle, i Bugarsku - obavezale da do kraja 2027. godine okončaju uvoz ruskog prirodnog gasa. Odluka praktično znači zatvaranje glavnog ulaza za ruski gas prema Srbiji i Bosni i Hercegovini.

 

Kakav je plan Srbije

Ono što je poznato jeste da Srbija ima plan da do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija-Bugarska na milijardu kubnih metara godišnje, podsetila je Šekarić Stojanović. "Time bi mogla da podmiri trećinu svojih potreba za gasom."

Uz to, radi se na izgradnji gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će, prema rečima  ministarke energetike, otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Letos je najavljeno da se očekuje da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

Planirani kapacitet gasovoda ka Rumuniji biće 1,6 milijardi kubnih metara, izjavila je ministarka, a Šekarić Stojanović je dodala da je planirano da gasovod ka Severnoj Makedoniji ima kapacitet od oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. 

 

"U slučaju realizacije najavljenih projekata sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, u Srbiju bi stizao i gas iz Crnomorskog basena, odnosno dodatne količine gasa putem Južnog gasnog koridora iz Azerbejdžana, odnosno Kaspijskog basena", kazala je Šekarić Stojanović i dodala da, ukoliko planirani gasovodi ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji budu iskorišćeni u svom punom kapacitetu, zajedno bi podmirili godišnje potrebe Srbije za gasom.

Međutim, to se svakako ne može desiti preko noći. Pretpostavka Šekarić Stojanović je da se Srbija svakako ne može u narednih par godina, pa potencijalno ni duže, osloboditi ruskih energenata, jer sama izgradnja najavljene infrastrukture ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji zahteva vreme.

Srbija ima dogovor sa Rusijom o snabdevanju gasom samo do 31. marta 2026. godine. Prethodni, takođe kratkotrajni, gasni aranžman istekao je 31. decembra. Duži, desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije istekao je u maju 2025. godine, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do kraja 2025. godine.