Priručnik za zapošljavanje Gen Z – kako privući mlade talente

Kada govorimo o generaciji Z (svim mladima rođenim od 1996. do 2010. godine), mislimo na onu generaciju koja sukcesivno preuzima svetska tržišta. Jednostavno rečeno, to su budući investitori, naslednici bogatstva, radnici i poslodavci. O njima, u poslovnom svetu, često se misli da su lenji i skloni čestoj promeni posla. Da li je to istina i, ukoliko jeste, kako da uklopite mladu osobu u posao?

Generacija Z već sada čini četvrtinu svetske populacije. Poznati su kao društveno osvešćeni, uvek povezani internetom i digitalno pismeni, objašnjava Bloomberg uz napomenu da će u budućnosti i te kako imati više uticaja na kompanije od milenijalaca, generacije koja im prethodi.

 

Zato ne čudi koliku je pažnju privukao nedavni skup mladih investitora na Menhetnu kako bi govorili o alternativnom putu poslovnog života. Da sumiramo, ne žele standardno radno vreme od devet do pet, već traže nove strategije usmerene na dividende.

Jedan od njih bio je Eli Breece, bivši analitičar nekretnina od 26 godina koji je svoju ušteđevinu uložio u dividende iz kojih je povukao 40.000 dolara da bi platio svoju kuću u Tenesiju, piše Bloomberg. Ne obazirući se na svoje penzijsko osiguranje, on promoviše svoju strategiju ispred 217.000 pratilaca svog YouTube kanala "Dividendology". "Moj deda je ceo život radio u fabrici. Ne želim da taj kapital zaključam dok ne napunim 65 godina."

On je samo jedan od primera, ali jasno je da, kako gen Z svake godine pristiže na tržište rada, u jednom momentu mora doći do određenih promena.

"Pre svega, mi smo generacija koja posebno vrednuje jasnoću, razvoj i smisao. Ako nam (prvi) radni angažman bude niz uloga bez jasnih granica, sa neusaglašenim očekivanjima i malo priznanja – nećemo se zadržati", ističe Tamara Todorović, osnivač grupe Talkit, koja se bavi kreiranjem inovativnih komunikacionih strategija za brendove i timove u objavi na LinkedInu.

 

 

Kako navodi, trebalo bi da poslodavci obrate pažnju na nekoliko faktora koji bi im pomogli da zaposle mladog dženzijevca.

"Uključite nas u tim već sad i dajte nam prostor da govorimo na sastancima, a ne da samo slušamo; i da budemo deo kreiranja tog tima, da nas novi kandidati upoznaju. Obezbedite strukturu, mentorstvo i usmerenje, ali i postavite jasna očekivanja i realne granice posla, dobro razmislite o dizajnu radnog mesta."

Zašto je to važno? Zato što, kaže ona, u suprotnom dolazi do burnouta već u ranim dvadesetim. "Verujte mi na reč, nije prijatno uopšte. Gen Z uče jedni od drugih i to je nešto što poslodavci često potcenjuju, a zapravo pravi veliku razliku."

Gen Z u Srbiji čini petinu nezaposlenih

Osim toga, možda bi trebalo da obratite pažnju i na to koliko je zabrinjavajući podatak o izgledima za zapošljavanje mladih ljudi. Prema rezultatima Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih (KOMS) iz 2025. godine, mladi čine čak 18,10 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji.

 

 

"Skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. U odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala je za 7.769 mladih nezaposlenih osoba, odnosno za 10,75 odsto. Od 2014. godine, nezaposlenost mladih opala je za više od 131.000 mladih."

Podaci, dodaje se u izveštaju, pokazuju da je više mladih žena nezaposleno od muškaraca (34.773 mlade žene i 29.727 mladih muškaraca), kao i da je mnogo veći broj nezaposlenih mladih žena od muškaraca u uzrastu od 25 do 29 godina (za trećinu više, 17.043 nezaposlene mlade žene u odnosu na 12.131 nezaposlenog mladog muškarca).

 

 

Inače, zanimljivo je kako je na pitanje KOMS-a koliko im je vremena bilo potrebno da se zaposle ukoliko rade u struci, odgovor bio da je većini mladih (73 odsto) bilo potrebno manje od godinu dana (u odnosu na 58 odsto 2024. godine), dok je za 11 odsto mladih bilo potrebno preko tri godine da nađu posao u struci (u odnosu na petinu mladih 2024. godine).

Još neke preporuke

U poslovnom svetu, gen Z preispituje sve - od radnog vremena do pravila oblačenja. Finansijska nadoknada, fleksibilnost i ravnoteža između posla i privatnog života su im ključni, navodi se u istraživanju koje je u 2024. sproveo sajt Startuj Infostud.

"Velika većina (94 odsto) veruje da država i sistem treba da pruže veću podršku i bolje uslove za njihove karijere. Zanimljivo je da nivo stresa raste s godinama dok optimizam opada; mladi od 15 do 19 godina su manje pod stresom i optimističniji nego oni između 24 i 28 godina. Oblasti u kojima mladi žele da rade su IT, marketing, ekonomija i menadžment, a većina želi da radi u srednjim ili velikim kompanijama."

Mladi iz Beograda i Vojvodine više su zainteresovani za rad u privatnom sektoru i međunarodnim kompanijama, dok su oni iz Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije više fokusirani na državne institucije i tradicionalne oblasti poput javne administracije, prosvete i poljoprivrede, sa manjim interesovanjem za startapove i preduzetništvo, navedeno je.