Nova američka šema - dividende umesto dnevnog posla

Decenije školovanja. Ceo život proveden na poslu. Par godina uživanja, ako imate sreće. I onda, kraj.

To je dogovor koji su generacije Amerikanaca prihvatale više od jednog veka: radi naporno, investiraj oprezno i možda, samo možda, dobićeš nekoliko dobrih godina da predahneš.

Za brzo rastuću grupu mladih malih investitora, to je obična prevara.

Jednog petka po podne u julu, njih dvadesetak okupilo se u Midtaunu na Menhetnu da propagira alternativni put, onaj koji nije popločan platama, već isplatama. Njihov moto: ubaci novac u razne moderne strategije koje jure dividende i koristi taj stalan priliv gotovine da pobegneš iz posla od devet do pet. Ne obaziri se na to što to možda dugoročno uništava tvoj investicioni portfelj.

Jedan od njih bio je Eli Breece, 26-godišnji bivši analitičar za nekretnine koji je svoju ušteđevinu uložio u portfelj fokusiran na dividende, iz kog je podigao 40.000 dolara za učešće za kuću u Tenesiju. Ostavio je svoj penzioni fond po strani i promoviše svoju strategiju na kanalu Dividendology na YouTubeu, koji prati 217.000 ljudi. Prema njegovim rečima, sve se svodi na osvajanje slobode.

"Moj deda je ceo život radio u fabrici", kaže on. "Ne želim da mi kapital bude zaključan sve dok ne napunim 65."

To je čudan obrt: dividende (nekada najdosadniji deo investiranja) postale su nova opsesija ciničnih pripadnika generacije Z, rešenih da napuste posao i rano odu u penziju. Ali nova strategija se ne oslanja samo na proverene isplatiše poput Coca-Cole i Exxon Mobila. Danas ti investitori masovno ulažu u ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), koji nude zapanjujuće prinose generisane kompleksnim derivatima.

Široka kategorija ETF-ova koji donose prihod privukla je jedan od šest investiranih dolara u akcijske ETF-ove u 2025. godini, čime je ukupna vrednost sektora porasla na 750 milijardi dolara. Najagresivniji među njima, sa prinosima većim od osam odsto, učetvorostručili su se za samo tri godine i sada vrede oko 160 milijardi dolara. Ova pomama stvorila je čitavu mrežu kanala na YouTubeu i servera na Discordu, kao i forum r/dividends na Redditu, koji je u poslednjih pet godina narastao desetostruko i sada ima 780.000 članova.

Ova filozofija je samo jedan od mnogih kvazireligijskih investicionih pokreta među mladim, finansijski nesigurnim Amerikancima koji su zabrinuti zbog inflacije, nedostupnih nekretnina i potencijalnog ekonomskog preokreta izazvanog veštačkom inteligencijom (engl. artificial intelligence - AI). Influenseri koji se bave dividendama vide sebe kao razumnije rođake YOLO ekipe (engl. You Only Live Once - živiš samo jednom), bliže FIRE pokretu (engl. Financial Independence, Retire Early - finansijska nezavisnost i rana penzija). Za razliku od mim-akcija koje su postale viralne i kripto-ludila, ova strategija, koju bismo mogli nazvati "Dividends and Chill" (u slobodnom prevodu "dividende i laganica"), promoviše kontrolu i doslednost, mesečnu kap po kap umesto kratkotrajne eksplozije bogatstva. Ništa YOLO, samo "yield" (prinos).

Trenutni talas interesovanja još je dovoljno nov, a mnogi sledbenici dovoljno mladi da se lako zanemari činjenica da su najpopularniji fondovi često u zaostatku za osnovnim berzanskim indeksima i prete da naruše dugoročne prinose. Samuel Hartzmark, profesor finansija na Boston Collegeu, više od decenije to proučava i otkrio je da investitori često padaju na zabludu besplatnih dividendi, tretirajući dividende i kapitalne dobitke kao odvojene stvari. Njegov rad iz 2015. godine pokazuje da investitori koji imaju tu pristrasnost preferiraju fondove koji prikazuju povećane dividende, čak i ako to ne donosi veći ukupni prinos.

Depositphotos

"Mnogi misle da je dividenda odvojena od novčanog toka", kaže on. "Ne shvataju da to dolazi na račun cene akcije i ne čini ih bogatijima."

Privlačnost redovnih isplata odavno je navodila investitore ka akcijama i fondovima koji donose tromesečne ili godišnje prihode. Christine Benz iz Morningstara to naziva "psihološkom privlačnošću vrapca u ruci". Jedan od najvećih ETF-ova fokusiranih na dividende, Schwab US Dividend Equity ETF, pokrenut je 2011. i sada ima više od 70 milijardi dolara u imovini, sa prinosom oko četiri odsto.

Nova, brže rastuća generacija fondova nudi znatno veće isplate, ponekad i više od 100 odsto. Uzmimo za primer proizvod sa oznakom MSTY, koji je vezan za volatilnu akciju kompanije Strategy, poznate po kupovini bitcoina.

Tri načina za investiranje u ovu kompaniju:

• Direktna investicija u akcije

U hipotetičkom scenariju, jedan investitor 2024. godine kupuje akcije kompanije Strategy za 100.000 dolara. Zbog brzog rasta vrednosti tih akcija, ulaganje danas vredi više od 463.000 dolara.

• Investicija u ETF fokusiran na dividende (MSTY) uz reinvestiranje dividendi

Drugi investitor ulaže u fond MSTY, koji takođe prati tu kompaniju. Iako reinvestira sve dividende, njegova investicija vredi oko 343.000 dolara, što je 120.000 dolara manje nego kod direktne kupovine akcija.

• Investicija u MSTY, ali povlačenje dividendi

Treći investitor koristi dividende iz MSTY kao prihod. Ukupna vrednost njegovih povučenih dividendi plus vrednost ETF-a sada je oko 270.000 dolara, to jest skoro 200.000 dolara manje nego kod direktnog ulaganja u Strategy. Međutim, dividende čine najveći deo prinosa MSTY-ja. Pošto je investitor koristio isplate za svakodnevne troškove, ono što je ostalo u ETF-u sada vredi manje od 73.000 dolara.

Vrednost investicije od 100.000 dolara tokom vremena; Izvor: Bloomberg

Ovaj fond upravlja iznosom od oko pet milijardi dolara i reklamira takozvanu stopu distribucije od oko 90 odsto. Te isplate se generišu kroz komplikovane opcione opklade. Mehanizam omogućava mesečne isplate, ali je ujedno opteretio fond, koji je od osnivanja u februaru 2024. godine podbacio u odnosu na osnovnu kompaniju za čak 120 procentnih poena, i to pod pretpostavkom da su sve dividende reinvestirane. Ako ste dividende podizali, kao što to mnogi influenseri rade, vaša investicija bi zaostajala za čak 200 procentnih poena.

Promene koje je američka komisija za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC) uvela od 2019. godine (pojednostavljenje odobravanja ETF-ova i pravila o derivatima) otvorile su vrata za talas fondova i novih menadžera koji nude ogromne prinose.

Događaj u Nasdaqu kome je prisustvovao Breece organizovala je kompanija YieldMax, koja stoji iza mnogih najbrže rastućih proizvoda u industriji, uključujući MSTY. Više od 50 ETF-ova koje je kompanija pokrenula od 2022. godine privuklo je oko pet milijardi dolara priliva, samo od momenta kada su fininfluenseri zazvonili berzanskim zvonom u trenutku zatvaranja trgovanja 11. jula.

 

Matematika iza ovih proizvoda - danas isplata dividende, sutra erozija vrednosti imovine - izazvala je oštru kritiku Wall Streeta, gde mnogi upozoravaju da investitori pogrešno poistovećuju trenutne dividende sa dugoročnim bogatstvom, ignorišući da veliki prinosi često dolaze po cenu rasta cene akcija i ukupnog portfelja. Benn Eifert, partner u hedž-fondu QVR Advisors, jedan je od najglasnijih kritičara ovog trenda.

"Zavaravaju ljude da misle da dobijaju prihod", kaže Ejfert. "U stvari, samo mi vraćate moj novac, pa se vrednost ETF-a smanjuje kako me isplaćujete."

Iz YieldMaxa tvrde da su potpuno transparentni u vezi sa tim šta njihovi proizvodi rade: generišu atraktivan prihod za investitore.

"Ako želite da posedujete akciju, samo je kupite. Mi ne pokušavamo da nadmašimo osnovni finansijski instrument, pokušavamo da volatilnost pretvorimo u prihod", kaže Michael Venuto, suosnivač kompanije Tidal, koja pomaže u pokretanju ETF-ova YieldMaxa. "Ljudi koji žele samo rast ne treba da kupuju naše proizvode."

Fondovi fokusirani na dividende često ostvaruju slabije prinose. Evo prinosa fondova fokusiranih na dividende od trenutka osnivanja u poređenju sa direktnim ulaganjem.

• Kada cene osnovnih akcija rastu, fondovi fokusirani na dividende često propuštaju veći deo tog dobitka...

Bloomberg

• ...a čak i kada osnovne akcije beleže gubitke, neki fondovi i dalje zaostaju za njima.

Bloomberg

Ipak, za investitore kao što je Cesar Arteaga, privlačnost ovih proizvoda je očigledna. Arteaga, 27-godišnji mašinski inženjer, ranije je prolazio kroz razne trendi investicije koje su se širile među malim, pojedinačnim investitorima. Ušao je u trgovanje opcijama i izgubio 15.000 dolara, da bi to nadoknadio trgujući mim-koinima.

"Oduvek sam imao ono što zovu 'sindrom sjajnog predmeta'", kaže on.

Nedavno je svoju pažnju preusmerio na ETF-ove sa visokim prinosom, nakon što se preselio u Montanu sa suprugom. Teško je nalazio posao, pa su ga zaintrigirale objave na društvenim mrežama o ogromnim dividendnim isplatama koje nude takvi proizvodi. Počeo je pre pet meseci sa investicijom od 5.000 dolara, i brzo povećao ulog, ubacujući većinu svoje ušteđevine u nekoliko ETF-ova YieldMaxa, uključujući MSTY.

"Postalo je kao neka zavisnost", kaže. "Sada gledamo kako fondovi s dividendama, oni sa visokim prinosima, dolaze s ludim brojevima - preko 50 odsto. To me je baš privuklo, jer mi omogućava prihod dok nemam posao."

Do sada je uložio deo novca od prodaje kuće i dva automobila, kao i oko 30.000 dolara iz maržnih kredita, čime je njegov portfelj dostigao 160.000 dolara. Nada se da će taj fond donositi 9.000 dolara mesečno, iako taj broj ne uključuje otplatu kredita, niti očekivane poreske obaveze.

Iako je YieldMax najvidljiviji magnet za investitore poput Arteage, i druge ETF kompanije uhvatile su se za ovaj trend. Proizvodi sa prihodom koje nude firme poput NEOS Investmentsa, ProSharesa i kompanije Defiance ETFs, uvedeni su tokom poslednje dve godine, često sa visokim naknadama.

Jedan od najvećih ETF-ova koji koristi derivate za generisanje prihoda je fond JPMorgana, Equity Premium Income, (oznaka JEPI), pokrenut 2020. godine, koji je brzo narastao na 41 milijardu dolara zahvaljujući opreznijem pristupu. Fond omogućava izloženost prema indeksu S&P 500, ali generiše 80 odsto svog prinosa pomoću kupovnih opcija.

JEPI je privukao mnogo investitora jer je ponudio određenu zaštitu tokom pada tržišta u 2022. godini od skoro 20 odsto (fond je pao za samo 3,5 odsto). Ipak, od svog osnivanja je u zaostatku za referentnim indeksom za oko 58 procentnih poena, čak i za investitora koji je sve dividende reinvestirao.

Hamilton Reiner, koji vodi fond JEPI, kaže da je cilj fonda da ponudi prihod i minimizuje stresnu volatilnost, a ne da maksimizuje prinos.

"Jedna stvar koja je potcenjena kod strategija s pokrivenim kupovnim opcijama jeste da dobijate prihod, ali opcije takođe pomažu u prigušivanju i smanjenju volatilnosti kod nekih strategija", kaže on. "Naša je jedna od takvih."

Mnogi tržišni eksperti izneli su zabrinutost u vezi sa ovim pokrivenim kupovnim strategijama, koje mogu ograničiti potencijalne dobitke i stvoriti dodatne poreske komplikacije. Wes Gray, direktor investicione firme Alpha Architect, koji sebe naziva skeptikom prema dividendama, kaže da "prinosni proizvodi privlače investitore jer deluju bezbedno, ali su u stvari poreski neefikasni, skupi mitovi maskirani kao čarobna formula".

Akcije koje isplaćuju dividendu oduvek su nosile dodatne poreske obaveze, jer se svaka kvartalna ili godišnja isplata tretira kao oporezivi događaj. Međutim, većina novih proizvoda sa visokim prinosima može stvoriti još veći poreski teret, jer isplate generisane iz derivata nemaju poreske olakšice kao kvalifikovane dividende, već se oporezuju po običnim stopama poreza na dohodak.

Depositphotos

"Ovaj sektor raste, i jedna stvar koju uvek govorimo investitorima jeste: uradite domaći zadatak", kaže Troy Cates, suosnivač NEOS-a. "Važno je da razumete ne samo šta kupujete, već i koje su poreske posledice toga."

Ove nijanse variraju u zavisnosti od toga koliko su izražene unutar zajednica na društvenim mrežama koje su posvećene investiranju u visoke prinose. Jedan od osnivača ovog onlajn sveta je Mark VanWagenen, 43-godišnjak koji je 2018. napravio grupu Retire on Dividends (Penzija kroz dividende) na Facebooku, koja sada ima skoro 30.000 članova. Ubrzo nakon toga pokrenuo je i kanal na YouTubeu, gde deli svoj investicioni plan. Ipak, njegov najpoznatiji projekat je forum na Redditu koji je osnovao pre tri godine, posvećen YieldMaxu, i koji sada broji 70.000 članova.

VanWagenen kaže da je povukao novac iz penzionog fonda svoje supruge i uložio ga u razne YieldMax ETF-ove i druge proizvode sa visokim prinosom (zadržao je penzioni investicioni mehanizam 401(k) kroz svoj posao). I dalje radi kao računovođa, ali koristi prihode od dividendi da plaća ratu za hipoteku, gorivo, internet i mesečnu ratu za svoj minivan "plymouth".

U nedavnom videu, govorio je o fondu YieldMax Ultra Option Income Strategy ETF, vrednom tri milijarde dolara, koji isplaćuje dividende svake nedelje. VanWagenen je istakao koliko prihod može biti značajan, iako je priznao i negativan uticaj na dugoročnu vrednost kapitala.

"Razočaravajuće je videti deprecijaciju kapitala od 47 odsto", rekao je, prikazujući grafikon koji pokazuje kako bi se investicija kretala tokom dvadeset godina. "Ali čak i sa tim, možete videti koliko je prihod dobar. Rade šta mogu. Donose solidan prihod."

Thomas Bell, koji je bio pozvan na Nasdaqov događaj od strane YieldMaxa, kaže da je posmatrao svog oca, električara, kako radi i štedi ceo život, a da nikada nije uživao u životu.

"Kad diplomiraš na fakultetu, imaš 22 godine, mlad si, izgledaš dobro i sve to, ali nemaš para", kaže. "I onda se pitaš: kako da dođeš brzo do para?"

Depositphotos

Bell, koji sada ima 35 godina, napustio je posao u banci na Wall Streetu 2022. godine. Zaposlio se u fleksibilnijoj firmi koja mu omogućava rad od kuće i razvoj njegovog kanala Live off Dividends & Options NOW! na YouTubeu. Oko 60 odsto njegove neto vrednosti je u strategijama fokusiranim na prihod, uključujući pozicije u opcijama na leveridžovanim ETF-ovima. Kaže da je prošle godine od portfelja dobio 65.000 dolara na ime dividendi.

Breece, tvorac Dividendologyja, većinu svog novca drži u konzervativnijem delu tržišta dividendi, sa 40 odsto portfelja u velikom ETF-u Schwaba. Njegov oprezniji pristup donosi mu oko 500 dolara mesečno.

Za njega i njegovu generaciju, prinos nije samo prihod, već moć. Način da povrate vreme, preuzmu kontrolu i osete da je sloboda bliža, čak i ako je penzija još daleko.

"Cilj je bio da rad postane opcionalan", kaže on. "Želim da imam tu fleksibilnost za 10-20 godina."

Povezani berzanski simboli (tikeri):

• SCHD:US (Schwab US Dividend Equity ETF)

• MSTY:US (YieldMax MSTR Option Income Strategy ETF)

• MSTR:US (Strategy Inc)

• ULTY:US (YieldMax Ultra Option Income Strategy ETF)

• SPX:IND (S&P 500 Index)

• JEPI:US (JPMorgan Equity Premium Income ETF)

• COIN:US (Coinbase Global Inc)

• CONY:US (YieldMax COIN Option Income Strategy ETF)

• MRNA:US (Moderna Inc)

• MRNY:US (YieldMax MRNA Option Income Strategy ETF)

• AI:US (C3.AI Inc)

• AIYY:US (YieldMax AI Option Income Strategy ETF)

(Ažurirano ukupnom vrednošću priliva od ETF-ova u osmom pasusu i kontekstom o mladim investitorima u devetom.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar