Mali privrednici Srbije hoće tretman kao frilenseri

Srpski poslodavci redovno ističu kako su nameti na rad u zemlji previsoki i njihovo smanjenje ističu praktično kao permanentan zahtev vladi, tvrdeći kako bi se tako stvorio prostor za dodatno investiranje u razvoj poslovanja.

U jeku pregovora o visini minimalne zarade za sledeću godinu, taj zahtev je aktuelizovan ovih dana kroz inicijativu udruženja koje zastupa interese mikropreduzeća i samozaposlenih privrednika. Naime, udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" iznelo je predloge po kojima bi trebalo umanjiti namete delu privatnog sektora, za koje bi se moglo reći da su prilično radikalni.

Sugestije se, naime, fokusiraju na nekoliko kategorija zaposlenih koji su izuzeti državnim odlukama iz opšteg poreskog tretmana. Reč je, kako su objasnili, o delu frilensera koji već dve godine nisu oporezovani za zarade manje od 64.000, kao i o onima koje poslodavci zapošljavaju uz olakšice koje je propisala vlada.

Prema trenutno važećoj regulativi, poslodavac koji zaposli radnike koji od 2019. do kraja februara 2022. godine nisu bili u radnom odnosu, niti su poslovali kao preduzetnici, ima pravo na oslobođenje plaćanja čak 70 odsto poreza iz zarade. Uslov je da neto zarada tog radnika bude 55.000 dinara.

To u ovom udruženju vide kao nefer u odnosu na poreski tretman koji postoji za ostale zaposlene u nekoj firmi koji ne potpadaju pod ovu kategoriju. Za njih poslodavac mora da izdvoji više novca kako bi isplatio istu neto platu. I zato traže da to pravo dobiju i oni.

Skoro 40 odsto troška ide na poreze i doprinose

A koliki su uopšte troškovi poslodavaca prilikom isplata zarada zaposlenima? Računica kaže sledeće: da bi radniku isplatio minimalac (35.012 dinara), poslodavac u našoj zemlji ove godine treba da računa na ukupni standardni trošak od 54.814 dinara. Udeo neto plate u trošku poslodavca u tom slučaju je 63,9 odsto. Ukoliko je reč o zaradi koja je na nivou republičkog proseka (oko 74.000), trošak onda premašuje 120.000 dinara. Pomenuti udeo neto plate tada je nešto manji (ispod 61 odsto).

Pomenute svote nastaju isplatama više propratnih obaveza prema državi. Oni trenutno podrazumevaju sledeće (imati u vidu da troškove koji se formalno vode kao da su na "teret zaposlenog" takođe plaća poslodavac - reč je, naime, o doprinosima koji se odbijaju od zarade radnika, pa se samo terminološki tako određuju):

• Porez na zarade: 10 odsto;

• Na teret zaposlenog:

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 14 odsto;

Doprinosi za zdravstveno osiguranje: 5,15 odsto;

Doprinosi za nezaposlenost: 0,75 odsto;

 

• Na teret poslodavca:

Doprinosi za PIO: 11 odsto;

Doprinosi za zdravstveno osiguranje: 5,15 odsto.

 

Bloomberg

Deo privrede ove namete vidi kao prevelike i predlaže da se oni ujednače sa postojećim olakšicama. Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" navodi da je Ministarstvo finansija svojim pređašnjim potezima već na izvestan način utabalo put reformi poreskog sistema, dajući određene smernice za obračun poreza i doprinosa na niže zarade.

Realno opterećenje - sedam do osam odsto 

S obzirom na to da udruženje u odnosu na važeće iznose poreza i doprinosa traži velike olakšice, koje bi svakako olakšale i srpski budžet bez kompenzacije, izneli su i predlog kako bi se to moglo sprovesti.

Članovi udruženja predlažu da za platu od 55.000 dinara neto, bruto iznos bude 64.000. Ta suma, prema njihovom tumačenju, predstavlja graničnu vrednost pri obračunu poreza i doprinosa za frilensere i zbog toga smatraju da bi mogla da se važi i u njihovom slučaju. Zastupnica udruženja Milena Amon podseća na činjenicu da frilenseri već dve godine imaju mogućnosti da na prihode do 64.000 dinara mesečno ne plaćaju nikakve namete. 

"Dakle, kad uzmemo u obzir te dve smernice, bruto se može postaviti na 64.000 dinara, a neto na 55.000 dinara. To ostavlja prostor za doprinose (zdravstveno i PIO) od 9.000 dinara, što je i realno", navodi Amon.

U udruženju takođe podsećaju da opterećenje paušalnog oporezivanja - ukoliko se ostaje u okvirima limita od šest miliona dinara prihoda godišnje - iznosi oko sedam-osam odsto, u zavisnosti od delatnosti. To je, prema njihovoj oceni, još jedan pokazatelj da bi opterećenje poslodavaca na manje iznose zarada trebalo smanjiti.

Krupni kapitalisti se bogate na račun privrednika 

Tu se spisak zahteva ne završava, jer u krajnjem, kako Amon naglašava, poreski sistem treba reformisati, budući da je trenutno na snazi sistem haotičnih izuzetaka od pravila koja se koriste za malverzacije i za oslobađanje krupnih kapitalista, u koje spadaju i strani investitori, korisnici subvencija, a na teret domaćih privrednika i preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru.

"To podrazumeva i progresivne stope oporezivanje do određenog limita koji će biti realan i prihvatljiv", tvrdi ona.

Ističe i da je Ministarstvo finansija upoznato sa svim njihovim predlozima i sugestijama koje su im uputili javno, ali iz te institucije zasad nisu stigli odgovori na pitanja Bloomberg Adrije o navedenim predlozima za izmenu poreske politike.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar