Ministar finansija Srbije Siniša Mali sredinom juna je najavio da će minimalne zarade za 2023. biti povećane za više od 10 odsto, a da će Vlada Srbije pokušati da u pregovorima sa poslodavcima i sindikatima postigne dogovor o povećanju za najmanje 13 odsto.
"Ponovo govorimo o dvocifrenom povećanju, koje je iznad nivoa inflacije. Nećemo sigurno ići ispod 13-14 odsto. Danas je minimalna zarada 300 evra, a ne želimo da ide ispod 340 evra naredne godine. To nam je cilj, očekuju nas pregovori", rekao je tom prilikom Mali.
Podaci do kojih su došli iz Unije poslodavaca Srbije ukazuju na to da bi povećanje moglo da bude nedovoljno da potre negativan uticaj rasta cena.
Raste broj poslodavaca spremnih na povećanja, neizvesno da li su povećanja dovoljna
Broj poslodavaca koji smatraju da je povećanje minimalne zarade opravdano u odnosu na 2021. godinu povećao se za pet odsto, navode iz Unije poslodavaca Srbije. Tako 67,2 odsto ispitanih poslodavaca smatra da je povećanje opravdano, dok 32,8 odsto smatra da se za povećanje minimalne zarade nisu stekli uslovi.
Od poslodavaca koji misle da minimalnu zaradu treba podići, 19,8 odsto optimalno povećanje vidi između devet i 12 odsto, što bi značilo da bi minimalna zarada iznosila oko 41.500 dinara. Njih 17,8 odsto smatra da bi trebalo da povećanje iznosi više od 15 odsto, a 12,7 odsto je reklo da bi trebalo da bude između 13 i 15 odsto.
Rast minimalca od šest do osam odsto želi 12,4 odsto ispitanika, dok se za povećanje manje od pet odsto opredelilo 4,5 odsto anketiranih koji su potvrdno odgovorili na pitanje o opravdanosti podizanja minimalne zarade.
Kao jedan od bitnijih uslova za podizanje minimalne zarade, ogromna većina anketiranih vidi umanjenje poreza i doprinosa na plate, navodi se u saopštenju, u kojem se dodaje da bi druge značajne mere bile i povećanje neporezivog dela zarade, a zatim i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.
Oko 25 odsto svih anketiranih, a 81 odsto onih koji su protiv povećanja minimalne zarade, reklo je da bi veći minimalac ugrozio poslovanje njihovih preduzeća.
Da li je i najbolji scenario dovoljno dobar?
Uz izazove u vezi sa postizanjem dogovora između poslodavaca, sindikata i izvršne vlasti, dolaze i problematične okolnosti koje ne idu naruku nijednoj strani. Usled prekida u lancima snabdevanja izazvanih virusom korona i energetske nesigurnosti izazvane ratom u Ukrajini, ubrzan rast cena beleži se u celoj Evropi.
Inflacija je tako u Srbiji u junu dostigla 11,9 odsto, dok je u julu stopa inflacije iznosila 12,8 odsto. U prethodnim prognozama se navodi da bi maksimalna stopa inflacije trebalo da iznosi do 11 odsto i da bude dostignuta u junu ili julu. U odluci o promeni referentne kamatne stope, iz Narodne banke Srbije procenjuju da će inflacija svoj vrhunac dostići "tokom tekućeg tromesečja".
U nastojanju da rast cena drži pod kontrolom, centralnoj banci ne idu naruku ni nastavak tenzija između Rusije i zapadnih zemalja. Takođe, iz NBS su ranije rekli da bi trebalo da inflacija silaznom putanjom krene u avgustu, i to pod uslovom da poljoprivredna sezona bude bolja od prethodne.
Sličan uslov je naveo i ministar Mali sredinom juna. "Mi smo jaka poljoprivredna zemlja, što je veoma važno u uslovima ovakve krize", rekao je ministar u saopštenju izdatom pre šest nedelja. Kako su krajem jula saopštili iz NBS, ova sezona će zbog suše biti gora od prethodne, što dovodi do novih briga oko inflacije.
Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da hrana i osnovne životne namirnice predstavljaju procentualno veći deo troškova domaćinstava čiji članovi zarađuju minimalac nego domaćinstava sa većim primanjima. Iako indeks koji meri ukupan rast cena pokazuje da je inflacija porasla za 12,8 odsto u julu, podaci po kategorijama ukazuju na drugi zabrinjavajući trend.
Tako je inflacija hrane još u februaru prešla granicu od 15 odsto, što je povećanje iz najoptimističnijeg scenarija u anketi Unije poslodavaca Srbije. U juču, međugodišnji rast cena hrane je iznosio skoro 20 odsto.
Slična je situacija i sa cenama transporta, koji nije stavka koje radnici mogu da se odreknu bez obzira na visinu zarade. Cene transporta su u junu na međugodišnjem nivou porasle za 18 odsto, a u julu za čak 18,9 odsto.
Avgust i septembar ključni za radnike
Po ranijim najavama, avgust i septembar mogli bi doneti neke odgovore na pitanje o povećanju minimalne zarade i njegovom efektu usled rasta cena.
Dogovor sa sindikatima i poslodavcima o minimalnoj zaradi, koji na snagu stupa prvog januara, Ministarstvo finansija je najavilo za 15. septembar.
Do tada će biti objavljeni podaci o kretanju inflacije u avgustu, ali i detaljnije projekcije Narordne banke Srbije o rastu cena u periodu koji je pred nama.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...