Usklađivanje plata zaposlenih sa rastućom inflacijom po pravilu lakše pada većim stranim kompanijama koje posluju u našoj zemlji nego domaćim privrednicima, kažu u Uniji poslodavaca Srbije (UPS). Ipak, napominju da na zarade određenih kadrova rast potrošačkih cena nema značajnog uticaja.
Podsetimo, prema najnovijim zvaničnim podacima, stopa inflacije u Srbiji u julu je skočila na 12,8 odsto, što je nivo koji je poslednji put zabeležen pre nepunu deceniju. Njen rast nameće pitanje koliko zarade srpskih radnika mogu da isprate sve skuplje izdatke. A situacija u firmama je mešovita, prema informacijama UPS - zavisi i od toga da li je poslodavac strani ili domaći, ali i o kojoj branši je reč.
Prema rečima rukovodioca sektora za članstvo UPS, Ljiljane Pavlović, u sektorima gde postoji deficit kadrova, poput IT stručnjaka i mašinskih i građevinskih inženjera (posebno licenciranih inženjera), njihovu zaradu prvenstveno određuje tržište, a ne inflacija.
Opširnije
IT kompanije čule su zaposlene i ne odustaju od rada od kuće
Svaki treći oglas za posao u IT struci u Srbiji nudi opciju rada od kuće
01.08.2022
Velika ostavka je uspela: većina dobila povišicu
Čak i kada je inflacija porasla, 60 odsto onih koji su dali otkaz između aprila 2021. i marta 2022. ostvarili su više realne zarade.
02.08.2022
Prosečna i medijalna zarada rastu, ali ne mogu da isprate visoku inflaciju
Prosečna plata u Srbiji se u maju približila nivou iz marta, nakon pada u aprilu, dostigavši neto iznos od 74.168 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
26.07.2022
"Slična situacija je i u sektoru usluga i kada je reč o zanatskim zanimanjima. Tu poslodavci imaju veće poteškoće da zadrže zaposlene. U sektoru građevinske industrije zarade zaposlenih se konstantno povećavaju, ali i pored toga, vrlo je teško doći do potrebnih radnika, te imamo situaciju da su nam na gradilištima angažovani stranci. Rast zarada je otežan u sektoru trgovine, tekstilne industrije, kao i u određenim prerađivačkim sektorima", navodi Pavlović za Bloomberg Adriju.
Za razliku od stranih kompanija koje posluju u Srbiji - i koje visinu zarada najčešće vezuju za kurs dolara ili evra - kod domaćih privrednika usklađivanje zarada sa inflacijom nije propisana odluka, već je donosi poslodavac.
"U usklađivanju zarada sa rastućom inflacijom važnu ulogu ima i tržište rada. Poslodavcima je sve teže obezbediti i zadržati stručne kadrove, što utiče i na visinu zarada, ali i na ostale benefite koje poslodavci obezbeđuju za svoje zaposlene kako bi očuvali konkurentsku prednost na tržištu rada", kaže naša sagovornica.
Domaći poslodavci tvrde da je strancima lakše zbog povlastica
Za jedan broj poslodavaca usklađivanje zarada se podrazumeva i u vezi je sa aktuelnim promenama i ostvarenim rezultatima. To je, prema njenim rečima, najčešće praksa u velikim i srednjim kompanijama.
"Drugim privrednicima je vrlo teško da posluju konkurentno i održavaju nivo zarada kako je to moguće u stranim kompanijama koje, po njihovom mišljenju, uživaju različite privilegije kao strani investitori i brojne subvencije koje im omogućavaju da dobro plate i za sebe obezbede vrhunske kadrove", ističe Pavlović.
Sa dolaskom novih investitora razvila se nova, konkurentnija tržišna utakmica. U takvim okolnostima poslodavci tvrde da više ne mogu tako lako zaposliti nove kadrove kako su to ranije mogli, već moraju da pokažu spremnost da, osim zarade, ponude i druge benefite svojim zaposlenima.
Tu je, kaže, važno napomenuti da je zaposlenima, naročito kada su u pitanju deficitarna zanimanja, privlačniji rad kod onih poslodavaca koji im mogu obezbediti rad na velikim i atraktivnim projektima, što nije čest slučaj kod domaćih preduzeća.
"Neretko se dešava da u takvim okolnostima poslodavci ostaju bez zaposlenih", naglašava.
Zavisnost od lanaca snabdevanja i kretanja cena sirovina i energenata
U drugoj grupi su poslodavci koji se vezuju za ostvarene rezultate i koji smatraju da je inflacija veoma uticala na njihovo poslovanje kroz sve teže lance snadbevanja, kroz rast cena sirovina i veliku neizvesnost u pogledu rasta cena energenata.
"Naša anketa u kojoj smo se bavili mogućnostima za rast minimalne cene rada je pokazala da na dve trećine poslodavaca nepredvidljivi rast cena energenata i sirovina ima visok uticaj, kao i na isplatu zarade zaposlenima", navodi Pavlović.
S druge strane, nezadovoljan radnik ne može da ostvari punu produktivnost, te je poslodavcima važno da njihovi zaposleni imaju pristojne plate od kojih mogu da žive. A one, za sada, prosečno iznose 74.168 dinara, kaže zvanična statistika. Medijalna neto zarada, možda i važniji statistički podatak, pokazuje da 50 odsto zaposlenih ostvaruje zaradu od oko 56.600 dinara.
Očekuje se reakcija države
Prema rečima naše sagovornice, poslodavci zbog svega navedenog više nego ranije pažljivo biraju kadrove i konstantno prate aktuelne prilike, razvijajući politike i mehanizme za privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova, a vrlo važan, ako ne i najvažniji element, jeste upravo - zarada.
"Privrednici očekuju da u ovakvim okolnostima i neizvesnim vremenima država reaguje i podrži najugroženije privredne sektore, ali i da umanji troškove na zaradu, poveća neoporeziv deo zarade, smanji broj fiskalnih i parafiskalnih nameta i tako pomogne poslodavcima da očuvaju zaposlenost i održiv rast zarada", zaključuje Pavlović.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...